EMA PEŠTI / PESTI EMMA: IZMEŠTANJE / ELMOZDULÁS
Mlada subotička umetnica, Emma Pesti, prvi put će se samostalno predstaviti publici svojim najnovijim opusom. Na ovoj postavci biće predstavljene slike u kombinovanim tehnikama.
Naziv izložbe: EMA PEŠTI / PESTI EMMA: IZMEŠTANJE / ELMOZDULÁS
Trajanje izložbe: 30. mart – 20. maj 2019.
Mesto održavanja: Savremena galerija Subotica, Park Ferenca Rajhla 5, 24000 Subotica
Otvaranje: subota, 30. mart 2019. u 19.00 časova.
Izložbu je priredila Savremena galerija Subotica.
Kustos izložbe je Miroslav Jovančić, kustos SGSU.
Izložbu prati ilustrovani katalog sa tekstom Pala Lephafta (Léphaft Pál). Dizajn kataloga uradila je Ema Pešti.
Na otvaranju izložbe umetnički performans izvešće Nikoleta Pinter (Pintér Nikoletta), Boris Kučov (Kucsov Borisz) i Gabor Mesaroš ( Mészáros Gábor).
IZ TEKSTA KATALOGA IZLOŽBE
U svetlom, plavom, tamnom od glave do pete
Slikar je neodeven!
Sve je razbacano naokolo, na haljinama je ledeni poljubac od karmina, krvi i tirkiznih prošlih dana. Stvaralac je nezaštićen. Na platnu se prostire njena gola duša, jedina prava haljina. Na nekim mestima su jaki crni gestovi, negde laka svilenkasta siva i oštar vrisak tirkiza prikrivaju njenu intimu. Od glave do pete u svečanoj odeći, uzalud odgonetamo njenu tajnu. Dok ne uklonimo naše predrasude o ljudskim oblicima, životu, poretku i smrti, dotle nismo dostojni partneri niti slikaru niti njegovom delu. Stanimo ispred slike sa ogoljenom radoznalošću ne plašeći se, ona će nas obući u danu bez svetlosti, u kišovitom popodnevu, u tirkiznom sumraku preko trske, u sve što se krije u nama, u sve što smo videli u našim životima, a nismo imali hrabrosti da naslikamo.
Slika je naš prijatelj jer ne formuliše odgovore, nego pitanja. Poput: šta je stvarnost i da li je slika istinita? Da li je stvarnost svetlost u svetlosti i tama u tami? Da li je istina ako prostor razbijemo crnim gestovima i da ćemo zaustaviti pad i pretvoriti ga u levitiranje pomoću nestvarne svetlosti, hladnog tirkiza – dragulja na Božijem prstu? Da li je okvir stvarnost i da li je slika san? A šta je sa belim krečom, koji trajno usvaja sliku i postaje lažni deo horizonta? Da li je stvarnost da mi sada stojimo ovde pred drugima i pred slikama Eme Pešti, ili je to samo rezultat naše mašte, naših intelektualnih napora? Da li smo mi uopšte sposobni, možemo li da složimo svod od osećanja i neopisivih iskustava, misli, od nas samih, ako smo zajedno, ako smo sa sobom ili sa slikama, i na kraju ako smo jedni s drugima? Da li je slika rezultat ili proces, pitanje ili odgovor? Šta gledamo i šta vidimo? Dva stranca, san i istinu, koji se suprostavljaju u duši slikara? Prema tao-u, oblik stvari daje materijal, a suštinu nematerijalno. Da li je slika materijalna ili nematerijalna, ili je to samoodbrana, odbrana od svega što je profano, nepristojno i svakodnevno, što je različito od onoga kakvi smo mi? Je li to što vidimo slikarkin dnevnik s galije ili naše spasenje? Ema Pešti kroji okvire i nudi razrešenje. Evo, to je njen stvarni svet i ona nije sama. Nova generacija nastaje na prašnjavim okvirima umornog predela.
Osloboditi se od sopstvene stvarnosti, nametnutih okvira može samo onaj koji ume sebe izraziti u slici. Slika je utočište. Sada ovde i sutra na nekom drugom mestu. Gde god bili uvek ste razapeti između neba i zemlje. Između tirkiznog neba i tamne zemlje, uokvirenih granicama. Mi smo slika, i mi takođe. „Prizor se prilagođava lepoti u nama.“
Pal Lephaft
