Do škole preko – šina

Da bi došli do škole, lekara, pijace ili posla, stanovnici Kačmarskog puta u Bajmoku, nadomak Subotice, prinuđeni su da pretrčavaju prugu jer do njihovih domova ne dolazi put!

 

Utabana staza, između Ciglane i pruge, koja im je jedini prilaz, zimi, ali i posle malo jače kiše, potpuno je neprohodna, te je članovima devet porodica prelazak preko otvorene pruge, mimo zvaničnog prelaza, jedini način da stignu do sela.

 

– Kada su pomerali pružni prelaz i obavljali remont železnice 1972. godine obećali su da će napraviti put, ali kao što vidite, mi ga još čekamo – priča u dahu vremešni Milan Čojder, jedan od stanovnika ulice.

kacmar

Iako je ušao u devetu deceniju života, Čojder ne prestaje da se bori za 700 metara asfaltnog druma. Za nadležne, kojima se godinama obraćaju, to je očigledno nevažno parčence puta. Za ljude čiji su domovi tu decenijama, nasušna potreba.

 

– Po snegu i nevremenu moramo preko pruge, čak i decu tuda vodimo do škole, a tada često niti mi čujemo voz, niti mašinovođa vidi nas – sleže ramenima starina, pokazujući punu torbu dokumentacije. – Svi kojima smo se obraćali vraćaju nam odgovore i upućuju na grad Suboticu, ali i svi dosadašnji gradonačelnici izgleda ne žele da nađu rešenje za naš problem.

 

Do njih taksi ne želi da dođe, vozila Hitne pomoći jedva stižu, jednom su čak bolesnicu traktorom vozili do najbližeg puta, dok su struju, telefon, gasovod morali sami da uvode, jer ih na planovima nema. Ipak, najviše strahuju za decu, koja moraju tuda da prođu da bi stigla do škole.

 

– Kuće su nam legalizovane, imamo adresu i kućni broj kad treba da stignu računi, ali nas nema kada treba da dobijemo neophodnu infrastrukturu – priča rezignirano Nenad Ševarlić, koji takođe često mora da pretrči prugu da bi stigao do posla. – Po najnovijim obaveštenjima, problem je obližnja deponija, koja je stvorena uz dozvolu opštine, kao i to što put mora da bude udaljen 12 metara od pruge. Navodno bi izgradnja puta koštala 17 miliona dinara, a uklanjanje deponije 30 miliona.

 

Od kada je početkom sedamdesetih godina minulog veka počela njihova borba za asfalt, promenile su se četiri države, isto toliko režima i stranaka na vlasti, more lokalnih političara i funkcionera, koji se jednako oglušuju o vapaje Bajmočana. Možda se sada, kada su u vrhu subotičke vlasti funkcioneri iz ovog sela, situacija promeni na bolje.

 

 

NOVOSTI



KOMENTARI

  1. jasso kaže:

    gospodo iz Bajmoka,zahvaljujuci vasim glasovima je gospon gradonacelnik tu gde je sada,ali je izgleda sad kad je zaseo u fotelju zaboravio sta vam je obecao,podsetite ga i pritisnite da se konacno uradi nesto i za vase glasove koje je dobio…

  2. Aleksa kaže:

    Pa pogledajte, tako izgleda magistralna pruga prema Somboru, stare zarđale šine,popucani drveni pregovi, korov prekrio prugu. Ova pruga je u ono vreme koje se nazivalo Austro-ugarska – tamnica naroda, bila deo pruge Segedin – Rijeka, pošto na Dunavu nije bilo mosta cele kompozicije su se prevozile parnom skelom, a mi sada nismo u stanju da izgradimo tim ljudima, da izvinete, jedan usrani prelaz preko pruge.

OSTAVITE KOMENTAR