Desire – Carstvo nebesko, Mi evropski leševi, 55 shades of gay…

Ovogodišnji međunarodni pozorišni festival “Desire central station” održan je u Subotici od 25. novembra do 3.decembra.

Kroz izvedene predstave, u narednih nekoliko članaka provešće vas Marijana Vasilijević, pedagoškinja u osnovnoj školi i preneće svoje utiske i doživljaj sa ovogodišnjeg „Dezirea“.

Carstvo nebesko

“Carstvo nebesko”, predstava nastala u saradnji Narodnog pozorišta u Beogradu i Bitef teatra bavi se anatomijom mita o Kosovskom boju. Slovenački reditelj Jernej Lorenci razmatra pitanja arhetipa u srpskoj kulturi, ulogu heroja i žrtve kao dva antipoda. U drugom delu predstave razmatra koliko je mit o muškarcu junaku a ženi koja treba da trpi i pati, prisutan u srpskom društvu u današnje vreme? Da li i danas postoje Obilići, Brankovići i ko su moderne Kosovke devojke? Da li svi problemi savremenog srpskog društva vuku koren iz jednog mita? Zanimljiv pristup reditelja gde glumci čas recituju srpsku epsku narodnu poeziju a čas govore iz ličnog iskustva, uvlači gledaoca u predstavu i vodi ga neprimetno, od idealizacije ka dekonstrukciji.

Mi, evropski leševi

Slovensko mladinsko gledališče iz Ljubljane predstavilo nam se predstavom- performansom pod nazivom. “Mi, evropski leševi”. Predstava suprotstavlja kritiku i angažovani tatar, klasično pozorište i moderno, postdramsko pozorište, svakodnevno ljudsko postojanje i unutrašnji život čoveka, ljudsku destrukciju i kreativost, a preispituje analizira i sintetizuje mnoštvo društvenih fenomena od ekonomije i politike do humanosti , kako kaže i sam autor: “Mislim, da pozorište predstavlja ozbiljnu, kritičnu saradnju u stvarnom svetu. Teatar mora biti umetnički i demokratski mehanizam čija je funkcija, između ostalog, da sastavlja stvari, da ih ponovo rastrgne i da osnaži čoveka. Dakle, prebacuje odgovornost na njega“.

55 shades of gay

“55 shades of gay” je predstava pozorišta” Čendra multimedija” iz Prištine, koja pomera granice. Ne samo u geografskom smislu ili po pitanju, na ovim prostorima, tako uobičajenih nacionalnih predrasuda već po pitanju homofobije koja je sastavni deo anatomije Balkana. To je burleska koja kroz humor govori o osnovnim ljudskim pravima osoba homoseksualne orijentacije. Autori Blerta i Jeton Neziraj postupaju u duhu Augusta Boala kada kažu da pozorište mora biti glas manjine, potlačenih i obespravljenih jer ako zastupa glas većine i onih koji u rukama drže moć ono je samo propaganda i bezvredno je.

Exit

Predstava “Exit“ nastala u koprodukciji tri pozorišta: Mađarskog državnog pozorišta “ Čiki Gergelj” iz Temišvara, Klasičnog pozorišta”Joan Slavici” iz Arada i Narodnog pozorišta Sombor bavi se ljudima iz istočne Evrope koji odlaze u bogatijezemlje zapadne Evrope. Kako se ponašamo kada smo u izolaciji, kada nam je identitet narušen ili oduzet? Kako se formira grupa i društvo, kada su ljudi iz različitih kultura i različitih govornih prostora usmereni jedni na druge? Kako se razvija kolektivna paranoja i kada na scenu stupaju nagoni i mračne sile iz čovekove podsvesti? Ko propada a ko uspeva da prevaziđe situaciju? Koliko god da je situacija od koje je krenuo konkretna i poznata većini nas povremenih ili stalnih migranata, pitanja kojima se u ovoj predstavi bavi Arpad Šiling, duboko su ljudska i univerzalna.

Pročitaj još: Festival koji blista kao svetionik u magli – Desire central station

Marijana Vasilijević