Međunarodni dan žena, danas mnogi dovode u vezu sa vremenom socijalizma. On i jeste bio najlepši u ono vreme. Nije bio državni praznik i neradan dan, ali ni to nije bilo loše, jer se u preduzećima tog dana uglavnom čašćavalo i ugađalo koleginicama. Bio je to i dan za izlazak, restorani, diskaći – sve je bilo puno. Ima toga i danas ali više po inerciji, ni blizu kao za vreme ideologije velikih bradonja : Marxa, Engelsa i Lenjina.
Istina je ta, da se taj dan u svetu obeležava mnogo duže, još od 19. veka, a zvanično tačno sto godina – od 1911.godine na inicijativu Nemice Klare Cetkin i ženskog političkog pokreta. Ali su plodovi borbe za ženska prava, došli tek posle II svetskog rata.
Odvažne žene subotičke
Ilegalni skojevski aktiv u radionici Ete Kizur (desno) 1933.g.
Za žene u Subotici pre rata, malo je toga ostajalo izvan domaćinstva, poljoprivrede i teškog rada u lakoj industriji. Tada kod nas, kao i u gotovo celoj Evropi, žene nemaju pravo glasa na izborima.
Danas je kod nas taj dan izgubio onu ideološku osnovu koju je imao, a na značaju je dobio dan sv. Valentina. Izgubljene su i privilegije koje su proizilazile iz radničkih prava i sve se polako vraća na svoj početak, u 19. vek i vreme ranog kapitalizma, jer „ko ne uči od istorije – ona mu se ponavlja“.
