Četiri najskuplja grada u Srbiji nalaze se u Vojvodini

Beograđani imaju najveće prosečne plate ali, sudeći po podacima zvanične statistike, ne kupuju i najskuplje namirnice.

Uporedna kupovna moć po gradovima, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, u okviru Potrošačke korpe, pokazuje da su hrana, odeća i komunalije u četiri grada skuplji nego u prestonici, gde je prosečna zarada 80.471 dinar što je taman dovoljno da pokrije prosečne mesečne potrebe domaćinstva

Potrošačka korpa u Novom Sadu je 84.994 dinara, u Zrenjaninu 84.407, u Pančevu 83.353, a u Subotici 82.521 dinar.

Odnos prosečne plate i prosečne potrošačke potrošačke korpe je i najlošiji u Zrenjaninu i Subotici, jer su potrebne 1,4 prosečne zarade u tim mestima da bi se kupili svi proizvodi koji su na spisku neophodnih za jedno domaćinstvo. Smederevci i Zrenjaninci primaju prosečno sličnu platu od oko 60.500 dinara, a dok je prvima dovoljno 71.659 dinara da „napune korpu“ drugi za iste proizvode plaćaju gotovo 13.000 više, konstatuje euronews.rs.

Razlika između dva najskuplja grada po ovom parametru, Novog Sada i Zrenjanina, i najjeftinijeg grada prema nalazima iz zvanične statistke, Leskovca, je oko 18.000 dinara.

Razloge za to stručnjaci vide i u ostalim segmentima Potrošačke korpe, u koju osim hrane, koja zauzima 37 odsto spadaju i odeća, obuća, stanovanje, nameštaj, zdravstvo, transport, rekreacija i kultura i obrazovanje. Za to je u manjim sredinama, poput Leskovca, potrebno izdvojiti manje novca nego u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da ima više faktora koji utiču na to da su cene u manjim gradovima veće nego u Beogradu, što značajno utiče na kupovnu moć stanovnika.

– Najvažniji faktor je konkurencija, jer kada nje nema, trgovci slobodno formiraju cene. Važan činilac je i raspoloživost trgovinskih lanaca, kao i robe koja se kupuje. Sada je u Srbiji zastupljenost velikih trgovina prilično dobra, ali nije svejedno ni koji lanci postoje u jednom gradu. Prednost koju imaju potrošači u Beogradu je što mogu da biraju, jer je ponuda veika – objasnio je Milićević.

Tekst u celini pročitajte na sajtu euronews.rs.



KOMENTARI

  1. Eto tako kaže:

    Sramota,suprug dobio otkaz visak radne snage,ja na trudnickom,sin 2,5 godine,zivimo nas troje od 25 hiljada. Nama je potrosacka korpa 10 000 a ostalo na rezije.

  2. Alex kaže:

    Ogroman broj Suboticana radi u Madjarskoj, Austriji, Nemackoj itd. Njihova primanja i potrosnja povecavaju potrazvnju kao i cene.
    O platama „na crno“ da ne pricamo.
    Prosecna plata u Subotici je min. 25-30% veca od zvanicne. 50% zaposlenih je prijavljen na minimalac ili na iznos koji je nizi od stvarne zarade.
    Prosetajte centrom grada i pogledajte kako ljudi trose. 30% stanovnistva zivi neki EU standard sa aspekta potrosnje, dok 60% nema za osnovne potrebe. 10% su naravno preduzetnici, vlasnici i neke nelegalne aktivnosti.
    U SU moze lepo da se zaradi, trebalo bi malo srediti naplatu poreza i naravno kontrolisanu potrosnju budzetskih para, na puteve, skole, zdravstvo itd itd

  3. Alex kaže:

    80.000 potrošačka korpa u subaji. Gde ste vi ta merenja radili. Dodjite malo u zonu pa pitajte narod kolika mu je ZAPRAVO korpa.

  4. Nezavisna Subotica kaže:

    Pa nas su oduvek derali, mi ih hranimo hlebom, a oni nam sve uvaljuju skuplje, lepo ja rekoh da treba da se otcepimo i pretvorimo u San Suboticarino. I onako ni po cemu ne licimo na ostatak zemlje, lepsi smo, kulturniji, vaspitaniji, otvorenijih shvatanja, nismo zatucani kao oni na jugu i nasilni kao oni.

  5. zorica kaže:

    Alex sto posto si u pravu i neka smo skupi ,,,,

  6. Heli kaže:

    @Nezavisna Subotica
    to, carino, tebe za prvog našeg cara jer ti je svaka mudra i zlatna.

OSTAVITE KOMENTAR