Đoko, bravar u fabriki

Prošle te ratne godine , svit se skup’jo najvećma po fabrikama, pa je tako Đoko kovač moro nanovo u škulu da bi posto bravar. Bijo je čovik sa zlatnim rukama, tako da je savlado bravariju dok si kazo keks.

Dok je tako ordinjo po fabriki poslali su ga jedan dan hitno kod direktora. Upadne Đoko onaki jaki, plećat sa gustom crnom kvrdžavom kosom i brčićima, al direktno brez kvrcanja u kancelariju.

– Juuu! Sram Te bilo druže! Uplašila sam se – drekne i odskoči nika nogata frajla, i dok se ona namišćala dotle je Đoko odmiravo i klinac će ga znat kako direktno na nogu sam sebi spušti drven otvoren sanduk sa alatom.

Doduše, on nije ni odskočijo neg je odvalijo covat , al stajo nije i još ga klinac natira pa uzo i kečijo nogom alat. E kad je tek onda počo, a joj, to je tribalo imat stomak slušat.

Ni pet ni šest, dok je on tancovo na jednoj nogi po kancelariji i skido sve svece, u kancelariju je upo niki, klinac će ga znat ko je bijo. Niki mali sa brčićima.

Druže, odmah prekinite sa ovim ludorijama! Đe Vas snađe sada ovako nešto? Upristojite se druže, zar Vi nevidite da se Eržika naša drugarica prepala?

Pogleda ga Đoko, stane malo na nogu, al ku na jaje da je stao i pogleda ovog malog pa mu veli.

– Jal, a koji si ti klinac? Ja sam došo poslali me kod direktora, a naišo, evo gledaj bogarati, na ovu što se podsmijuckava…

Ovaj mali pogleda u Eržiku, ova sagne glavu, a ovaj se niki isšepuri ku pivčić male fajte, te veli:

-Ja sam Đorđe! Vaš direktor druže. Inače sam nosilac spomenice, Narodni heroj! Sa mnom morate pristojno razgovarati. I da kažem da me je sramota što ste i Vi Đorđe kao i ja!

– Nisam ja druže nikaki Đorđe, tako me prdače, ja sam Đurika pa me držidu za Đoku. Sad znate druže posli ovog svega u ličnu kartu mi upisali Đorđe misto Đerđ. Pa ovi moji da skratidu uzeli me za Đoku.

– Aha dakle tako? Pa dobro ĐOKO nastavite dalje sa radom, sve će Vam reći naša drugarica Eržika. I doviđenja.

Ode ovaj mali “pivčić”, ostane Đoko sa Eržikom u kancelariji, i sad ova važna što je direktor je ovlastijo, oma zapovidi Đoki šta triba da radi.

Uglavnom, bile su u pitanju brave i kojšta što je tribalo poopravljati. Uzo Đoko gleda, ova sila i počela kvrcat ništa na mašini, a Đoko uzo kalapač i ošine po nikoj bravi ono sve zvoni bogarati, svudak po kancelariji od šrofova do federa. Oped ova odskoči, a Đoko upro oči u nju.

-Druže! Ja sam iznenađena i revoltirana Vašim ponašanjem. Zadnji put Vas molim da se upristojite.

– Kako? Pa bogaramu, valjda sam pristojan kad sam došo raditi?

– Ne znam kako, ali vidite druže tu bravu ! Zar niste mogli lepo kleknuti i razmontirati?

– Pa drugarice, nisam mogo jel kolina me bolidu od klečenja a i krste mi baš nisu za saginjanje, a ova brava evo vite ode na ovom plevu piše da je pravijo još onaj iz Austrougarske. Pa to je drugarice tako kvalitetno da ja neznam… kako ste Vi uspili ovaku bravu satrt?

E sad tu nastala nevolja jel direktor je čuo rič Austrougarska pa se počo istiravat sa Đokom. Uglavnom Đoko vidijo koliko je sati pa se povuko i nesto. Posli par dana komšija mu Pere što je bijo ratni trgovac svim i svačim, a sad ga metili za nikog referenta, ponudijo niku knjižicu.

– Šta će meni to, onako niko snuždeno će Đoko.

– Slušaj komšo, ako imaš ovaj komad crveni u džepu, oma ćeš izgladit stvari sa direktorom.

-Čuj Pere aj’ u tri klinca i Ti i taj pivčić a i ona nogata s’Vama dvojcom zajedno.

Tu se zakuvalo do te mire da je Đoko kakogod uspijo nestat iz fabrike i povuko se oped na salaš. E ti suza i radosti kad su ga baćo i mater vidili. Oma baćo izvuko iz bureta vina na teglicu, pa udri sa sinom po kevedinki. Đoko sve izdivani baći kako je bilo, ovaj ga saslušo i oma pametan čovik sve svatijo pa veli sinu.

– Znaš rano moja i bolje ovako, ode više ĐOKO neš bit neg ku i prija ĐURIKA. Kovačka te vatra čeka, nakovanj, kalapač, klište i ‘rpa gvožđa za otkivanje.

-Dobro baćo. A ovo što sam bravar posto?

– Mani Ti sad tog, Ti si dokazo rano moja da možeš bit ono što i jedan maršal, tako da lati se Ti ovog što je u našoj familiji već više od dvisto godina i Bogu se zafali, al oma, na tom da ja još imam snage pa nisam dao da se naša kovačka vatra utrne.

I posli par godina kad se baćo priselijo u vičnost, jesapi Đurika i svati par stvari..

Eto, što dođe mora i proć, tako mene prošla i moja noga a i svaka želja za fabrikom i onom sirenom što svira kad je ilo jel pauza. Zato ipak najlipše je bit sam svoj Janoš i leć a i ustat kad oš’ i uz sve to ne moraš klecat kad ti to kaže kaka sekretarica nit primat kartice kojkake od Pere običnog profitera.

 

Tome



KOMENTARI

  1. Pajo kaže:

    čitam ove brljotine i pitam urednika sajta – zašto ovo objavljujete? niti je duhovito niti ostavlja neku poruku. jedini efekat je da nas Bunjevce prikaže kao blentave. nađite neke lepše priče iz nedavne prošlosti.

    • ................................................. kaže:

      Možda bi nedavna prošlost bila? na primer da čitamo o ratovima , gladi? inflaciji? koroni? restrikcijama?

  2. Mister No kaže:

    Šta je pesnik hteo da kaže ?

  3. Sale kaže:

    Kakve ste gluposti poceli objavljivati u zadnje vreme,strasno…

  4. Miško kaže:

    @ Pajo A kaki si ti to Bunjevac kad nisi Bunjevca svatio ! Ta ispripovido ti je priču i tvojeg života a da to nisi ni pripozno, a ni svatio.

  5. Natasa kaže:

    @Misko malo postovanja, molicu. Svi smo pre svega ljudi, a Bunjevci su na ovim prostorima starosedeoci, nije lepo da nas sada Vi Vasim izjavama tretirate kao da smo neuki, nepismeni i nedostojni.
    Prica kao prica, da li ima poentu ili nema, ko je shvatio, ko nije, nije bitno, Bunjevci su Vam komsije, kolege i prijatelji, g-din Pajo nje zasluzio da ga prozivate po nacionalnoj pripadnosti. Ili da ga prozivate i ismevate samo zato sto imate pristup internetu.
    A pricu ce razumeti najbolje oni koji rade u fabrikama ili drzavnim firmama i imaju stranacki kadar za nadredjene. To se ponavlja iz proslosti, preslikava se i u danasnju strukturu.

  6. ................................................. kaže:

    Bože koliko je mržnje u ljudima zbog jedne priče koja nekome kaže sve nekome ništa..ovaj stepen mržnje nesme se tolerisati. Sretna nova godina LJUDIMA..

  7. Reih - Ranicki kaže:

    Nisam neki literarni kriticar, lingvista jos manje. Licno imam utisak da ovde dolazi narocito do izrazaja nesposobnost forumske publike da razume i interpretira procitani tekst. Nigde nisam, niti u jednom komentaru procitao sta je ono sto je autorova slaba tacka u njegovom literarnom izrazaju. Osim naravno par postenih i iskrenih forumasa koji otvoreno kazu da nisu razumeli sadrzaj niti shvatili poruku autora. Meni se uostalom nesto slicno dogodilo. Kada sam u starosti od nekih 13 – 14 godina pokusao da procitam roman Dzema Dzojsa „Portet umetnika u mladosti“ nakon prvih destak strana zaklopio knjigu i rekao Kakva glupost. Naravno to nije bila glupost, ali je meni jednostavno nedostalao zrelosti za jedan takav roman. Svaki literarni ucinak, roman ili samo crtica iz zivota, zahteva odredjenu zrelost u smislu zivotnog iskustva, opsteg obrazovanja i narocito literano odnosno citalacko iskustvo.

    • ................................................. kaže:

      Vidite ovde se radi o očiglednom sudaru dve struje političkih neistomišljenika koji preko ovog teksta žele da dokažu svoju „pravičnost“, nažalost nijedna struja ne nalazi za shodno da pokaže tačan opis „gluposti“-čak šta više niko od oštrijih komentatora ne navodi konkretne greške. Čak i da se nađu te konkretne greške u tekstu, to se nikako ne saopštava direktnim vređanjima. I šta više neki idu toliko daleko da u tekstu pronalaze elemente vređanja nečijeg nacionalnog identiteta. Ja ne vidim ništa sporno u tekstu, najmanje vređanje bilo čijeg nacionalnog bića.

  8. Pajo kaže:

    ja bih ovako pisao o tim sedamdesetim. ne bih pcovao a ni vulgarisao, to svaki dan imam na TV
    – sinoć sam gledao film Toma, zapravo slušao sam muziku u pozadini i nešto čačkao na kompjuteru. stvarno smo imali kvalitetnu muziku tih sedamdesetih. istina ja sam voleo fanki i džez ali posle Larga smo išli kod Džavera da slušamo Tomu.
    u jednom momentu u filmu je neko spomenio Kent. otkad nisam čuo za te cigarete a kupovao sam ih naveče u Patriji u onoj maloj trafiki u holu. cigarete i Kolinos žvake.
    fale mi oni kockasti stoljnjaci, smrad kafane, aluminijumske pepeljare, violina, harmonika i Toma i naša mladost, lepa je bila.

  9. ZX kaže:

    Sve se moze vratiti jedino vreme neumitno tece bez zaustavljanja-imajte to u vidu pre no sto bi dragocene minute svoga zivota utrosili na citanje ovakvih i slicnih opskurnih pokusaja duhovitosti.

  10. Reih - Ranicki kaže:

    Lep je to osecaj kada napises jedan komentar i onda se dobar procenat forumasa prepozna u njemu.

  11. Nikola C. kaže:

    Bezveze.

  12. Otpisan kaže:

    Odličan StaroBunjevački divan,lipa i poučna priča!!!

  13. Srbenda iz Tavankuta kaže:

    Svaka čast Tome,još jedna lepa priča

  14. Šime kaže:

    Bravo !

  15. Nevaljali_GASTRO_Blogger_naGradeskiprevoz_SUBOTICA kaže:

    @NAtasa – slazem se
    A pricu ce razumeti najbolje oni koji rade u fabrikama ili drzavnim firmama i imaju stranacki kadar za nadredjene. To se ponavlja iz proslosti, preslikava se i u danasnju strukturu.

  16. ................................................. kaže:

    🙂 baš je simptomatično koliko jedna priča ume da izbaci masu iz koloseka. Da..ali koju masu? Masu koja ne ume da se pre svega na pristojan način izrazi o svom neslaganju.
    Ovde je očigledno izrevoltirana masa koja koristi izraze koji se graniče sa osnovama elementarne kulture. Lično ja ukoliko mi se nešto ne sviđa to zaobiđem i nastavim dalje svojim putem, ne masiram mozak samome sebi sa nečim sa čim nisam zadovoljan.
    Rečnik koji koristi jedna te ista osoba pod raznim pseudonimima sada i ovde , nije ništa drugo do očigledno jedne bolesno zlobne osobe koja izgleda nešto mrzi..a šta je to što mrzi? To će se toj osobi izkazati n ličnom primeru, jer na zlobi, zavisti i nekulturi se negradi lepša budućnost.

  17. ACITOBUS kaže:

    Lipi moji Bunjevci!
    Umesto da se trudite da izmišljate tzv bunjevački jezik preprućio bih vam.a i vašim jezikoslovcima knjigu Jakova Kujundžića „Zgrabljena mršavina“ koja je napisana najčistijim bunjevačkim jezikom. a usput i da se poslužite knjigom Marka Peića i Grge Bačlije „Narodne umotvorine bačkih Bunjevaca“ Vidim da je lakše izmišljati nego koristiti ono što je već napisano.

    • Trovach kaže:

      Takodje je svojevremeno Lansky u rubrici „Stari grad“ objavio deo teksta o starom Sandoru, a moguce je procitati i ceo tekst koji je, prakticno, mini roman, a napisan na bunjevackom jeziku koji ni tada, a ni sada, nije standardizovan. Bas je interesantno za citanje i svakom ko to jos nije ucinio predlazem da se malo potrudi.

  18. Reih - Ranicki kaže:

    Za mene je pokojni „Ludi“ Stipan govorio jednim pravim arhaicnim i lepim bunjevackim govorom. Pretpostavljam da bi barem polovini komentatora danas trebao tumac da im prevede jedan takav nacin izrazavanja..

  19. ................................................. kaže:

    🙂 nadam se da će nekada ta tako opaka :zloba, zavist, ljubomora i laž..STATI-barem na tren i da će ljudi shvatiti da greše, da mnogi greše, Bunjevački jezik postoji međutim on se primenjuje u samo određenim listovima, postoji da bi neko imao od nečega koristi. Štokavskim narečjem Hrvatskog jezika Ikavicom u ovim ovde krajevima niko ne govori ispravno . ZAŠTO???-zato što se u ovom podneblju mešaju reči raznih jezika. Tako da se DIVAN Bunjevačkih Hrvata razlikuje od mesta do mesta, od šora do šora i kao takav nikada neće moći biti UTEMELJEN. Shodno svemu kao takav , sam govor neće nikada imati prilike da u glavama pojedinaca bude prihvaćen kao takav, kakav jeste. Uvek će se naći neko ko će reći nešto „najpametnije“ ja mogu reći da je naj izvorniji oblik ovdašnjeg Bunjevačkog govora očuvan u mestu Kaćmar u Mađarskoj. Raznim asimilacijama i drugim političkim metodama ovaj govor se pokušava uništiti, pre svega ismevanjem potom i „ispravkama“ od strane raznih kvazi stručnjaka da se ovo ne kaže ovako ili ono onako. Drugo što je naveo korisnik REIH-RENICKI ,ovde ne postoji kultura čitanja, nema je, kod pojedinaca je nikada nije ni bilo. Ono što je nekim od ovdašnjih stanovnika omiljeno jelo, to je čvarak. Međutim nekima ovde to je nepoznato, njima je hrana ona duševna hrana da ismeju i najvulgarnijim rečima napadaju jedan plemenit i čestit narod koji se lomio pod naletima raznih osvajača i okupatora i usprkos svemu isti ovaj narod je opstao jer uvek ima sinova i kćeri koji brane čast i dostojanstvo , ovoga naroda. Ta čast je najviše za razliku od nekih drugih naroda, izražena kroz kulturu. Komentatori koji pak otvoreno vređaju nisu ništa drugo do ljudi koji do podneva mrze sebe popodne ceo svet. Ova priča je samo ono što je i bilo i ima i sada.

  20. novokomponovana Bunjevka kaže:

    Neshvatljivo mi je da jedna lagana priča može da izazove ovoliko komentara u svađalačkom tonu.Nataša je lepo objasnila- priču će razumeti najbolje oni koji rade u firmama i imaju stranacki kadar za nadredjene. Tome,samo ti i dalje piši,na tvoj specifičan način,a ko želi neka čita, ko ne-neće.Ne vidim ja s čime si ti hteo prikazati Bunjevce blentavima ko što kaže Pajo,al ne bih ni da ulazim u dublju raspravu o tom (verovano je do mene).Svako dobro dragi sugrađani i „opustite sebe“.

OSTAVITE KOMENTAR

58 + = 68

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 2 + 8 ?
Please leave these two fields as-is: