Jožef Kasa ličnost koja je bez sumnje obeležila pune dve decenije ovog grada, mogla bi u skorije vreme da se preseli u Budimpeštu.
______
Dnevni list Večernje novosti, pod naslovom „Špijunka: Kasina adresa u Pešti“, objavljuje da će se Jožef Kasa, bivši gradonačelnik Subotice, potpredsednik u Vladi Zorana Đinđića i osnivač SVM, u skorije vreme preseliti u Budimpeštu. Na novoj adresi već su njegov sin, od septembra peštanski gimnazijalac i supruga Ildiko, doskorašnja urednica subotičke ”Panon – televizije” koja je ovih dana u prestonici Mađarske postala novinar vodećeg dnevnog lista ”Nepsabadšag”.
Međutim, beogradski medij prenosi i izjavu Kase kojom on jasno stavlja do znanja da do ovoga po svemu sudeći neće doći u skorije vreme, bar ne u narednih 3 do 4 godine.
– Ostaću u Subotici sve dok ne završim izgradnju bazena i rekonstrukciju pozorišta – rekao je Kasa.
…pa ce ih proglasiti za svoje zaduzbine 😛
Malo off topic: da li se zna KONACAN izgled pozorista? Videla sam ovde dve varijante (ne mogu da kazem da sam odusevljena, iako su bolje od idejnog resenja) ali mi nisu jasne. Prema Korzou bi trebale biti smestene kancelarije i radionice. Oni ce svi biti u izlogu?!
Pa nismo baš tako kratke pameti da smo zaboravili sva dosadašnja događanja oko kapitalnih investicija u ovom gradu. Čovek,kada je bio na vlasti debelo, toliko je iritirao Beograd da su nas preskakali , kako su znali i umeli. Nisu nas u prvo vreme ni redovno spojili na E75 . Bili su to stalno neki letnji putevi i krišom na magistralu.
Projekti su definitivno megalomanski i ne očekuje se uopšte angažovanje novih sadržaja ispod tribina novog bazena.Tamo je samo pro forma data mogućnost ljudima da se odmore ili pripreme za nastup na takmičenju.
Nije jos definitivno odluceno, ali vise sanse ima varijanta sa staklenim zidom, samo sto ce iza tog biti uradjen neki vid fasade koja ce biti identicna staroj fasadi. Ako znate kako izgleda Jugoslovensko dramsko u Beogradu, e nesto slično, samo sto ce stakleni zid imati mnogo vecu ulogu, bice bas zid, toplotin i zvucni izolator, a fasada iza ce biti cisto forme radi, da ne bude izlog.
Zar Dinkic nije na sebe preuzelo bazene?
viewtopic.php?f=29&t=1723
Da li postoji dil koji je nama nepoznat? Ili to Beogradjani lose prenose.
Kada se izgrade i ako se izgrade , dali vi znate koliko iznosi režija takvih mrtvorođenčadi. Pa mi ni ove stare objekte nismo bili u stanju održavati ljudski a kamo li takve objekte koji nam se kače o vrat , kao kamen koji nas treba povući na dno. Grad je pun praznih prodajnih prostora i lokala a mi i dalje proizvodimo poslovne prostore koji treba da " komercijalizuju" tj. održavaju mamute dvadesat prvog veka – proizvod megalomanstva seoskog mentaliteta ondašnjih političasra u pokušaju.
KO će plaćati pozorišne trupe , na dva tri a možbit i četiri jezika , pa filharmoniju koja bez gostujućih muzičara ne može. Gde je još opera i balet . Subotički gledaoci bi morali svaki dan posle posla i prije spavanja da idu u teatar da bi on , toliki , služio svrsi. Nažalost ni to ne bi bilo dovoljno jer nema subotičkog življa u broju i snazi da podnese tu udarnu dozu kulture koja će nas jednog dana neminovno zapahnuti.
O bazenu drugi put . On ipak zasužuje specijalni pristup , nježan i oprezan da ne bi otpao beton sa armature . To je tek potez vredan esejskoj obradi.
Beli, ovaj vas tekst bih mogao potpisati i stati iz njega.
Ne postoje po obimu mali i veliki projekti vec projekti koji opravdavaju ili ne opravdavaju uloženi novac. Jedan sam od retkih u ovom gradu koji potpuno podržava projekat Narodnog pozorista kao objekta posle kojeg grad neće biti isti. A zašto?
Vi možete da govorite o Subotičkoj filharmoniji kao instituciji koja nema sopstveni sastav pa uzima muzičare sa strane, a ja postavljam pitanje a zašto ona nema svoj sastav? A zašto da ima! Zašto bi neko ostao u Subotici i svirao u Subotičkoj filharmoniji kada ta filharmonija nema gde da nastupi. Da bi mi dobili ozbiljnu filharmoniju, mora se pre svega uložiti u infrastrukturu te filharmonije. Kako vi mislite da zadžite mladog i talentovanog muzičara u gradu gde nema gde da nastupi.
Šta znači opravdana investicija. Ako neko gradi kulturni centar jednog mesta i od njega očekuje da bude profitabilan poput šoping mola onda taj neko ima problema sa rezonom. Odavno je poznato da je kultura neprofitabilan deo ljudskog života, ona se ne jede, ne pije i bez nje svako ljudsko biće može da opstane, jednostavno ona je luksuz jednog društva. Koliko je kultura zastupljena u jednom društvu govori o samoj razvijenosti tog društva, koje je sposobno da svojim produktivnim radom isfinasira nešto više od hleba i vode. Znači meni koji se bavi proizvodnjom, nije teško da finasiram projekte iz kulture a samim tim i Narodno pozorište.
Drugo, u ovom gradu postoji niz festivala koji imaju problema sa prostorom i koji ne mogu da se razvijaju jer im nedostaje bazična infrastruktura. Festiva pozorišta za decu, Dani ljubavi i vina, Interetno fest ima problema sa kišom u avgustu, Dužijanca svake godine ima problema sa kišom, Dan grada isto u slučaju kiše nema ništa, Dezire (festival pozorišta), Jazzik (festival džeza) itd. Svi ti festivali nemaju adekvatan prostor i ako se grad dobro organizuje objekat Narodnog pozorišta može da bude centar svih ovih dešavanja. I taj objekat će dodatno razviti sve festivale jer će isti podići na jedan viši, mnogo svečaniji, ozbiljniji i ugodniji nivo. Ako se sve to uzme u obzir, Subotica da bi postala grad mora da dobije jedan kulturni centar koji trenutno nema.
Da li je opravdana investicija? Razmislite svi vi koji ste bar jedno pokisli na Dužijanci, na Interetnu ili niste došli na Dan grada jer je bilo hladno i takođe je padala kiša.
I još nešto, znate kada će se ljudi u Subotici vratiti bioskopu, kada se napravi bioskop. I to ne bilo kakav već 3D. Ovi na Otvorenom Univerzitetu mogu samo da izigravaju bioskop. Takav bioskop svako od nas ima kući.
P.S. Ne ulazim u to da li se krade ili ne, ko gradi ili ne i koja stranka to podržava ili ne. Ja razmišljam svojom glavom i hoću Narodno pozorište ovako veliko i monumentalno.
Pa g. Djomla naravno da u puno stvari ovde imamo isto mišljenješto što se tiče uloge i vrednosti kulture . Mi smo kao deca u Subotici navikavani da idemo u pozorište i hvala bogu mojoj generaciji se to " zalepilo ". Ovde niko ne spori vrednosti i potrebe za kulturom u svakom obliku . Tu se radi o jednom malom mestu za ovoliko megalomanstvo,ovoliki teret na ionako uvek opterećen budžet.
Naravno da sam i ja pristalica teatra ali ne baš najvećeg na Balkanu . Eto informacije radi , bio sam oko pet godina inspicijent u pulskom teatru ; sticajem okolnosti dosta dobro sam poznavao prilike oko tetra u Novom Sadu osamdesetih godina . Verujte da ne govorim napamet . Troškovi su ogromni. Govorim o pravom životu teatra a ne Dužjance i druge javne manifestacije.
Sto se tiče filharmonije , sedite jednom sa mojim drugarom Berislavom Skenderovićem pa će vam on natenane objasniti zašto se ovde ne može napraviti prava filharmonija od domaćih muzičara . Činjenica je da imamo naj stariju i naj kvalitetniju srednju školu u Srbiji . Odliv talenata u muzici i sportu je neminovan . Nažalost , materijalni uslovi nam ne dozvoljavaju takav luksuz.
Licno mislim da je "Najveci teatar na Balkanu" malo preuvelican izraz, nesto slicno "najlepsoj fontani u Evropi" (zelena fontana). Suboticani itekako pate od sindroma da imaju nesto najvece i najlepse u drzavi, Balknu, Evropi (tu ne mislim na vas). Niti je zelena fontana bila najlepsa u Evropi niti je nas teatar najveci na Balkanu. Ovaj projekat je odraz male sredine kao sto je Subotica, u kojoj je kultura na toliko razvijenom nivou da se sva moze strpati u jedan obejkat na cetri sprata, a usput nam jos i izgleda veliko i najveci na Balkanu.
Zamislite da se pokrene pitanje izgradnje posebne dvorane za filharmoniju, ili posebne baletske dvorane, akademije itd. objekata kulture koji predstavljaju lice svakog grada Evrope. Kako bi reagovali na to? Koliki bi to troskovi bili, da umesto jedne imate pet zgrada? Ovako se sve stavlja u jedan obejkat.
Vidim da imamo potpuno drugaciji koncept ovog objekta. Vi ga iskljucivo posmatrate kao teatar, dok ga ja posmatram kao kulturni centar gde ce pored teatra svoje mesto naci i festivali, galerija, izlozbe, i druga desavanja poput koncerata koji umesto da se organizuju u Velikoj vecnici mogu da se organizuju i u Pozoristu.
U jednom razgovoru sa profesorom Dinulovicem, cuo sam njegov stav da kroz ovaj objekat svakog dana mora da prodje sto vise gradjana i da ga svi osete kao svoj dom. Bilo da ti gradjani dolaze u objekat zbog predstave, sedenja u kaficu, obilasku galerije, ili kupovini hleba ako se u njemu nadje prodavnica siroke potrosnje. Ako nista od toga ne posete, organizovace se koncert na trgu a bina ce biti na pozornici kod Gradske biblioteke, pa ce opet biti tu uz obejkat.
Izgradnja objekat poput Srpskog narodnog pozorista je pokazao svoje nedostatke jer je taj objekat potpuno zatvoren prema ljudima koji ga mahom obilaze u sirokom luku zbog cega su mu troskovi veliki. Ali, vi ne mozete to porediti sa konceptom Narodnog pozorista koji poptuno drugaciji, ili je bar tako zamisljen. Vreme ce pokazati.
Malo ironije nije smetalo za naj veći tetar na balkanu jer sam hteo naglasiti nestručnost i megalomaniju ljudi koji su doneli odlukuorušenju starog pozorišta , no sada je već kasno ali bi mogli da se setimo reči ljudi koji su još prisniji sa teatarskil živoptom. To je moj kum i istomišljenik !!! Morao je u neku stranku da bi mogao izneti svoje mišljenje u javnost
god. 2007
Spasimo pozorište
Danas je u Subotici u organizaciji opštinskog odbora LDP-a organizovano prikupljanje potpisa gradjana (peticija) za spas to jest odustajanje od početka rušenja zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, da bi se sačuvao autentičan izgled užeg gradskog jezgra. Stav LDP-a je da ne bi trebalo rušiti staru zgradu pozorišta već radije renovirati istu na zadovoljstvo svih gradjana Subotice. Zadržavanje stubova i prednje fasade a ostatak novo zidatanog dela, bi verovatno nagrdilo izgled jezgra grada.
Hrvoje Tikvicki – (profesor muzike) obrazlaže dalje: Već kao mali sam statirao u predstavama subotičkog pozorišta u obe drame, pošto su mi i Tata i Mama bili članovi ansambla već od samog početka rada u profesionalnom statusu 1945g. Kao mlad umetnik i kao izvodjač i kao kompozitor, prošao sam sva pozorišta na teritoriji bivše SFRJ a isto tako i po susednim zemljama u okruženju, pre svega u Mađarskoj. Zato s pravom mogu da kažem da naše pozorište, to jest naša velika scena spada medju najbolje dvorane u okruženju po pitanju akustičnosti prostora , a isto tako i veličine ( u gledalištu ima više mesta nego u bilo kom pozorištu u Vojvodini sem SNP-a a isto tako veća je i od segedinske i osječke dvorane).
U našem pozorištu su gostovala svetska imena kao na pr. Svjatoslav Rihter čuveni ruski pijanista ili izmedju dva svetska rata najpoznatiji operski bas Šaljapin, rekao je Tikvicki Hrvoje predsednik komisije za kulturu LDP-a. Javna tajna je da je nova zgrada SNP-a u Novom Sadu totalni neuspeh po pitanju akustike i da dramski ansambl svoje predstave igra uvek na maloj sceni, jer na velikoj se glasovi glumaca veoma slabo čuju.
Nema veće i bolje sale od našeg pozorišta do Budimpešte na severu, do Temišvara na istoku, do Beograda na jugu i do Zagreba na zapadu, zato se zalažem za očuvanje stare zgrade uz neophodnu adaptaciju pa makar ona trajala i duže nego što su to radili u našim bratskim gradovima Segedinu i Osijeku , gde su u 70-tim godinama prošlog veka i jedan i drugi grad sačuvali svoja stara pozorišta i osposobili ih za održavanje svih oblika pozorišnog delovanja na zadovoljstvo njihovih gradjana.
Isto tako i jedan bogati grad kao što je Milano kad je pre nekoliko godina krenuo u adaptaciju zgrade opere (milanske skale) nije rušio zgradu niti zidao novu, iako verujem da kod njih novac ne bi bio problem ili prepreka.
Zato molimo gradske oce kao i sve gradjane da još jednom dobro razmisle da li vredi rušiti ili renovirati zgradu našeg pozorišta koja tu stoji već preko 150g. i koja je isto tako prepoznatljiv simbol Subotice, kao i Gradska kuća.
Evo jos jedna retka ovde
, ali..
Podrzavam ga u smisu da ne zalim za starim zidinama (onim koje nisu zasticene). Ide mi za zivce ona ironicna recenica "sagradicemo lepse i starije". Nije bilo lepo! Eto, rekla sam. Nije bilo lepo. Ne vidim sta su lepo, ljudi koji izgovaraju malopre pometutu recenicu, videli u njemu. Fasada je bila jednolicna i dosadna. Medjutim, nisam bas odusevljena ni ogromnom kockastom staklarom koju predvidjaju. Originalno je trebala biti visa od svih objekta okolo, osim od GK. Sada cujem da su "skresali "jedan sprat. Mislim da je moglo da se osmisli nesto sto ce se vise uklopiti u okolinu. Strcace kao ona terasa na Dafininoj zgradi. Ove kombinacije koja su prikazane kao poslednje varijante su neki prelaz, ali kao sto rekoh ranije, i dalje nisam prezadovoljna.
E vala tacno! Isto, naravno, vazi i za pozoriste. Stvarno je bilo tuzno odlaziti na predstave u onu malu bednu i napacenu salu.Nije da sam ja cesto isla, ali razlog ja bas taj. Previse sam mlada, pa nisam nikada imala prilike da prisustvujem predstavi u velikoj sali. Hm, nisam previse mlada, nego samo premlada za predstave u velikoj sali…
….
Anyway, da, i ja bih volela lepo pozoriste sa lepim velikim salama. Bacamo pare na svakojake gluposti, pa onda mozemo malo i na kulturu!
Cinjenica da Kasa ima prste umesane u sve ovo…………….ah, ne vredi ni komentarisati.
Jasmina, zanimljivo razmisljanje.
Da, bice sprat nize jer je Zavod za zastitu spomenika kulture procenilo da bi ta visina narusila izgled gradskog jezgra. Ovako ce pozoriste biti u ravni sa krovovima okolnih zgrada i nesto nize od Gradkse kuce.