Ko pamti bioskop od pre tridesetak godina, setiće se da se publika smejala ako bi neko sa velikog ekrana – opsovao. Kao lud na brašno. Bili su to neki ozbiljni glumci i ljudi.
Puno se toga promenilo od tada ali se publika ponovo smeje kad čuje psovku u filmu Montevideo bog te video. Glumci nove generacije i neki stari, već istrošeni u bezveznim serijama i reklamama, prevazišli su sebe i uspeli da nas vrate pričom u vreme jednog drugog morala i drugih vrednosti. Stoga je poneka psovka stvarno smešan incident za publiku transferisanu u prošlost. Povratak u magične tridesete, omogućila nam je bogata i savršena scenografija, kostimi, muzika…do te mere da zanatski može stati u ravan sa Holwoodskim filmovima epohe.
Prvi deo bajkovite sage o fudbalu, ljubavi i prijateljstvu, izmamio je suze i smeh i čudno osećanje ponosa, da je to deo naše istorije i da je ovde nekad bilo važno pobediti isto koliko i biti čovek, da su komšije uvažavane, da su devojke bile čedne i još sto stvari koje su do danas nestale, kao da ih nije ni bilo.
Ne propustite priliku da vidite najbolji srpski film, godinama u nazad. Što reče komentator utakmice: „Da je Mokranjac video ovo, ne bi pisao Rukoveti nego Nogometi“
I jedna zanimljivost za nas Subotičane. U obilju detalja koji su dočarali tridesete godine, više puta su u kadru i plakati iz tog vremena. Oštrom oku nije promaklo da se nekoliko puta vidi i stara reklama „PIONIR Subotica“. Čitaoci naše rubrike STARI GRAD, znaju da se ta fabrika tada zvala RUFF.
Vidi: SLATKO SUBOTIČKO
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Montevideo, Bog te video – oficijelni trejler
Evo, napokon i ja odgledah filma. Pored opšteg i najdominantnijeg pozitivnog utiska koji se jasno mogao primetiti na svim gledaocima istog, na mene su utisak ostavila i dva sporedna detalja.
Prvi je autobus kikindske registracije koji je na projekciju filma dovezao omladinu, pretpostavljam iz Kikinde, Sente ili nekog okolnog mesta. Što jasno ukazuje na to da su bioskopi u okolnim mestima ugašeni te da tamošnja omladina mora da dolazi u Suboticu da bi odgledala film. S obzirom da u Subotici postoje dva bioskopa, Cinemacity i Lifka, možemo da zaključimo da baš i nismo toliko degradirani, bar ne kao manja naselja po Vojvodini.
Drugo, nije istina da su piraterija i savremeni mediji uništili bioskope. Projekcija ovog filma ali i filma "Kao rani mraz" Đorđa Balaševića na Letnjoj pozornici jasno ukazuje na to da građani rado idu u bioskope ali i da im se ne može podvatili fušeraj. Za propast bioskopa je isključivo zaslužno propadanje kompletne filmske idustije u Srbiji koja na godišnjem nivou nije u stanju da napravi dva kvalitetna filma.
Revije holivudskih filmova na Letnjoj pozornici, nakon festivala, toliko su dobro posećene iako su većina tih filmova već na internetu. To govori da bioskop nije samo gledanje filma nego kompletan izlazak i doživljaj ako je bioskop lep.
Poslednjih meseci, od kada Lifka daje i komercijalne filmove, oni su sasvim solidno posećeni jer je to jedno prijatno mesto gde se može otići i sam ili u paru, i uvek je to jedinstven romantični doživljaj, sasvim drugačiji od TVa i DVDa.