Drama na liniji za Aleksandrovo

Putnici su tog dana bili svedoci događaja koji će pamtiti celog života. Žena je trčala za tramvajem iako stanica nije bila u blizini. Tramvajdžija je ipak zastao na sekund, taman koliko je bilo potrebno da ona uskoči u kola i odmah je  nastavio vožnju. Tek tada je većini putnika na liniji za Aleksandrovo postalo jasno da za njima trči još jedan čovek, sa sekirom u ruci.

Nastali su trenuci straha i neverice. Starom tramvaju je trebalo da ponovo dobije brzinu a razjareni čovek sa sikirom je bio na korak da se uhvati za šipku. Ima li tramvaj snage da ubrza ili će ga „poludeli Maks“ sustići i upasti među ljude?

Strosmajerova-ulica-subotica

 Ludak je počeo da gubi dah a mašina je ubrzala i ostavila ga iza sebe. Za svaki slučaj, tramvaj je prošišao bez stajanja na narednih nekoliko stanica. Bila je godina 1969. dve godine pre ukidanja Šandorske pruge.

Tada su hrabri kočničar i tramvaj spasili jedan život ali su češći slučajevi bili ti, da upravo ovo vozilo bude kobno za nečiju sudbinu. Ljudi su svojom nepažnjom završavali svoj život ispod tramvaja, što i nije čudo u mravinjaku zvanom grad. Gde hiljade ljudi pravi hiljade koraka i gde samo jedan pogrešan može biti plaćen životom.

Jedan kondukter, iako je znao sve opasnosti, pokušao je u vožnji da pređe u druga kola. Možda mu je to ranije polazilo za rukom ali tada je pogrešio  i sekund kasnije za njega je bio kraj. Završio je ispod šina.

smrt-ispod-tramvaja

Saobraćaj u gradu uzima svoj danak u krvi. Kako godine prolaze, na mapi ulica i ćoškova  sve je više tačaka na kojima je neko izgubio život. 

subotica-somborski-put

zuta-kocka-subotica



KOMENTARI

  1. vokille kaže:

    Što jedan mentalno zaostali idiot ukine, teško se može vratiti. 
    Tramvaj, kao i sva ostala vozna sredstva, predstavljaju opasnost za one koji su neosmotreni. Ali da li zato treba da ih ukinemo, definitivno ne. Ako se ljudi pridružavaju pravila, ne pretrčavaju šine pred tramvajem, ili ne skaču iz glavnog vozila u fizički odvojenu prikolicu, sigurno neće niko poginuti. 
    Tragedija je da je tramvaj ostao još koju godinu, dočekao 80.te, i do danas bi opstao. Tek krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih su ljudi počeli polako shvatati da naftnih derivata nema u neograničenim količinama, sa prvom energetskom krizom. Amerika prva imala trend ukidanja javnih saobraćajnih sredstava (tramvaja, trolejbusa, železnica, čak su i neke pruge deelektrifikovali), davali su prednost porodičnim kolima u posleratnim godinama, pričali su da su železnice i tramvaji komunističke tvorevine… Sličan trend su krenule i druge zemlje krenule da prate, pa i naša, onda socijalistička tvorevina. Tada je ukinuto dosta tramvajskih linija širom zemlje, a i pruga, bilo uskotračnih bilo ovih standarnih u Vojvodini. Razlog što je tramvaj preživeo u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu je bio da posluži kao zamena za metro, koji ni u jednom od tih gradova nije bio izgrađen. Srećom, neki su se opametili  posle te naftne krize pa čak ni u BGu nisu ukinuli, već su ga sredinom osamdesetih produžili do kraja ulice Jurija Gargarina u NBGu. 
    Ukratko, kroz 10 godina kad barel nafte bude tri puta skuplji nego sada, moraćemo ponovo da pravimo tramvaj ili trolejbus, jer će i cena busa nesumnjivo porasti. 

  2. MISTER NO kaže:

    Dugo sam mislio da smo jedini grad na Svetu koji je ukinuo tramvaj.Nedavno su me demantovali, jos jedan grad je ukinuo tramvaj ali ne mogu da se setim koji.cool

  3. Anonimni kaže:

    posle Novog Sada tramvaj je bio i u VRDNIKU, do rudnika iz centra naselja

    NISH sam zaboravio, vrlo kratko mislim oko 25 godina

  4. vokille kaže:

    Sad, unapred se izvinjavam na ovako podužem odgovoru. 😀
    U dosta gradova u Francuskoj je bilo ukinuto, ali sada vraćaju (Nant, Tuluz), u bivšoj SFRj ugašeni su u Novom Sadu, Nišu, Ljubljani, Rijeci, Splitu, u par mađarskih gradova… 
    Ovo je neka moja ideja kako da se povrati tramvaj, za prvu liniju Bolnica- Palić (muški štrand). Razlog zašto treba da brzo vratimo tramvaj, osim nafte, je i u energetskoj efikasnosti. Autobus za vuču za jedan kilometar potroši gorivo u vrednosti od oko 95 dinara. Dodajmo to da takvi autobusi moraju da stoje na semaforu, čekaju na stajalištima. Obična lokomotiva na elektrovuču potroši struju u vrednosti od 47 dinara po km (to sa 10 teretnih vagona). Šinobus,dizel i lokomotiva i ruskinja potroše oko 55 dinara. A specijalizovani tramvaj, koji prevozi isključivo putnike, troši oko 35 dinara po km, neki i manje. Kod ovih vozova na elektro vuču, bolje reći na savremenim , moguće je i regenerativno kočenje, što isto može da doprinese uštedi. Naravno, kod šinskog saobraćaja, najskuplji deo je ubedljivo postavljanje infrastrukture. Slobodno iskritikujte i dajte predlog kako da se to drugačije reši. Ono što se podrazumeva je da bi tramvaj celom dužinom bio dvokolosečan, sa metarskim kolosekom.
    Uzeo sam u obzir što više činilaca, poput koncentracije stanovništva, zemljišta za ekspropijaciju. Ova investicija nije jeftina, najmanje je 30 miliona evra (za celu tramvajsku mrežu, ne samo za ovu prikazanu sad). Dužina ove linije je oko 12 km.

    U prvoj etapi bi se postavila linija od bolnice do Železničke stanice. Okretnica bi bila ispred Stadiona. Umesto onog iritirajućeg semafora nasred puta, trebala bi se postaviti jedna pasarela, za neometan prelaz ljudi. Linija bi prolazila kroz srce Prozivke, bilo bi potrebno ukloniti one ružne montažne garaže. Jedna stanica bi bila u samom naselju, a druga kod Bazena. Linija bi išla ulicom Ivana Milankovića. Ukrštala bi Senćanski put i izašla kod pruge. Tada bi pratila trasu pruge, usput bi bile stanice kod Glavne Autobuske, Mešca i Patrije. Bilo bi potrebno napraviti nadvožnjak iznad Maksima Gorkog i nadovezati se direkno na ulicu Bose Miličevića. Međutim, biće potrebno zatvoriti pristup toj ulici dole. Tako će tramvaj stići do Železničke Stanice. 
    U drugoj fazi, linija 1 treba da pređe preko Železnice. Direktno ukrštanje ne dolazi u obzir, slično rešenje postoji u Segedinu i nije najsrećnije. Moguće su dve varijante. Kopanje podvožnjaka- tunela  da se izađe na ulicu Nikole Tesle, ili zaobilaženje za koje sam se odlučio. Osim nadvožnjaka koji bi bio najskuplji deo posla, na ovoj trasi i nema kuća koje bi trebalo preuzeti. Na onoj drugoj, tunel bi bio nesumnjivo skup, moralo bi se ukopati, a i imamo problem sa poplavama nakon svakog malo većeg pljuska. To i nije nešto široka ulica, tamo se nalazi dosta kuća, jedino ako bi ih grad sve otkupio i krenuo da razvija novu urbanu zonu tamo. Tramvaj bi pratio prugu, pored koje se nalaze tamo uglavnom napuštena skladišta. Nakon stanice kod Higijenskog, počeo bi postepen uspon, kako bi linija mogla da se popne na visinu od 5.2 metra iznad pruge. Napravio bi se poduži podvožnjak, koji bi se počeo spuštati na mestu napuštene drvare nakon majšanskog mosta, da bi se izbeglo direktno ukrštanje sa prometnom saobraćajnicom. Tamo bi bila stanica, može se i depo postaviti ima dosta prostora. Na toj trasi radijus krivina je mali . Trasa se može provlačiti između kuća tamo ima dosta prostora. Naredna stanica je pri ukrštanju sa Kireškom. Stanica nakon nje bi bila kod Tesline pijace, pruga bi prolazila između onih malih radnji i zgrada, gde je inače parking prostor. Trasa bi skrenula kroz Pionirsku, na kraju nje bi se trebala otkupiti kuća koja je između pionirske i Avnojske. Dalje bi pruga išla Avnojskom do izlaska iz grada i dalje pravo do Radenovca. U delovima u samom gradu gde je kolosek izdvojen od ostalog saobraćaja tramvaj može da vozi 70-100 km/h. Na delu gde deli sa ulicama prihvatljivo je od 30 do 50 km/h. Na ukrštanjima bi tramvaj naravno usporavao. Ali na ovom delu gde nema ničega, između grada i Radanovca, može da juri do 120 lepo. 
    Ovo je deo kroz Radenovac i Palić. Do dolaska u Trogirsku, tramvaj nema problema sa prostorom, moguće ga je lepo proviću kroz njive i voćnjake. Glavna ulica na Radenovcu ima dosta prostora sa obe strane kolovoza, lepo može da se provuče linija.  Na Radenovcu bi bilo tri stajališta. Nakon toga tram može opet da ubrza do stanice u Lovačkoj. Iz Lovačke bi tramvaj izašao u prostoru između male zgrade i kuće na Trogirsku ulicu. Problem mali izbija na ukrštanju sa glavnim putem. Jako bi teško bilo napraviti nadvožnjak, Nije uska ulica, ali da bi se mogao postaviti nadvožnjak , potrebno bi bilo postaviti kolovozne trake taman do pešačke staze. Drugo rešenje je senzorni semafor. Svejedno je potreban uspon da bi se pruga mogla uzdići iznad pruge za Horgoš. Kad bi prošla prugu, onda bi skrenula levo, bila bi stanica kod Zoo vrta, u centru ispred vodotornja, pruga bi mogla da ide uz pešačku stazu prema Maloj Gostioni,ali bi pre male gostione skrenula, tamo ima širok pojas sa šumom i nije potrebno rušenje, presekla bi Splitsku aleju i došla bi do Kanjiškog puta, koga bi pratila do stadiona, i na tom mestu gde se okreće šestica bi bila okretnica. 

    Ovo je prva linija od Bolnice do Vikend naselja. Prolazi na ovaj način kroz Radenovac i Palić kako bi se omogućilo ne samo turistima, već i ljudima koji tamo žive, a predaleko su od šestice ili četvorka nije redovna, da bi mogli da koriste redovno tramvaj. Linija 6 bi ostala, ali u redukovanom obliku, što je i bolje što se tiče potrošnje goriva, više i neće biti potrebno presedanje da bi se stiglo do Bolnice. Takt ove linije bi bio da kada svi idu na posao i školu tramvaji idu na svakih 15 minuta sa prikolicama, a tokom ostalih sati bez prikolica, na svakih 20 minuta ili pola sata, zavisno od potrebe. Od 23 do 5 bi bilo vozilo na svakih 1.5 sata, zbog održavanja šina i voznog parka. 
    Ovakvi modeli bi bili najbolji za naše podneblje. 

    A ovo je primer niskopodne prikolice u Novgorodu.

    A ovo možda jednom bude, bilo bi lepo http://en.wikipedia.org/wiki/Sp%C3%A5rakoff 😀

  5. brko kaže:

    ocemo nazad tramvaj!!!!!!!! trebalo bi da biramo samo onu gradsku vlast koja ce nam vratiti tramvaj. 

  6. dr,no kaže:

    Kaki Novgorod ,pogledajte kako je u Zagrebu organiziran tramvajski promet.Svi novi tramvaji i to još njihov vlastiti proizvod …po Evropskim standardima.

  7. stormwatch kaže:

    @vokille

    Ti derane to sto si napravio, to bi bio tramvaj propasti jer ta linija generalno ne vodi nigde i ne povezuje nista.

  8. vokille kaže:

    @Stormwatch stvarno ne vidim što bi bio propast, kad su stanice u gusto naseljenim zonama. Dužina ove linije je oko 12 km, a dužina beogradske sedmice je oko 15 km. Problem buseva je što ne staju direktno na Prozivci, a jako retko u srcu Radenovca i Palića. Kako bi ti sproveo ovakvu liniju, a da ne bude propast?  

  9. stormwatch kaže:

    Not, Subotici su potrebne DVE linije tramvaja. Jedna koja bi isla Sever Jug a druga Istok zapad.

  10. vokille kaže:

    Pa rekao sam da je ono prva linija 😀 
    Da bi povezali gusto naseljene delove grada i mesta gde se razvija privreda, treba nam pet linija. 
    Prva je Bolnica- Palić. Druga bi bila Palić – Dudova Šuma. Treća bi bila Šandor- Zorka. četvrta Mali Bajmok- Šandor, a peta Zorka- Mali Bajmok.  
    Evo nacrti ostatka tramvajske mreže, koja zahteva minimum rušenja, težio sam tome da se i drvoredi očuvaju. 

    U centru grada, linije bi se razdvajale  trijanglom prvo na ćošku Vase Stajića i Bose Miličevića.  Pruga bi išla ulicom Vase Stajića, bila bi stanica pred hotelom Galerija, u samom centru ispred Otvorenog univerziteta, i ispred Plave Fontane. Ovo bi smanjilo parking mesta, ali bi taman nateralo više ljude da dolaze ovako u grad. Druga trijangla bi bila kod onog kružnog toka, sa time da bi se ulica Desetog oktobra zatvorila za ostali saobraćaj, to je kratka deonica i tamo se nalazi par kafića, bila bi to lepa tramvajska i pešačka zona. Ulica Sečenji Ištvana bi postala dvosmerna, i to bi valjda eliminisalo onu gomilu divljih parkiranja. Ispred Sinagoge i kod Mlečne pijace, leva strana bi se isto pretvorila u tramvajsku stazu, desna strana ulice bi bila sasvim dovoljna za kretanja vozila, nije to jako frekventno mesto. Pri kraju mlečne pijace bi tramvaj skrenuo nalevo prema Aleji Maršala Tita. Tu ima isto dve varijante, ili podeliti kolosek da jedan bude na levoj a drugi na desnoj strani aleje, ili isto tako odabrati desni kolovoz za kretanje tramvaja, a levi za aute. Naravno, ovako nešto bi zahtevalo i da se otvori koja garaža u blizini za parking. Kod Hale Sportova bi pruga prelazila put između Studentskog doma i Hale sportova, tamo bi bilo stajalište. Dalje bi išla ravno, tamo se nalazi jedna ruševna zgrada na trasi koja se može skloniti, sa time se šumski pojas uopšte ne dira. Kod Dudove, ka skretanju prema Građevinskom može da bude okretnica za jednu liniju. Dalje bi pruga nastavila kod Bazena, tamo bi bila stanica, potom bi skrenula u divlje šipražije, podvožnjakom bi mogla proći ispod Somborske pruge, dok ne dođe do trase Bajske Pruge koja se više ne koristi, tamo bi bila nova stanica. Pošto je i Zorka razrušena, linija može da ide pravo do okretnice jedinice ili da skrene blago prema samom naselju, pošto je to sada jedna velika poljana. Okretnica bi bila malo dalje u srcu naselja niz bajsku prugu. 
    Što se tiče povezanosti sa Malim Bajmokom, pruga bi se morala razdvojiti i na levu i na desnu stranu čim prođe trijangla kod kružnog toka u Centru. Samo na taj način može da se izbegne i rušenje i uklanjanje drvoreda. Desni kolosek bi se ukrštao sa putem u centru ispred Simpa, a levi tek tamo kod industrijske zone, na glavnom putu. Pošto je to glavni put, možda će biti potrebno napraviti neki nadvožnjak za nesmetan saobraćaj. 
    Pruga bi u suštini od Lifke išla istom trasom kuda i šestica ide, koju ne treba detaljno opisivati. Međutim, ne bi bilo linije od Malog Bajmoka do Palića, za to će i dalje biti prepuštena šestica. 

    Da bi došla do Šandora, pruga bi od okretnice ispred Stadiona išla preko postojećeg nadvožnjaka kuda je prolazila pruga za Crvenku. Tako neće ukrštati direktno prometnu saobraćajnicu. 
     
    Linija bi pratila staru trasu pruge dok ne prođe Ideu. Potom bi se spustila do ulice Starine Novaka, tuda prolazi jedinica. Išla bi ulicom do ivice naselja. Potom bi skretala, i preko novog podvožnjaka prelazila glavi put. Tada bi Išla ravno pored fabrika, koje donekle rade (poput mlekare i fidelinke) sve dok ne dođe do okretnice gde se inače linija 16. okreće. 
    Kada napravimo svu ovu infrastrukturu, na početku i ne treba očekivati veliki broj putnika, ali posle dve, tri godine, već će doći do povećanja interesa. Tramvajski prevoz je jeftiniji i energetski efikasniji od autobusa. Samo da Su-trans ne drži i ovaj prevoz i biće normalnih cena. Pored toga, tramvaj čini neki grad prepoznatljivim i upečatljivim, to će isto uticati na turiste koji tu budu dolazili. 
     

  11. Petar.SU kaže:

    Imali smo nismo znali. 🙂 PS……Pozdrav za drustvo iz subotice transa s predlogom da uvedu autobuse na liniji 6 barem u 12 sati nocu, samo jedan.. Nema smisla da je zadnji autobus u 22h a nedeljom u 21:15h, a nocu je najbolje otici do Palica i prosetati se, i isto tako da uvedu sa Palica do grada 12, ili 1h ujutro.. 

    Boli uvo nekog u tom glupom preduzecu, nesnalazljivi, prljavi, vozaci pijani, autobusi neispravni, prasnjavi, kontrolori koji  smaraju s kartama.. Nek se nose u 300 pm!

    Hvala, i jos jednom veliki pozdrav za njih.

  12. Petar.SU kaže:

    Ajde da pisemo peticiju da nam vrate tramvaj! Stoke unistile grad… PLJU…

  13. Aleksa kaže:

    Slika otvorenog tramvaja na uvodu u temu je čist promašaj. Naime, na liniji ka Šandoru nikada nisu saobraćala otvorena tramvajska kola pošto je prvobitno zadnja stanica u Šandoru bile prekoputa Crkve, gde nije bilo moguće okretanje kompozicije.

  14. Anonimni kaže:

    otvorene prikolice sigurno su saobraćale do stadiona za vreme sleta, nisu trebale da se okreću

    već je postojao slepi kolosek od stadiona u visini prema želj.stanici Subotica-Bolnica. Lako su

     motornjaci izvlačili sa ovog pravca prikolice i otvorene, kao i one zimske. Postoji i slika ovih

    kompozicija, jedna je od početne stanice POŠTA – kada publika ide na slet. Pozdrav DGY

  15. Aleksa kaže:

    Gospodine Dyula, pa postavite sliku ako postoji. Slepi kolosek kod Stadiona je postojao zbog toga da se kompozicije nebi vraćale, već bi sačekale kraj utakmice pa ne isključujem da su za prevoz gledalaca na utakmice koristila i otvorena kola , a i dalje tvrdim da prema Šandoru, prema redovnom voznom redu nije bilo otvorenih kola, pa čak ni prikolica, nego samo jedna motorna kola i to zbog toga da se kod Pošte ne bi morala cela kompozicija okretati na tzv. trianglu.

  16. Anonimni kaže:

    Od nas dvoje trebali bi razčistiti šta je kompozicija, šta je razlika između otvorenih i zatvorenih

    zimskih prikolica. Ja sam sve uradio do 2-og aprila da se setimo tužnih četrdeset godina bez

    tramvaja, ja se za sledećih devet i po godina nebih se bavio sa tramvajem. Ali ipak da ponovim

    dali sa prikolicom ili bez kako su radnici stizali u velike firme tj. do želj.stanice SUBOTICA-

    ALEKSANDROVO gde je bilo okretište i to kod bifea Bačvanka. Istina je da od pošte do

    Šandora saobraćale su manje-slabiji motornjaci a to pre svega zbog Pačir,skog mosta, tada

    su vukle jednu prikolicu. Sve ovo nema veze sa četvrtkom – poseta bolnice, ili nedeljom kada

    je Špartak igrao utakmice. Na slepom koloseku nisu stajale kompozicije, nego samo pri-

    kolice – koje su izvlačili po potrebi motornjaci koji su redovno sabraćali STALNO i nije se

    čekala gužva. Što se tiče fotografija ima ih oko 300 i o tramvaju, kao i o Šandorskoj liniji –

    negde pred april mesec 2024 godine ponovo krećemo sa tramvajem naravno oko doživimo.

  17. Anonimni kaže:

    OĆU I JA TRAMVAJ !

  18. Jefimija kaže:

    Dobar dan. Evo me opet i opet sa molbom. Da li imate fotografije Aleksandrova iz XIX i XX veka i možda znate gde mogu naći fotografiju Aksentija Marodića.
    Selimo se u “nove” prostore mesne zajednice i želimo malo približiti staro vreme ovom vremenu. Svaka informacija će dobro doći.
    Zahvljujem se i pozdravljam. Šteta što nema i danas vašim komentara na ovim stranicama. Radujem se kada “iščeprkam” neki vaš članak. Hvala.

  19. Lansky kaže:

    Od literature postoji knjiga Gašpara Ulmera – Vlastelinsko naselje Aleksandrovo. Nema nekih ilustracija, što bi vas interesovalo. Što se tiče Marodića, mora da postoji neki autoportret. Raspitaću se u Muzeju.

OSTAVITE KOMENTAR