Dobitnici nagrade “Subotičanin godine” koju dodeljuje sajt Subotičke.rs

Redakcija portala Subotičke.rs odlučila je da nagradu „Subotičanin godine“ za 2020. dedeli evolucionom biologu Momiru Futu sa Instituta „Ruđer Bošković“ u Zagrebu i aktivistkinjama „Oboka za porodicu“ u Subotici Tijani Mijović, Dani Radomirović i Josipi Rončević koje nagradu dele ravnopravo.

Na adresu naše redakcije stiglo je osam predloga za nagradu „Subotičanin godine“. Čitaoci portala Subotičke.rs predložili su Borisa Telečkog (Združena akcija „Krov nad glavom“), Nani Klener, Zlatu Zahora Sabo i Sabinu Klener Bagi (administratore grupe “Fejsbuk pijaca”), Tijanu Mijović, Danu Radomirović i Josipu Rončević (“Obrok za porodicu”) i Momira Futa, istraživača Instituta “Ruđer Bošković”.

Istraživanje koje je bacilo novo svetlo na dosadašnju spoznaju o prvim oblicima života

Tokom oktobra prošle godine Institut „Ruđer Bošković“ saopštio je da je da je međunarodni tim naučnika sa ovog instituta i Hrvatskog katoličkog sveučilišta otkrio da se bakterijski biofilmovi ponašaju poput embriona. Ovo istraživanje, kojim je rukovodio dr Tomislav Domazet-Lošo, bacilo je novo svetlo na dosadašnje spoznaje o prvim oblicima života na Zemlji. Prvi autor rada „Embryo-Like Features in Developing Bacillus subtilis Biofilms“, objavljenog u uglednom naučnom časopisu „Molecular Bilogy and Evolution“, bio je Subotičanin Momir Futo.

Analizom preko četiri hiljade gena, štapićaste bakterijske vrste bacillus subtilis koja, kako dr Futo kaže, nesmetano obitava u tlu oko nas, u Palićkom jezeru, želucima krava, a ponekad i u našim crevima, ustanovili su da kompleksne bakterijske kolonije, odnosno pomenuti biofilmovi, tokom svog razoja prolaze kroz faze uporedive s različitim stadijumima u embrionalnom razvoju višećelijskih životinja. Do otkrića se došlo uspostavljanjem preciznog vremenskog repertoara paljenja i gašenja pojedinih gena, od samog početka formiranja kolonije, pa do dva meseca starog biofilma, te upoređivanjem aktivnosti tih gena s aktivnošću kod višećelijskih organizama.

– Upoređivali smo produkte bakterijskih gena sa genima raznih organizama na stablu života i mapirali ih po njihovoj srodnosti u evolutivnom smislu. Na naše iznenađenje, pokazalo se da se u početku rasta biofilma bakterije koriste starim, drevnim genima u evolutivnom smislu, odnosno genima koji su nastali u davnoj evolucijskoj prošlosti, pre više milijardi godina, i čije su funkcije danas zajedničke za većinu organizama na Zemlji. Međutim, što je vreme više proticalo, a biofilm stario prema razdoblju od dva meseca, pokazalo se da bakterije sve više koriste novije, evolucijski mlađe gene. Na taj način, pokazali smo da se redosled „paljenja i gašenja“ gena tokom rasta biofilma zapravo ogleda u evolucionom redosledu i logici nastanka tih gena, baš kao i ekspresija tih gena tokom embriogeneze višećelijskih organizma. Osim na molekularom nivou, koristeći se interdisciplinarnim metodama iz više područja, naša otkrića smo potkrepili i rezultatima na nivou promene morfologije, odnosno fizičkog izgleda samog biofilma tokom dva meseca njegovog rasta i razvoja – kaže dr Momir Futo.

Biofilmovi nastaju kada se bakterije „dogovore“ i „udruže“. Tom prilikom nastaju složene kolonije, uslovno rečeno sunđerolike građe, poznate kao biofilmovi. Doktor Futo ističe da većina ćelija na Zemlji živi u obliku biofilmova.

– Plak na zubima je biofilm. Obraštaji na čamcima i brodovima ispod sloja algi su biofilm. Naslage u sifonu sudopere su, između ostalog, biofilm. Biofilmovi se mogu razvijati i u nama. Danas se smatra da su za čak 80 odsto bakterijskih hroničnih oboljenja krivi biofilmovi – dodaje dr Futo.

Značaj otkrića, osim u fundamentalnom naučnom smislu, važan je i za budućnost kontrole biofilmova.

– Identifikacijom gena odgovorinih za prelazak bakterija u oblik biofilmova i manipulacijom tih gena molekularnim alatima, u bliskoj budućnosti bićemo u mogućnosti da predupredimo razvijanje biofilmova i na taj način sprečimo hronična bakterijska oboljenja delujući na njih dok još nije kasno. To je posebno važno iz perspektive sve manjeg broja antibiotika koji efektivno deluju na patogene. Bakterije evoluiraju, stiču rezistenciju na antibiotike i sve ih je teže kontrolisati. Osim medicine, ovi rezultati će imati implikacije i na celokupnu industriju u smislu smanjivanja gubitaka nastalih razvojem biofilmova tamo gde ih ne želimo – dodaje dr Futo.

Lane organizovale pomoć za više od 500 subotičkih porodica

Subotički „Obrok za porodicu“ postoji od 26. decembra 2019. godine. Od tada pa do danas, Josipa Rončević, Tijana Mijović i Dana Radomirović uspele su da organizuju pomoć za 545 socijalno ugroženih subotičkih porodica. Ova grupa neprekidno pomaže oko 250 subotičkih porodica.

Njihov rad na društvenoj mreži „Fejsbuk“ prati ili aktivno podržava oko sedam hiljada Subotičana. Iza njeh je lane bilo 13 opsežnih akcija prikupljanja pomoći i oko 600.000 namirenih računa, pretežno za utrošeno struju i druge komunalne račune.

Uz to, ova grupa je organizovala i veliku podelu dezinfekcionih sredstava ugroženim građanima, podelu značajne količine hrane i u nekoliko navrata organizovala radove na stambenim objektima siromašnih porodica. Tokom novogodišnjih praznika, grupa je organizovala podelu 250 paketa sa poklonima za decu iz socijalno ugroženih porodica.

Vreme i mesto dodele nagrada biće saopšteni naknadno.



KOMENTARI

  1. Sofronije kaže:

    Čestitke dobitnicima, šteta što se tu nije našlo mesta za admine grupe FB Pijaca , osim naravno Nani Klener – koji je pored što je admin i dežurni zajebant u toj grupi, on na svašta ima svoje “duhovite” komentare, koji uopšte nisu zabavni za postavljaoce oglasa !

  2. Alba kaže:

    @Sofronije
    ne razumem zbog cega bi neko ko je osnovao stranicu o pijaci bio gradnjanin godine? Ove tri zene iz Obroka za porodicu su nahranile stotine gladnih.

  3. Adrijana kaže:

    Svaka čast

  4. Sofronije kaže:

    @ Alba , pa recimo da su jako puno pomogli i kupcima i prodavcima u vreme pandemije, znači učinili su nešto za svoju zajednicu – mislim da je to dovoljan razlog !

  5. Prolaznik kaže:

    @Alba Nisu ni njih tri nahranile, nego povezale donatore sa ljudima u potrebi, takođe preko fb stranice, svaka čast za to i čestitke, ali i admini fb pijace su isto tako pomogli svima povezujući ljude u potrebi. 🙂

  6. NemaViseSubotice kaže:

    Svaka čast nominovanima i ‘pobednicima’, svi zajedno su doprineli svom rodnom gradu!
    Nije grad to uradio, već narod, i pomogao socijalno ugroženima, i spojio u ‘najteže’ vreme kupce i prodavce, za naučnika da ni ne govorim.

  7. NemaViseSubotice kaže:

    @Alba
    I jedni i drugi su povezali ljude , neke čak i zajedno uz pomoć sugrađana.
    Svima je potrebna pomoć ove i one vrste.
    Jedina razlika je što ‘obrok’ postoji i osnovan je VAN SUBOTICE. 2019te se proširio i u subotici.
    Ne budite baš toliko “nisko”, informišite se, pre nego komentarišete, za vaše dobro, smešno je ovako:)

  8. Dada kaže:

    Cestitke nagradjenima. Bravo

  9. Borjana kaže:

    Kako neki sajt koji postoji nekoliko meseci može da dodeljuje nagradu “Subotičanin godine”?
    Morate malo da porastete da steknete ime pa da onda imate taj neki elementarni legitimitet

  10. steve kaže:

    @borjana a ti si prvo porasla pa si se tek onda rodila?

  11. Borjana kaže:

    @steve
    Tvoj je komentar tako glup da mi prosto besmisleno da odgovorim na njega. Ako si već hteo da poentiraš na tu varijaciju mogao si to efektnije, ali očigledno je problem kapacitet. Nastavi da vežbaš.

OSTAVITE KOMENTAR