Tramvajski saobraćaj je u Subotici pokrenut 1897. godine, u periodu istoricizma, a ukinut je nakon sedamdeset i sedam godina, 1974. Zato nova postavka Gradskog muzeja Subotica priređena u okviru izložbe „Istoricizam u Subotici“ i nosi naziv „Početak i kraj – 50 godina od ukidanja subotičkog tramvaja”. Ona je u osnovi sačinjena od fotografija dvojice subotičkih fotografa, Edvarda Kirbusa i Zlatka Jovanova (1949–2014), nastalih 2. aprila 1974. prilikom ispraćaja subotičkog tramvaja, te neke od izbora predmeta iz zbirke Gradskog muzeja Subotica, vezanih za tramvajski saobraćaja u našam gradu.
Predviđeno je da se postavka do 18. maja, Međunarodnog dana muzeja i manifestacije Noć muzeja, dopuni predmetima iz privatnog vlasništva stanovništva i da se na taj način doprinese kolektivnom sećanju na ovaj deo subotičke istorije. Dostava fotografija i drugih predmeta je moguća lično na porti muzeja ili putem mejla na adresu: muzejsubotica@mts.rs.
Ova izložba ujedno postavlja u fokus pažnje tradiciju fotografisanja u Subotici, koja je početke svoje ekspanzije doživljavala takođe u vreme istoricizma, u drugoj polovini 19. veka. Izložbom se sećamo tako i na poznatog subotičkog fotoreportera, Zlatka Jovanova, koji je preminuo pre deset godina. U svom tekstu povodom sto godina javnog prevoza u Subotici, subotički istoričar Mirko Grlica 1997. piše: „…Tog aprilskog dana tramvaji su redovno saobraćali sve do 14 časova i 30 minuta, kada su se svi dovezli u remizu i tamo bili okićeni cvećem i transparentima. Tada su se vraćali na svoje redovne linije i Subotičane vozili besplatno… Subotički tramvaj poslednji put je zazvonio 2. aprila 1974. u 17 časova i 40 minuta“.
Izložbu su otvorili dr. Olga K. Ninkov, Edvard Kirbus i Akoš Kubičković, a tokom večeri su se oglasila i prisutna publika, svojim izjavama doprinoseći sećanjima na subotički tramvaj i ljude koji su mu posvetili svoj život.
Foto: Svetlana Kolovič
Vratite ga nazad!
Najkonkretniji dokaz kako je centralna vlast sistematski, namerno i postepeno gušila razvoj Subotice i od najvećeg grada u SFRJ do posle II sv rata, sa najvećim kulturnim i infrastrukturnim nasleđem, napravila prosečnu srpsku palanku. Proces koji i danas traje.