„Ko nije bio u domu tokom studiranja, taj ne zna šta je studiranje“ – reče neko…
Svako ko je bar jednom bio „domac“ zna šta to znači, i mnogima je baš taj period školovanja najdraži u životu. Trenutak kada se sa punim koferima odlazi od kuće u drugi grad predstavlja početak osamostaljenja, period koji trajno ostaje u sećanju svakog pojedinca. Ako se taj period provede uz vršnjake koji su tu iz istog razloga, onda on može da bude najlepši period života.
S obzirom da su sa strane, domci često žive izdvojeno od lokalne omladine, što ih na neki način tera da se drže zajedno i stvaraju svoj svet. Tako se primera radi smatra da Novi Sad kao drugi univerzitetski grad u Srbiji živi dva života. Jedan ljudi koji su odrasli u njemu i drugi onih koji su došli tu na školovanje. Dva sveta dele isti grad.
Ako će nekome značiti proširenje doma u Harambašićevoj, značiće srednjoškolcima, koji iz različitih delova Vojvodine dolaze u Suboticu da odrastu.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Svaka cast. Sve pohvale!
Da li neko ima informaciju iz ovog doma ali iznutra. Odakle su deca, kako se ulazi, kako se ostaje u domu?
Odnos domske i domicilne populacije je strašno složeno pitanje. Domovi su specifične izolovane zajednice. U vezi sa ovim domom važno je to pitanje ko su pretežno „pitomci“ smešteni tamo i da li se tu radi o nekoj segregaciji i izdvajanju po nekom posebnom ključu.
Bas sam se prisetila tog trenutka…Trenutak kada se sa punim koferima odlazi od kuće u drugi grad predstavlja početak osamostaljenja, period koji trajno ostaje u sećanju svakog pojedinca.“
Period studija je stvarno najlepsi u zivuti, a kada sam bila student nisam verovala u to….dovoljno si odrastao da budes samostalan, a jos nisi dovoljno odrastao da razmisljas o svim problemima koji posle dolaze….