Ekspres restorani (Nema jela bez kašike)

Kada su nestali ekspres restorani, to nije bilo zbog toga što je nestala potreba za njima, već su ih pomele promene u ugostiteljstvu tih osamdesetih godina. Društvena ugostiteljska preduzeća nikad nisu mogla da održe ambijent i uslugu kao privatni restorani i kafići koji su se množili.

Druga stvar, pojam brze hrane je dobio novu dimenziju. Fast food je sada mogao da se jede s nogu. Ekspres restorani jesu imali brzu hranu, već spremljenu, bez čekanja na konobara nego po principu samoposluživanja, ali može biti da su u jednom trenutku izgledali prevaziđeno.

Kada su se pojavili kod nas, bili su namenjeni samcima, zaposlenim ljudima i svima koji nisu imali vremena da kuvaju kod kuće. Ovaj tip lokala im je nudio izbor nekoliko dobrih kuvanih jela, bez čekanja i po razumnoj ceni.

 

Express étterem  BELA LAĐA

bela-ladja-ekspres-restoran

Poslednji dani Ekspres restorana Beograd

ekspres restoran beograd

Kada su ti restorani nestali, zavodljivi hamburgeri, panceroti i slično, nisu mogli da zamene kuvanu hranu jer „nema jela bez kašike“. Klasični restorani su ponudili meni ručkove odnosno jelo dana, koje za razliku od jela po porudžbini ima povoljniju cenu. Ipak, vreme klasičnih ekspres restorana sa linijom, tacnom i samoposluživanjem, ponovo dolazi. Prvi se u Subotici pojavio u Galleriji a otvaraju se i u drugim gradovima.

Kada su bili na zalasku, stari ekspres restorani su odavali tužnu sliku. Požuteli minimalistički enterijer, tetkice u keceljama i miris društvene ishrane. Ali, kada su se pojavili krajem pedesetih i početkom šezdesetih, bili su nešto sasvim novo i moderno. Nešto što je moglo da se vidi na američkim filmovima.

Subotički pisac Boško Krstić, u knjizi „Subotičke senke“, piše o tim danima i restoranu Beograd na korzou:

„Ozbiljna adaptacija kafane urađena je uoči 1960. godine i dolaska predsednika Broza u Suboticu. Tada je jedno krilo i dalje ostala kafana, a drugo preuređeno u ekspres restoran.

Mi, društvo s korza, taj ekspres smo prihvatili kao čudo s onog sveta (čitaj Zapada) i u njemu smo provodili sve vreme pre ili između nebrojenog špartanja po korzou. Smatrali smo da pomalo podseća na neki Mekdonald, ali je to u stvari bila kombinacija: narodna kuhinja s pogrešnim ambijentom. Pili smo jeftine čajeve, alkosi jeftinu vruću rakiju a siromasi jeftin pasulj s kobasicom i već čuvene punjene paprike ili ćufte s krompir pireom i paradajz sosom.“

 

Ekspres restoran Beograd, maj 1963. godine

233-maj-1963



KOMENTARI

  1. igor kaže:

    imam 40 godina.išao sam u "Novembrov" restoran na ćošku m.vukovića i m.gupca na pasulj,ćevape…..možda je to i bio sirotinjski "fast food"…mislim da većini nedostaje….ako sam zbog toga zaostao i staromodan-smatraću to komplimentom!

  2. Kertvaros kaže:

    "Ali moze biti da su u jednom trenutku izgledali prevazidjeno." Meni se cini da su u jednom trenutku izgledali vrlo zapusteno i svojom brojnoscu prevazisli stvarne potrebe grada. Slicno je bilo i sa Kraševom prodavnicom "Moka", poceli su kao fino mesto za degustaciju pica, a zavrsili kao sastajaliste alkoholicara.

  3. dejan kaže:

    nisu  modernizovali  expres restorane nego   su ih  upropastili , a u centru   grada  su   dozvolili   dim i pecenje  rostilja  ,sa nepropisnim ne  higjenicnim zakonima     objekta gde se pravi  i sluzi  hrana  . , a sta  ovaj   narod zna sta je propisno  ili  nepropisno  kada se  zakon nedeljno menja , a ovaj  narod ne   ide u expres  ili  redovne restorane  ..

  4. zorandjala kaže:

     

      Tamo negde sedamdesetih sam bio stalni posetioc novembra prekoputa zvezde tada je tamo bila pijaca.jelo se bolje od trideset posto negou kucnim uslovima ili devedeset postonego danas.i mi smo jeli kasikom i viljuskom uz pomoc noza vilicu sa zubima smo koristili za zvakanje.ali dzaba dobre hrane danas bi restorani propali za cas jel ugostitelji nemaju nos sada bi cim otvore cenama da obezbede penziju gost ih uopste neinteresuje.

  5. zorandjala kaže:

    to je ul matije gubca a backin restoran tada zvezda da nebi bilo zabune hvala.

  6. Lansky kaže:

    Iz studentske menze

  7. Neša kaže:

    Nikada neću zaboraviti najbolje, najveće, najsvežije i najukusnije pogačice sa čvarcima u "Beloj lađi"!

  8. Pravdoljub kaže:

    Sadasnja "Venera BIKE", na uglu M. Gupca i M. Vukovica, to je zaista bio restoran na nivou, i sa cenom i sa ponudom. Igore u potpunosti se slazem sa Vama, i niste staromodni to je zaista bilo lepo jer i ja sam svracao ali i mnogi uticajniji ljudi, koji nisu prosto imali vremena za pripremanje jela kod kuce, pristupacne cene u to vreme u tom "NOVEMBROVOM" restoranu pruzale su mogucnost  i za resavanje "problema" sa iznenadnim gostima…

     

  9. Kertvaros kaže:

    Express – Beograd je zaista bio neka vrsta pretece narodne kuhinje. Restoran je osim prolaznih i stalnih gostiju imao i svoje abonente. Bonovi za rucak su se mogli kupiti za ceo mesec unapred, sto je imalo prednost za potrosace jer su bili za odradjeni procenat jeftiniji nego cene u samom lokalu. Sa druge strane i restoran je dobijao novac  unapred i to je za njih bila neka vrsta beskamatnog kreditiranja. Pretplatnici bi dolazili sa svojim posudama, tzv.  "ruckonosama", na poseban salter na koji se dolazilo kroz veliku kapiju iz ul. Ive Vojnovica, izabrali jedan od ponudjenih menija, sto je funkcionisalo po sistemu "dok traje – traje" a oni poslednji dobiju ono sto ostane. Dakle bio je to rucak "za poneti" ili kako se danas moderno kaze "to go" Cesto su dolazila deca ciji su oba roditelja bili zaposleni i oni su na taj nacin obezbedili deci pristojnu kuvanu i toplu hranu. Bilo je tu penzionera, starih ljudi koji nisu hteli ili im se nije rentiralo da sami kuvaju, i naravno zaposlenih koji nisu imali vremena za kuvanje. Po pravilu,  kao uvek i svugde bilo je i tada ljudi slabijeg imovnog stanja ili cak bez ikakvih novcanih sredstava, starost, bolest, i ko zna sta je sve te ljude jos snaslo. Takvi ljudi su dobivali od socijalne sluzbe besplatne bonove za rucak i dolazili su svakodnevno na salter gde se je izdavala hrana. Takav sistem socijalne pomoci je cuvao licni dignitet ugrozenih jer su sa svojim bonovima bili jednako tretirani kao i ostali pretplatnici i nikom na celu nije pisalo da li je sam sebi kupio  bonove ili ih dobio kao vid drustvene pomoci.

  10. JimmyQ kaže:

    Samo da se konačno prevaziđu pečenjare pod šatorima u centru grada!

  11. Lansky kaže:

    Express étterem  BEOGRAD

  12. Pravdoljub kaže:

    Misljenja sam da bi i danas jedan ovakav restoran funkcionisao uzimajuci u obzir sto je naveo "kertvaros", socijalni slucajevi bi mogli tu da preuzimaju hranu bez klasne razlike sa ostalim clanovima drustva. Tom vlasniku koji bi otvorio ovakav restoran, CRVENI KRST bi mogao da daje odredjeni deo sredstava za kuvanje. Sa druge strane, grad bi trebao osloboditi dela taksi vlasnika i tu bi problem po meni bio resen. Mozda bi najbolje bilo da se ovakav posao poveri nekom iskusnom ugostitelju ili humanitarnoj organizaciji..

  13. S&S kaže:

    Prvi Expres restoran je otvoren u prednjem delu restorana Bela lađa (pored prodavnice srećaka),

    u jesen 1960. god.

  14. Kertvaros kaže:

     

    S&S: Prvi Expres restoran je otvoren u prednjem delu restorana Bela lađa (pored prodavnice srećaka), u jesen 1960. god.  

      Zanimalo bi me cime se to moze potvrditi ili cak dokazati.

  15. Pravdoljub kaže:

     

    Kertvaros:

    S&S: Prvi Expres restoran je otvoren u prednjem delu restorana Bela lađa (pored prodavnice srećaka), u jesen 1960. god.  

      Zanimalo bi me cime se to moze potvrditi ili cak dokazati.

    Moj predlog je da se obratite u ulci Matije Gupca broj 52,tu se nalazi arhiv grada Subotice.

     

    Ovde napišite odgovor…

  16. Kertvaros kaže:

    Hvala na predlogu. Sreca moja da me niste uputili na Google.

  17. S&S kaže:

    za Kertvaroša

    Dokazati nemogu, ali potvrditi mogu tako što ću ti reći da sam živeo u tom vremenu i dobro pamtim otvaranje pomenutog restorana.  

  18. Kertvaros kaže:

    @  S&S

    Meni licno je u biti potpuno svejedno rangiranje po si sitemu ko je prvi otvorio gde i sta i kako i kada. Mene recimo cudi da niko ne spominje Express restoran "Zagreb". Nalazio se u prizemlju istoimenog hotela. Mozda bi i on mogao da ubaci "sesir u ring" i prihvati se takmicenja za prvo mesto na rang listi. U Vasem komentaru/tvrdnji mene najvise iritira onaj deo recenice u zagradi, "pored prodavnice srecaka". U toj prodavnici su zaista mogle kupiti i lutrijske srecke ali ona je ipak bila nesto vise od toga u svojoj jedinstvenosti i neponovljivosti na teritoriji cele tadasnje SFRJ, kao ustalom i braca Korhec koji su je tada vodili.

  19. Anonimni kaže:

    EXPRES RESTORAN i to prvi u gradu bio je pre izbijanja drugog svetsko rata i to na lokaciji

    danas je to početak Karađorđevog puta – Halasi ut – sada se tamo nalazi – nije mesto reklame

    jedno pogrebno preduzeće. Bila je manja klanici u dvorištu, ovde se i kuvalo – peklo a na brzake hranili su se zanatlije, srednji stalež, pa i siromašniji. Još toliko da su klanicu držali

    i danas jedna vrlo uvažena porodica u gradu – kasnije sve je to utopljeno i firmu MESAR.

    kASNIJE sam primetio ovu temu – ipak razmišljam da je slično bilo i kod ELZE. dgy

    hranili su se zanatlij

  20. Aleksa kaže:

    Expres restroran Bela ladja se nalazio u sklopu restorana Bela ladja, kraj filatelije koju je drzao jedan od brace Korhec. Srecke lutrije su se pocele u njoj prodavati kada je splasnula strast za filatelijom a gospodin Korhec se poceo baviti izradom kljuceva.

    Nemojmo zaboraviti ni prodavnicu 29.Novembra na kraju Strosmajerove ulice gde su se mogla konzumirati gotova jela i jela sa rostilja.

    Nadovezujuci se na prethodni komentar (Karadjordjev put), u tom dvoristu se nalazila klanica poznatog mesara Korheca, koji je imao prodavnicu u centru grada, kraj prodavnice Peko i Plavi 9.

OSTAVITE KOMENTAR