Deponije u dvorištima

Gotovo u svakom kraju grada, postoji bar jedno dvorište prenatrpano kojekakvim otpadom. Prezagušena dvorišta, ponekad i stanovi, do te mere da se tuda jedva prolazi. Svako je sretao takav prizor, ponekom je to u komšiluku i svima je zajedničko pitanje : šta će nekom sav taj otpad?

Slika

 

Nauka je dala odgovor. Radi se o poremećaju u ponašanju zvanom “Diogenov sindrom” ili Sindrom natrpane kuće .

 

„Sakupljači“ ne mogu ništa da bace, pa čak i ako se odluče da naprave veliko čišćenje i pobacaju nepotrebne stvari, ubrzo stvore nove zalihe. Gomilanje predmeta može doseći tolike razmere, da im to neminovno utiče na život. Neki od njih dobro se osjećaju među svim tim stvarima, ali je situacija teška za njihovu porodicu. Kinezi bi rekli : “Kome je malo malo i mnogo mu je malo”. Takvim ljudima nered postaje središte života. Vremenom se otuđuju od drugih jer sredina nema razumevanja za njih, što je i razumljivo, jer takva mesta znaju da budu izvor smrada i legla pacova. Kad smo već kod pacova, da ne kažem štakora, “Sakupljači” znaju da budu ljubitelji životinja i da ih, naravno, sakupe preko svake razumne mere. To nauka zove “Hordašenje”.

 

Četiri kriterijuma opisuju hordašenje:
– držanje ogromnog broja životinja;
– nemogućnost obezbeđivanja osnovnih potreba u ishrani, veterinarskoj brizi, smeštaju i održavanju higijene;
– neprepoznavanje i nepriznavanje da se radi o zlostavljanju životinja;
– “hordaš” ne može da se zaustavi u ponavljanju takvog ponašanja.

 

Slika

Mačke su najčešće žrtve hordašenja, ali to mogu biti i psi, ptice, kunići ili konji – praktično sve vrste životinja. Više od 70% hordaša su žene, mnoge od njih su starije, i recidiv je skoro pravilo. Ponekad hordašica naziva svoju “kolekciju” azilom za životinje. Troškovi i nemogućnost brige o svim tim životinjama pogoršavaju situaciju ali hordašica poriče da je njen “azil” postao “kuća strave”. Hordašica potencira svoju “ljubav” prema životinjama i veruje da je njenim životinjama kod nje bolje nego bilo gde drugde. Često i sami hordaši žive u smeću, mokraći, izmetu i prljavštini, poput njihovih životinja. To se ne sme izjednačiti sa legitimnim nastojanjima da se pomogne životinjama.

 

Da li ima leka? Postoji terapija ali ona nažalost, često nije uspešna jer sakupljanje stvari pruža zadovoljstvo. Gomilanje se može pretvoriti u zavisnost, pa se može dogoditi da nakon raščišćavanja sakupljač jednostavno počne sve iznova.



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR