“Prolazeći isušenim delom drugog sektora Palića, Maćaš Nemet je primetio grupu dece koja se bezbrižno igrala granatom velike razorne moći.” – Tako počinje novinska vest iz aprila 1973. godine.
Dalje se kaže: “Nemet je hitno obavestio organe bezbednosti i uz pomoć pirotehničara Antuna Horvata demontirana je minobacačka granata kalibra 85 milimetara.”
Nesreća je izbegnuta, ali otkud granate na dnu isušenog jezera? Iz SUP-a su upozoravali građane da je moguće da ih ima još.
Još kada je početkom sedamdesetih godina počelo isušivanje Palića, nadležnima je stiglo upozorenje starijih Palićana, da su u jezero tokom proteklih svetskih ratova, sve vojske odbacivale granate i municiju.
Najsvežija sećanja su bila na II svetski rat kada je najpre Jugoslovenska kraljevska vojska spustila u Palić municiju da ne bi pala u ruke neprijatelju, a tri i po godine kasnije isto to je učinio i okupator sa smrtonosnim teretom koji nije mogao da ponese sa sobom pri povlačenju. Bilo je svedoka da su i crvenoarmejci nešto odlagali u jezero.
Pre nego što su radovi počeli, Upravni odbor za isušivanje i izgradnju Palića, informisan je da je dno pregledano specijalnim detektorima i da je pronađeno svega nekoliko granata. Mašine su dobile zeleno svetlo da se spuste u isušeno korito.
Gde su nestala ostala ubojna sredstva koja su nesumnjivo nekad bila na dnu, nije bilo odgovora. Na nekim delovima jezera su pronađena dupla dna. Ispod sloja mulja je postojala tvrda kora ispod koje je takođe nađen nataložen mulj.
O čudnim svojstvima dna jezera Palić uverili smo se opet 1999. godine. Iako su brojni svedoci videli da je u jezero pala raketa NATO avijacije koja nije eksplodirala, ona nikada nije detektovana. Činjenica da nije mogla da nestane tek tako, bila je inspiracija za jedan film – komičnu verziju sudbine tog projektila.
Bombe u Subotici zaostale nakon rata
Da li je moguće da neko ore uz pomoć avionske bombe, ili da rastavlja granatu da bi došao do kremenja za upaljač… Ili pak da se deca petljaju sa minama šale radi ?!
U zemlji razorenoj ratom, nakom četiri godine smrti ili čekanja na nju, mnogi od onih koji su preživeli, više nisu bili isti. Gubitak najdražih, život pod bombama na frontu ili u gradu, izgleda da je mnoge učinio neosetljivim na strahove koji su uobičajeni u mirnodopsko vreme.
Nakon Drugog svetskog rata, u Subotici i na Paliću, ostao je veliki broj nesakupljenih bombi, granata i ostalog ubojnog materijala.
Više od deset godina je prošlo od kraja rata a jedan traktorista iz Vinogradarske voćarske stanice na Paliću, nasadio je na plug jednu takvu bombu od sto kila. Po njegovim rečima, hteo je da na taj način optereti plug i dublje zaore. Što je najcrnje, on je tu bombu nakon oranja ostavio na njivi i njoj se izgubio svaki trag.
Raščišćavanje ruševina kod Evangelističke crkve na uglu ulica Ivana Gorana Kovačića i Braće Radić
Izvesni čiča Rokuš iz naselja Onča (iza prve kasarne), godinama je u svojoj kući skidao mesingane prstenove sa granata i topio puščana zrna, a svoje „proizvode“ je prodavao „Otpadu“.
Pera Lulić sa Palića, jednog dana je doneo kući granatu tešku 42 kilograma i rastavio je u nameri da dođe do kremena za svoj upaljač. Imao je nameru da bombu posle zakopa kao graničnik između svoje i susedove njive.
Jedan magacioner je držao između gvozdenih alatki i dve artiljerijske granate sa ispravnim upaljačima – da mu se nađu. Da je samo jedan gvozdeni predmet pao na njih…
Kada su se odrasli tako ponašali, onda ne čudi što su se deca igrala sa pronađenim bombama kao sa igračkama. Nalažene su na prostoru Subotice još više od dve decenije nakon rata. Godine 1959. grupa dečaka je pronašla granatu tešku 25 kilograma. Odvukli su je na prugu Subotica – Palić i lupali po njoj u nameri da je rastave. Na sreću, niko nije udario upaljač.
Četrnaestogodišnji Jene O. doneo je u svoju školu artiljerijsku probojnu granatu, tešku oko 50 kilograma. Učenici su prikupljali staro gvožđe koje su nameravali da prodaju i kupe školske potrepštine. Momčić je na tragaču dogurao bombu ne sluteći opasnost. U prvih dva i po meseca te 1969. godine, četvrt veka od završetka rata, pronađeno je sedam neeksplodiranih granata.
Nije uvek sreća pratila lude i hrabre. Od kraja rata u Subotici je, baratajući zaostalim bombama, poginulo deset lica a osamdesetdvoje je ranjeno.
Lansky
Na Paličkim salašima BB jedan đeram imao a možda i još ima kontrateg od manje avionske bombe.
A drugo pitanje je da li je zaista baceno u jezero il su to samo price. Avionska bomba moze zaista vrlo duboko da se zabije u mekanu zemlju ,odnosno mulj i ako dosada nije eksplodirala verovatno je tamo treba i ostaviti. Ako je nesto samo ubaceno to je blize povrsini i verovatno bi bilo detektovano. Osamdesetih kada smo cistili bunar pronasli smo par metaka, ne zna se ko ih je ubacio ali verovatno su ubaceni za vreme rata, bili su u raspadnutom stanju. Nekako bi covek pomislio posto su u mulju bez kiseonika da su trebali bit u boljem stanju.
Neeksplodirana raketa je sigurno u paliću (bio sam prisutan), ali vrlo duboko, zbog toga nije mogla biti detektovana opremom kojom je vojska raspolagala, a veliko je pitanje da li je možda i detektovana, ali se zbog „mira u kući“ jednostavno ćuti.. Dno je muljevito, projektil je leteo vrlo brzo (svaki je posle ispaljivanja probio zvučni zid, pa računajte energiju kojom su zrna raspolagala) i sada se nalazi negde dole. Verujem, da kada bi i eksplodirala, ne bi na toj dubini napravila neku štetu, možda bi čak i otvorila neki izvor sveže vode pa bi bilo korisno. 🙂
Posaljite velikog patriotu Stevu T. da povadi bombe iz jezera.
Kada sam bio malo dete, zamišljao sam da je Palićko Jezero neko jako duboko jezero.
Međutim, njena najveća dubina je oduvek bila samo 3-4 metara, u čega sam se lično uverio sedamdesetih godina prošlog veka kada je jezero bilo isušeno.
Huso gde si našao tog nesretnika? Ako mislimo na istog „patriotu“, trebao je poslati sina na Kosovo a ne u Ameriku.
O kom “ patrioti “ se radi za nas sa jeftinijim kartama ?
Ovako, zanimljivo je da postoji hiljade svedoke da je raketa upala u Palic ali ni jedan nije video da je upala u Krvavo jezero!!! A upravo je iz Krvavog jezera izvadjena duzine 1,8 metar i bila je u krateru precnika oko 4 m i dubine oko 1 i prekrivena sa pola metra mulja! Ovo napominjem zvog teorija zavera da je da velikoj dubini(„cak izasla u Kini“) i da se ne moze otkriti detektorom(jkvalitetniji hobi detektori otkrivaju i do 2,5m dubina).
Prošle godine sam lično izvadio dve tromblonske mine iz Palića.
Milija, radi se o jednom veoma zlom čiki.
Smiljan Njagul
Kada sam svojevremeno pravio emisiju „Subotica,moj grad“ o posledicama bombardovanja i njihovim tragovima koji se i danas mogu videti od prilično pouzdanih svedoka saznao sam da je na području današnjeg igrališta u Prvomajskoj, koje je bilo srušeno tokom bombardovanja grupa dečaka pronašla avionsku bombu i igrala se sa njom. Nažalost,bomba je eksplodirala i u toj eksploziji, kazali su mi- tada poginuo je i sin narodnog heroja Ištvana Kizura,koji je poginuo na Sutjesci..
Drugi sagovornik mojih godina ( sada oko 65) pričao mi je da je jugoslovenska vojska imala oko pruge magacine gde je držala oružje i municiju. Klinci su to pronašli, ušli unutra i igrali se. Kada se moj sagovornik vratio kući i ispričao ocu gde je bio rekao mi je u kameru da je dobio batine kojih se i danas seća , Otac mu je zabranio da ide tamo. Vrlo je moguće da su tamo bili neki vojni magacini pošto je tu
na prostoru današnje nove opštine nekada bila izgradjena još za vreme Austrougarske monarhije komanda grada, pa i uz nju prateći magacini.