Arhitekta Međuopštinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici Gordana Prćić Vujnović izjavila je danas da dve kuće koje su namenjene za rušenje u Ulici Petefi Šandora u tom gradu nemaju spomeničku vrednost i da mogu da budu srušene.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) zatražio je prošle nedelje od Skupštine grada Subotice da inicira odluku da se stave van snage svi dokumenti koji omogućavaju radikalnu promenu tog dela grada, a koja će biti na dnevnom redu zasedanja lokalnog parlamenta u četvrtak, 12. novembra.
SVM je tada u saopštenju za javnost naveo da se “pojedine građevine koje su od velikog istorijskog značaja za grad ruše maltene krišom” i zatražio mišljenje stručnjaka Međuopštinskog Zavoda za zaštitu spomenika i Zavoda za urbanizam, odnosno odluke navedenih institucija koje su dovele do tog stanja.
Arhitekta Gordana Prćić Vujnović iz Međuopštinskog Zavoda rekla je da su u pitanju dve prizemne kuće koje su još u 19. veku bile predviđene za rušenje, jer je planirano da u tom delu grada budu jednospratnice.
“Mi ih nismo posebno zaštitili, jer kuće koje su u dotrajalom stanju ne stavljamo pod zaštitu da vlasnicima ne pravimo probeleme”, rekla je ona.
Na osnovu Rešenja od 24. februara koje je izdao Međuopštinski Zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici, a u koje je Beta imala uvid, navodi se da se sa urbanističkog aspekta mora voditi računa da se budući objekat uklopi među građevine u okruženju po dužini i po visini, kao i da prilikom projektovanja i izgradnje treba primeniti savremene materijale, kvalitetne i atestirane.
Gordana Prćić Vujnović navela je i da po poslednjem Generalnom planu iz 2006. godine ti objekti nisu bili vrednovani kao objekti od vrednosti, te se znalo da će kuće biti srušene.
Predsednik Gradskog odbora SVM Tivadar Bunford rekao je da se ta stranka zalaže za donošenje novog Generalnog plana na osnovu kojeg bi bilo zaustavljeno rušenje objekata u zaštićenom gradskom jezgru Subotice.
Na pitanje kako komentariše činjenicu da je javnost znala za rušenje ovih kuća pre više od godinu dana, Bunford je rekao da je on bio zatečen vešću o rušenju.
“Ulica je zatvorena zbog drugih radova i nekako je bilo čudno da se kuće ruše baš u trenutku kada je ulica zatvorena za saobraćaj”, objasnio je Bunford.
On je rekao da nije sumnjao u to da postoji dozvola za rušenje, ali po njemu kuće imaju vrednost jer je u pitanju “prava subotička ulica” sa parkom u kojem se nalazi spomenik Deže Kostolanjiju, zaštićena zgrada Gimnazije, kuća u kojoj je nekada živeo Jožef Terlei, a u toj ulici je rođen i pisac Geza Čat.
“SVM ne podržava rušenje istorijskog jezgra Subotice i s koalicionim partnerima, stručnjacima iz ove oblasti i medijima želimo da pronađemo najbolje rešenje za grad. Nova luksuzna zgrada sa 50 stanova i podzemnom garažom će skroz promeniti izgled ulice što znači novih 100 do 150 stanara i 100 vozila koji će opteretiti taj deo grada”, navodi on.
Na osnovu dokumentacije u koje je Beta imala uvid, Sekretarijat za građevinarstvo je 12. oktobra ove godine kompaniji DG izdalo Rešenje o izdavanju dozvole za uklanjanje pomenutih zgrada u Ulici Petefi Šandora broj 3 i 5 prema priloženim i odobrenim projektima.
BLIC
Balkan nam se doseljava hteli mi to videti ili ne….
ovo se samo moze dogoditi u srbiji… da je to bila rodna kuca nekog srpskog pisca odmah bi bilo zasticeno i bila bi atrakcija. cim je madjar u pitanju to je odmah „pisi propalo“…
Sta opet je nekom snobu skorojevicu zatrebala cigla velikog formata za neki kiceraj od ograde?
@bunjevac
To su ciste gluposti. Te kuce su stare, trosne, rusevne i jadne. Da su gospoda Madjari mnogo pre razmisljali o tim kucama i o pozoristu, danas bi jos uvek imali sve to, samo lepo sredjeno, obnovljeno i ugodno za gledati. Vreme tece bez obzira da li vi bili nacionalista ili ne.
Znam samo da bez ovih kuća Subotica više neće biti Subotica, i da će na njihovom mestu da se nađu monstrumi savremene arhitekture koji su isti u Šapcu, Novom Sadu, Somboru ili Prćilovici. Da su ove kuće sačuvane i obnovljene bile bi lepe i trajale bi hiljadu godina, a iza starih fasada unutra bi mogle da se adaptiraju na najsavremeniji način. Ovaj grad nestaje jer se ne štiti ambijent a ambijent mogu da čine i zgrade koje možda nisu neka arhitektonska ali su ambijentalna vrednost. Uništavanjem ambijenta uništava se grad, njegov duh, njegova matrica i on postaje bezličan kao što su bezlične mnoge zgrade podignute u novijem dobu. Nema prilagođavanja starog novom, novo mora da se prilagođava starom, a to se kod nas retko radi. Ima dovoljno prostora za novo, ali je slađe uništiti staro.
Kada je reč o ambijentu, širi centar Subotice je prilično neujednačen.Zmaj Jovina, Maksima Gorkog, Matije Gupca, zone iza UO, oko hotela Galerija, oko Drapšinove…sve su to ulice koje još imaju kuća koje nisu u rangu centra grada. Kada se kaže da su za rušenje to ne znači da će ikad biti srušene već da nisu zaštićene. Dakle, onaj ko ih kupi može da zida na tom placu novo, naravno pod uslovima propisanim za tu gradsku zonu.
Mi koji volimo Suboticu delimo se na one koji svoj grad zamišljaju kao moderan sa sačuvanim arhitektonskim vrednostima, i na one kojima novo ništa ne znači i ne smetaju im seoske kuće sa zabatima prema ulici i ambetušima kao deo gradskog ambijenta.
I jedni i drugi osećaju svoj grad i žele da on bude bolji.
Treća vrsta su oni koji su potpuno ravnodušni sve dok u ovakvoj diskusiji ne prepoznaju priliku za politiziranje. Saopštenje SVMa i Bumforda su školski primer za to. Svako ko poznaje Suboticu zna te kuće odavno, zna da nisu pod zaštitom, gleda njihovo stanje, njihova sudbina se znala poslednjih sto godina. Svako ko se time „iznenadio“ ili je neiskren ili ne poznaje grad već se samo pravi da ga voli a glava mu je u Budimpešti, Zagrebu ili Beogradu.
Mnogo loših primera u poslednjih dve decenije teraju Subotičane da misle na najgore.
Ovde izgleda niko ne slusa urbaniste i arhitekte, vec odmah pomisljaju na teorije zavere, od masona do jevreja.
Takve jednospratne kuce bi i pre 100 godina bile srusene, one su bile prevazidjene. Ne uklapaju se po spratnosti u prostor izmedju Gimnazije i Poliklinike. Upravo neujednacnost spratnosti dosta narusava nas grad. Naravno da se tu ne bi uklopio neki betonski monstrum, ali dobro bi dosla zgrada najvece spratnosti 3+1 sa dosta zelenila, i kako sam cuo, parkom i podzemnom etazom za parking. U Subotici je hronican problem nedostatka parkovske povrsine u uzem centru grada, osim Rajhlovog parka, i nesto zelenila ispred Gradske kuce, tu su goli beton, granit i asfalt. Ako nista drugo, imamo velelepan trg kakav nijedan grad u Srbiji nema ( ni Beogradski Trg Republike ni Trg Slobode u Novom Sadu ne mogu da prismrde nasem Trgu).
Trebali su se zaliti kada je izgradjen onaj monstrum kod Saricevog spomenika ili one zuto-roze zgrade iza otvorenog univerziteta (da i to je deo centra) ili ona nova, odvratna zgrada na uglu Vase Stajica i Djure Djakovica, ti objekti su primer loseg odnosa prema istorijskom jezgu nekog grada.
One dve kuce treba da budu zamenjene nekim kvalitetnim primerom arhitekture koji nece odvlaciti paznju sa okolnih objekata vec ce biti neutralan, sveden.
@Eaglex
Reci mi samo molim te, kad pominjes tog „monstruma“ kod Saricevog spomenika. Da li mislis da je devastiranje starog jezgra Subotice izgradnjom Tokija isto tako ili vise monstruozno, ili se ti primeri „efektnog“ kalemljenja pravih monstruoziteta u jedan pitomi centar grada ipak nekim cudom svidjaju?
Plansko uništavanje Subotice stilom urbanocida,i kultorocida. Treba sve prijaviti UNESKO-u.
@Lansky, sve je to OK, ali samo dve stvari se pitam. Prvo šta znači da je grad po ambijentu „prilično neujednačen“? Kako bi to trebalo da izgleda da bi bio „ujednačen“ i šta fali ako je neujednačen? Kuće nisu u rangu centra grada? Koje? Po meni ova betonska olupina nakalemljena na pozorište pre svega nije „u rangu centra grada“! Drugo, kako zamisliti „moderan grad sa očuvanim arhitektonskim vrednostima“??? Ili je „moderan“ (ako se modernim naziva pomenuta betonska olupina), ili su mu očuvane arhitektonske vrednosti! Ili treba zamisliti moderne građevine a između njih tu i tamo udenute „arhitektonske vrednosti“? Da se zgroziš. To je ono prilagođavanje starog novom, što sam rekao, a ne novog starom. Kada se čuva ambijent, odnosno identitet grada, onda se jako vodi računa šta će se novo tu i tamo umetnuti, kako će to izgledati i kako će se uklopiti, jer za tzv. „modernu arhitekturu“ i dokazivanje novovremenskih projektanata uvek ima mesta van starog centra. A to se kod nas ne radi. Kod nas nije zaštićena zgrada, kad se pojavi investitor isplaniraće na njenom mestu onakvu kakva NJEMU odgovara a ne AMBIJENTU, dobiće saglasnost takvih koji maštaju o „modernoj Subotici“, srušiće je i graditi novu, onda sledeći i – grad nestaje, ulice po izgledu građevina postaju iste kao u Paraćinu, Surdulici, Bačkoj Palanci, Vršcu itd.itd. Izem ti moderno. Mini-market, super-market, staklo, beton, kocka… Zašto smo dozvolili da onaj što je kupio nekadašnji „Zvezda“ bioskop oguli zgradu koja je imala elemente vizantijske arhitekture i bila po izgledu više očuvana prvobitnom stilu (doduše u fizički dosta lošem stanju) nego što se može pomisliti, na šta sada liči taj deo ulice Braće Radić? Na prodavnicu mešovite robe pored „buvljaka“, neki „Trgopromet“ u Teslinom naselju – može se smestiti bilo gde, toliko je bezlična! OK, nije bila arhitektonska vrednost možda, ali je ČINILA ULICU, činila ambijent, prepoznatljiv i neponovljiv. A ovo „moderno“ što se gradi – sve je ponovljivo, o tome je reč i u tome je razlika!
Naši preci da bi izdejstvovali status grada u Austrijskoj carevini trebali su grad tako arhitektonski formirati i urediti da ima sve elemente urbanog grada. Danas se radi suprotno od priznatog ‘carskog’ grada se pravi ‘ turska kasaba’ sa palanačkom graditeljstvom. I onda nam se javljaju neki arhitekti koji ko papagaji ponavljaju da građevine koji se ruše nisu zaštičene -koje nestručne izjave od tih ‘ stručnjaka’. Gospodo zaštitari i arhitekti kada se govori o zaštiti kulturnih naslađa i dobara misli se šire i ta zaštita se odnosi pored izgrađene infrastrukturi i na ambijentalnu-istorijsko izgrađenu arhitekturu.A to ipak znači da ceo kompleks jednog urbanog naselja mora biti pod zaštitom ,bez obzira da li su zgrade prizemne ,spratnice ,ili od kakvog materijala su sagrađene.
Tako tako samo ruši! Nisu svi Subotičani matore, sive, depresivne samoubice!!! 90to sam godište i navijam i šakom i kapom za NOVO!!!! a vi koji se ne slažete…Nazad u staračke domove!!
@Revizor,
dva su različita pitanja šta treba da se ruši (šta nije za čuvanje) i kako treba da izgleda ono što će da se gradi. Recimo betonska grba na zgradi pozorišta, to nije jasno kome je trebalo. Ili ona zgrada (kao da je od stiropora) pored Gimnazije , koja tek što je izgrađena a već izgleda kao da je za rušenje.
Stare kuće koje su zaostale u centru a pripadaju seoskom ili provincijskom tipu gradnje, ne doprinose nikakvoj atmosferi izuzev onoj koja nas podseća na uvredljivo „najveće selo u Evropi“. Treba videti kako izgledaju gradovi slične veličine u Mađarskoj i koja je politika tamo vođena. Navodim Mađarsku jer je nerealno da nam uzori budu neke mnogo bogatije zemlje.
Za mene je posebno iznenađenje predstavljao Beč gde sam u samom jezgru video mnogo modernih zgrada iz poslednje tri decenije. Taj primer ne bih sledio.
@Lansky, ne znam po cemu su te kuce pripadale seoskom ili provincijskom tipu gradnje, bile su tipicne gradske gradjanske kuce s kraja 19. i pocetka 20. veka. Naravno da SADA nisu bile lepe i tako zapustene pruzale su ruznu sliku, ali nekada su bile reprezentativne i po funkcionalnosti i po estetici. Sad, sto nisu bile spratnice, Boze moj, Subotica je bila slobodni kraljevski GRAD a jos dugo, dugo posle dobijanja te titule nije imala nijednu kucu na sprat. Prema tome, sve je to relativno – seoske, provincijske, gradjanske, na sprat ili prizemne, ovaj ili onaj stil, athitektonski vredne ili ne, zasticene ili nezasticene – bitno je da su cinile AMBIJENT grada, njegov identitet, a njega posle rusenja neeeemaaa! Ako se na Prozivki srusi zgrada od pre 30 godina i podigne druga, to ne menja njen identitet (jer ga nema!), ali svaka kuca u jezgru ma koliko trosna bila ima pecat vremena kada gradnja nije bila bezlicna, tako da se ne vredi o tome ubedjivati. Najlakse je pustiti zgrade da propadnu, onda proglasiti da nisu zasticene i nemaju arhitektonsku vrednost i dati nekom bizgovu sa genijalnom idejom da ispod nove gradnje ukopa podzemnu garazu koja ce imati elemente s kraja 19. i pocetka 20.veka (kada su se inace takve garaze masovno pravile) i tako ce se uklopiti u AMBIJENT starog gradskog jezgra. Pri tome jos i aplaudirati kako, eto, konacno prestajemo da budemo najvece selo u Evropi. Zalosno je sto je moglo da se desi da se podigne ona stiroporka pored Gimnazije, ali tu je bilo u pitanju muljanje i zamesateljstvo gradjevinske mafije u koje niko normalan nije smeo da dirne, a onda je neko navodno NORMALAN dao onom Dinulovicu ili kako se zvao da isprojektuje betonsku kocku od pozorista i jos se divio majstorovoj genijalnosti koji nam je svima drzao lekcije o modernoj arhitekturi! Za debele pare. Nije mala stvar betonsku kocku projektovati, treba za to imati posebno inspiraciju…
EagleX
Ne znam na sta ste mislili pod „monstrum kod Saricevog spomenika“. Ukoliko je to Tokio u potpunosti se slazem. Medjutim, zgrada na mestu nekadasnje kafane Vas Adama, nekadasnja Robna kuca „Maksimarket“ Namateksa je jedan od najlepsih primera kako se novo uklapa u staro – pogledajte samo tu zgradu i zgradu na uglu Nazorove ulice, kakav je to sklad novog i starog, to je primer kako bi se trebalo graditi, a ne neki tornjevi i arhitektura koja nije primerena nasem gradu.
Po meni, trebalo je nastaviti nacin na koji se gradila Prozivka, nju je trebalo nastaviti graditi dalje prema centru grada, usput bi se resili trosnih kuca u Mlaki, a Prozivka bi se mogla povezati sa Strosmajerovom ulicom, trebala bi se zrtvovati samo zgrada preko puta Poste i ceo blok oko bivse Jugokoze, koji vec sada predstavlja ruglo na najfrekventnijoj ulici u gradu, a mogla bi se resiti i raskrsnica kod Zvezde. Ali smo mi „komuniste“ koji su to planski gradili oterali a sada novokomponovani biznismeni vode kolo.
Kako sada gradimo – od cika Piste kupimo staru kucu sa velikim placom i gradimo visespratnicu, za stotinu stanara, bez mesta za parkiranje, resene kanalizacije, nigde obdaniste, skola, ambulanta u blizini, u prizemlju lokali koji zvrje prazni a mozda bi se mogli iskoristiti za ambulantu.
@ Storm
Taj monstrum iskace za sprat i po od susednih objekata, nekvalitetno je uradjen (pojavilo se cvetanje soli vec sledece godine od svoje izgradnje) i trebao bi sam da zakljucis da nema nikakvu estetsku vrednost (koliko sam skontao, bavis se fotografijom, to je jedna jedina stvar za koju trebas da si sposoban).
Zgrada je skolski primer kako se ne gradi, narocito u istorijskim jezgrima gradova.
Sto se tice Tokia, njega nisam spomenuo jer je to blok sam za sebe, nema nikakvih interpolacija (pogledaj u recniku sta ovo znaci) i to je radjeno pre vise od tri decenije, mi ovde pricamo o objektima u poslednjih deset godina i o arhitekturi koja je aktuelna.
Naravno da je Tokio tesko sr*nje i jedan zlocin, urbicid.
Da se ja pitam, srusio bi ga i obnovio staru matricu sa novim objektima koji bi bili p+3 do p+4.
@Aleksa
Mislio sam na ovu zgradu.
https://encrypted.google.com/maps/@46.099164,19.6676617,3a,50.6y,220.92h,99.28t/data=!3m6!1e1!3m4!1sbWYSLpb-WbnIqEtAyLiDGg!2e0!7i13312!8i6656!6m1!1e1
Tokio je tek prica za sebe, crna tacka u Subotici.
Nisam tacno skontao na koju zgradu mislis?
Ako mislis na onu zgradu gde je ProKredit banka, potpuno se slazem.
Izuzetna zgrada koja komunicira i sa gradskom najamnom palatom (gde je Ravel u prizemlju) i sa tom predivnom palatom u Nazorovoj.
Jedino bi skinuo taj alubond u prizemlju i kompletno je restaurirao.
ALEKSA TOPALOVIC je ponovo
@EagleX
Imaces priliku da pokazes svoj talenat. 🙂 I to izgleda bas na primeru zgrada u Petefi Sandora. Znas da verujem u tebe. Tacnije, verujem da ces imati resenje kakve se primenjuju u svim svetskim metropolama. Posto si ih dosta izucavao ne vidim da ces imati problema.
Djomla,
Ostavio sam pogresan utisak na ssc-u (verujem da si tamo video moje pitanje vezano za te kuce i porodicu Torley).
Ja ne ucestvujem u projektovanju ove zgrade, vec taj projekat radim za faks, tj. to ce biti samo fiktivno. 🙂
Namerno sam izabrao tu lokaciju jer je sada aktuelna, pa zelim da vidim kakav ce projekat oni napraviti, pa da uporedim sa mojim.
Ali hvala na lepim recima. 🙂