„Ko nije bio u domu tokom studiranja, taj ne zna šta je studiranje“ – reče neko…
Svako ko je bar jednom bio „domac“ zna šta to znači, i mnogima je baš taj period školovanja najdraži u životu. Trenutak kada se sa punim koferima odlazi od kuće u drugi grad predstavlja početak osamostaljenja, period koji trajno ostaje u sećanju svakog pojedinca. Ako se taj period provede uz vršnjake koji su tu iz istog razloga, onda on može da bude najlepši period života.
S obzirom da su sa strane, domci često žive izdvojeno od lokalne omladine, što ih na neki način tera da se drže zajedno i stvaraju svoj svet. Tako se primera radi smatra da Novi Sad kao drugi univerzitetski grad u Srbiji živi dva života. Jedan ljudi koji su odrasli u njemu i drugi onih koji su došli tu na školovanje. Dva sveta dele isti grad.
Ako će nekome značiti proširenje doma u Harambašićevoj, značiće srednjoškolcima, koji iz različitih delova Vojvodine dolaze u Suboticu da odrastu.
Svaka cast. Sve pohvale!
Da li neko ima informaciju iz ovog doma ali iznutra. Odakle su deca, kako se ulazi, kako se ostaje u domu?
Odnos domske i domicilne populacije je strašno složeno pitanje. Domovi su specifične izolovane zajednice. U vezi sa ovim domom važno je to pitanje ko su pretežno „pitomci“ smešteni tamo i da li se tu radi o nekoj segregaciji i izdvajanju po nekom posebnom ključu.
Bas sam se prisetila tog trenutka…Trenutak kada se sa punim koferima odlazi od kuće u drugi grad predstavlja početak osamostaljenja, period koji trajno ostaje u sećanju svakog pojedinca.“
Period studija je stvarno najlepsi u zivuti, a kada sam bila student nisam verovala u to….dovoljno si odrastao da budes samostalan, a jos nisi dovoljno odrastao da razmisljas o svim problemima koji posle dolaze….