Na početku primer prevodnice u Škotskoj gde možete videti slike prevodnice kada je u osnovnom položaju i u položaju na polovini ciklusa.
___
Hidrosistem DTD
Kanal Dunav-Tisa-Dunav (DTD) predstavlja jedinstveni hidrotehnički sistem za kontrolu poplava i hidrotehničku melioraciju, snabdevanje vodom, odvođenje otpadnih voda, plovidbu, turizam, pecanje i lov. U okviru sistema postoji 694 km kanala, od čega je 600 km plovno. Prvi kanal izgrađen je u 18. veku, a svoj sadašnji izgled Hidrosistem DTD dobio je posle Drugog svetskog rata sa inžinjerom Nikolom Mirkovim.
Prevodnica Novi Sad
Krajem XVI veka Dunav, Tisa, Moriš, Zlatica, Galacka i Begej, kao i ostali vodeni tokovi bili su prepušteni sebi i plavili su teritoriju Vojvodine, pretvarajući je u močvare i bare.
Do prvih vodoprivrednih radova došlo je početkom XVIII veka. U Banatu, 1718. godine započeto je iskopavanje veštačkog kanala dužine 70 km na Begeju, od Temišvara do Kleka, u delu koji je najugroženiji poplavama. U Bačkoj, prvi kanal kopan je između Kule i Vrbasa 1785. godine u cilju odvođenja površinskih voda, a čitavu operaciju je vodio Jozef Kiš. Drugi kanal je bio kopan između Sivca i Vrbasa 1787. godine. Veliki bački kanal – najveći vodoprivredni sistem u dunavskoj regiji i Jugoistočnoj Evropi tog vremena koji su dizajnirali braća Jozef i Gustav Kiš, izgrađen je između 1793. i 1801. godine.
Pre no što je Mirkov nastavio rad na Hidrosistemu DTD bilo je 170 km kanala, 5 prevodnica – Bezdan, Mali Stapar, Bečej, Klek i Itebej, i 4 ustave. Nastavak projekta su 1947. godine odobrile najviše državne vlasti, plan je bio gotov 1957. godine, a Hidrosistem DTD je građen narednih 20 godina. Čitav posao završen je 1977. godine.
Prevodnica Bezdan
Prevodnica Bezdan je prvi objekat u Evropi gde je primenjeno podvodno betoniranje. Građenje ove prevodnice započelo je 1846, a završeno 1856. godine, što je bilo označeno postavljenjem spomen ploče na centralnom delu južnog zida komore prevodnice. Tekst je napisan na latinskom, a u prevodu znači:
„Za vreme vladavine cara Franje Josefa izgrađena je ova prevodnica. Jedina u Evropi izgrađena od betona, a pod pokroviteljstvom ministra trgovine viteza Togenburga I guvernera Komitata Koronina Kronberga. Podignuta je pod nadzorom inspektora Johana Mihalika od 1855. do 1856. godine“
Johan Mihalik prvi je u Evropi koji je primenio sistem postavljanja temelja ispod površine vode. Isključivo sa najjednostavnijim pumpama za vodu koje je imao na raspolaganju u to vreme pristupio je gradnji na način na koji niko do tada nije učinio. Kada je temelj bio iskopan, on nije pumpao vodu. Umesto toga, i osnova i jedna od kmora su ostale ispod površine vode.
Prevodnica Bezdan
Prevodnica povezuje kanal Vrbas-Bezdan sa Dunavom. Imala je dva para dvokrilnih kapija na oba kraja komore. Koristio se onaj par koji je odgovarao vodostaju u momentu prolaska plovila kroz prevodnicu.
Prevodnica Bezdan nije u upotrebi od 1995. godine, već služi samo za potrebe odbrane od velikih voda Dunava. U vreme kada je bila napravljena predstavljala je prodor na polju nauke i tehnike tog vremena i, kao takva, bila je uvrštena u glavne svetske inženjerske enciklopedije.
Prevodnica Mali Stapar
Prevodnica u Malom Staparu izgrađena je 1802. godine. U početku, bila je jedna od četiri prevodnice na Velikom bačkom kanalu. Jedina je među prevodnicama nastalim u periodu izgradnje kanala Bački Monoštor-Bačko Gradište koja je i danas u upotrebi. Ova prevodnica ima dvokrilne kapije, prvobitno urađene od hrastovine koje su krajem XIX veka zamenjene gvozdenim. U nekoliko navrata sanirani su zidovi od opeke.
_____
Poslednja velika rekonstrukcija bila je 1979. godine. Ova prevodnica pravljena je da propusti brodove do 500 t nosivosti.
Veliki bački kanal gradila je privatna kompanija, koja se suočila sa velikim poteškoćama i finansijskim problemima. U nameri da povećaju budžet zatražili su od vlasti dozvolu da izgrade mlinove na prevodnicama, koji bili radili pomoću razlike u nivou vode. Državna administracija u Beču dozvolila je 1795. godine izgradnju mlinova na samo dve prevodnice – u Malom Staparu i Vrbasu. Sadašnji mlin je počeo sa radom 1848. godine. Tako je bilo sve do 1976. godine kada je je njegov poslednji zakupac Lazar Ačanski prekinuo sa proizvodnjom.
Glavna direkcija za upravljanje kanalom uspostavljena je 1898. godine u Budimpešti a Tehnička direkcija u Malom Staparu. Ta godina je u vezi i sa zgradom direktorata, koja je bila locirana ovde do 1912. godine.
PREVODNICA VELEBIT ( Tisa – Palić )
Kao što vidite , stali smo sa razvojem i idejama kod g.Laze Ačanskog –ovdašnjeg . Mogli su naši stari da se dosete da naprave kanal Tisa-Palić i tu prevodnicu pa da zaplove čamci i brodići pod raznim zastavama iz belog sveta do Velike terase , Ženskog štranda a i do neke već formirane industriske zone za prihvat brodskog tereta . Ostavili su to nama-koja fatalna greška!?
Tako ja ukradoh malo teksta sa interneta tek da mi pomogne da razgalim dušu i zapalim maštu onima koji više poznaju vinske od vodenih puteva . Ustvari oni ni neznaju da to nije pitanje izbora već jednostavno jedna dobra osobina čoveka da prirodu prilagođava svojim potrebama. Nemože se to uvek . Priroda je jaka a kada se još prepreči ljudska glupost onda je teško ali opet izvodljivo. Dokaz – naši preci su pre koje stoleće već uveliko razmišljali o tome i ostvarivali zadivljujuće rezultate.
Nama ne treba Falkijski točak niti grandomanske građevine ,niti skupi ,nikom potrebni elaborati već nam treba samo jedna mala prevodnica i proširiti dvadesetak kilometara kanala . Rešili bismo se velike mrlje koja preti da ostane budućim generacijama . Taj posao , verujem da nemože biti skuplji od jenog čišćenja jezera i tri četiri elaborata osrednje jačine koji prate svaku akciju , nebi li se iz nečega opravdale te silne nagomilane institucije krcate protežiranim „ intelektualcima“. Retki su oni pravi stručnjaci. Njih se već izdaleka prepoznaje . Doći će valjda i oni do izražaja jednoga dana.
Ovde još nema slike ali zamislite prevodnicu kao onu kod Stapara iz 1802 godine . Dosta je to nama .
Autor: B.Đ.
