Istoričar Mirko Grlica izjavio je da pokojni katolički sveštenik Blaško Rajić ne zaslužuje da ima bistu u centru Subotice, jer je bio „antisemita“.
Njegova bista nalazi se u parku na Trgu Republike u centru grada.
Grlica je naveo da se Blaško Rajić, kao urednik u četiri broja „Naših novina“ od 1910. do 1911. pod pseudonimom „P. B.“ (Pop Blaško) vrlo pogrdno izrazio o Jevrejima i nazivao ih „čifutima“.
„U tim tekstovima Blaško Rajić je govorio veoma negativno o osnivanju masonske lože u Subotici i o njenim članovima, koje je sve odreda nazivao pogrdnim imenom ‘čifuti’. Veoma negativno govorio je i o njihovom projektu i o samim ličnostima. Pokazivao je veoma visok stepen netolerancije, što je i u ono vreme bilo veoma neprihvatljivo“, rekao je Grlica na tribini u Subotici.
Ocenio je da je veoma bitno da Subotica revidira svoj stav prema Rajiću jer je taj grad poznat po svojoj multikulturalnosti i tolerantnosti.
Mirko Grlica
Grlica je rekao da je Blaško Rajić čovek koji je odigrao značajnu ulogu u prisajedinjenju Vojvodine Srbiji nakon Prvog svetskog rata, jer je podržao inicijativu srpskog radikala Jaše Tomića, koji se “svim snagama upirao” da se ujedinjenje uradi direktno sa Srbijom, a ne preko ostalih austrougarskih zemalja.
Upitan zbog čega su na Skupštini u Novom Sadu odluku o sudbini Vojvodine doneli narodi koji su tada činili tek trećinu njenog stanovništva, Grlica je kazao da je to njen ozbiljan nedostatak legitimiteta.
„Ona je bila sastavljena od Srba i Bunjevaca i zanemarljivog broja Mađara i Nemaca, što je sa demokratskog stanovišta njen ozbiljan nedostatak. Međutim, razlog njenog održavanja bio je pre svega zbog žurbe slovenskog stanovništva da se uradi otcepljenje. To je situacija potpunog rasula, u vreme kada se još ne zna kraj rata i kada se još dugo nije znalo gde će biti povučena granica. Ali, u toj situaciji pravi ključ je bio mnogo dalje od ovoga, jer se odluke nisu donosile u Vojvodini”, naveo je Grlica.
AUTONOMIJA
Šipak !
Tolerancija i jedinstvo među Subotičanima postoji samo među onima koji neguju građansku, univerzalnu kulturu. Oni koji sebe prvo vide kao nacionalna bića, izjašnjavaju se kao tolerantni samo formalno a u suštini su teški nacionalisti. Ni Jevreji se po tome ne razlikuju. Zaljubljeni su u Mađare, ovi ne mogu da ih smisle, zajedničko im je da ne vole one druge i sve tako u krug.
PS
I Martin Luter je bio antisemita, nije tajna
A da li takozvani „car“ Jovan Nenad zasluzuje spomenik na glavnom trgu ? Najobicniji ubica, vodja placenika.
Ako je istina da je Pop Blasko bio antisemita, onda njegov spomenik zaista ne zasluzuje da bude nigde u Subotici….ali onda imamo prilicno veliki problem, onda ni Seselj ni Aleksandar Vucic ni Tomislav Nikolic ni Ivica Dacic ni dobar deo madjarski politicara ne smeju vise prici Subotici.
Veću glupost godinama nisam pročitao…Pazi molim te istoričar koji pokušava da političku korektnost iz 21.veka uglavi u period borbe slovenskih naroda za sticanje države.Ko je ovaj čovek i ko njemu daje za pravo da revidira bilo šta što su naši pradedovi uradili?Osim što voli da obilazi izložbe o masonima i što je studirao deset godina ništa pametno o njemu ne mogu da pronađem…Neka ode u Novi Sad da im kaže da skinu spomenik Jaši Tomiću,baš bih voleo to da vidim.
Ja sam čuo da je pop Blaško bio i protiv homoseksualnih brakova i kerova lutalica.
Slazem se.
Danas moze svako svasta pricati…
Za vecu glupost nisam cuo. Pop Blasko Rajic je bio zatocen i mucen od strane tadasnje okupacijske vlasti, koja je sprovodila hapsenja i i sprovođenje Jevreja u konc logore, kao i drugih naroda i rodoljuba, koji nisu priznavali fasistiscki rezim.
Agilno se zalagao za to da Bačka uđe u jedinstvenu južnoslavensku državu, radi čega je putovao u inozemstvo i čak sudjelovao na mirovnoj konferenciji u Parizu. U političkim pogledima se razočarao tijekom stvari nakon 1918. 22. rujna 1919. je bio je sudionikom bunjevačkog poslanstva koje je otputovalo u Pariz na mirovnu konferenciju sa inozemnim diplomatima. Uključio se u politički rad, doduše, kako je rekao, jer su ga okolnosti prisilile na to, sve za pomoć svoj hrvatski narod. Tako je vodio Bunjevačko–šokačku stranku, nakon toga Vojvođansku pučku stranku, a poslije se okrenio Stjepanu Radiću, čiji je HSS gorljivo podržavao. Bio je među istaknutim članovima Bunjevačko-šokačke stranke. Kao član te stranke je na izborima 1920. bio među četvero bačkih Hrvata koji su ušli u Ustavotvornu skupštinu, uz Stipana Vojnića Tunića, Vranju Sudarevića i Ivana Evetovića. Blaško Rajić je ušao kao predstavnik iz subotičke jedinice [2].
Za vrijeme II. svjetskog rata, njegova aktivnost je nasilno prekinuta. Uhićen je i zatočen 12. travnja 1941. kao «kerski plebanoš». Velikomađarski krugovi mu nisu mogli oprostiti što se agilno zalagao za to da Bačka uđe u jedinstvenu južnoslavensku državu.
Velikomađarski ekstremisti su ga zatočili u subotičkoj Konjičkoj vojarni, gdje su ga okrutno mučili. Premda je bio na spisku onih Subotičana koji su završili pred streljčkim strojem, odande je izašao zahvaljujući zauzimanju hrvatskog episkopata i samog dr.Alojzija Stepinca. Uz vatikansko posredovanje, interniran je 25. svibnja 1941. godine u budimpeštanski franjevački samostan. Svom redovnom župničkom životu u Subotici se vratio travnja 1943., i tako ostaje do smrti 1951.. Prema svjedočenju pojedinih suvremenika: «Bio je tvrdih uvjerenja i duboki mislitelj.
Kako to da niko ranije za ovo nije znao, jedino ovaj nazovi istoricar. Pop Blasko Rajic je uvek bio na strani naprednih i oslobodilackih snaga, cak sto vise i njihov pokretac.
Gospodin Mirko Grlica decenijama istražuje istoriografiju Subotice i poznat je po toleranciji kao intelektualac. Normalno je da će realnost jednog drugog vremena sagledavati kroz vizuru sadašnjice i savremenih tekovina istorijske nauke, makar to izgledalo samo kao politička korektnost 21. veka. Ovakvi hrabri istupi znače da u ovom gradu još uvek ima ozbiljnih tema koje je dobro sagledati iz različitih uglova, ali u duhu „političke korektnosti“. Nacionalne i lokalne istorije moraju se i reinterpretirati, to je zahtev savremene nauke, budući da kontinuirano naučno istraživanje svakako donosi nova saznanja. I podsećanje na antisemitizam nije u službi optuživanja ili amnestiranja, već upozorenje da kao ljudi ne ponovimo grešku da komšije žigošemo i postanemo ravnodušni prema njihovom zlostavljanju. Mislite o tome kada čitate vesti o izbeglicama…
Kakvi smo, jebešga, mi bi srušili i Koloseum kao ružnu uspomenu na robovlasničke odnose i krvave scene koje su se dešavale u Flavijevom amfiteatru.
Ali nisu svi blentavi k’o mi. Zato Koloseum, hvala Bogu, ponosno stoji u Rimu već dva milenijuma. Kad smo kod Rima, mnogi ne znaju, u Svečanoj sali (Salone d’Onore) u sedištu Nacionalnog Olimpijskog Komiteta Italije (C.O.N.I.) još uvek, hvala Bogu, stoji ogromna slika na kojoj je prikazan glavom i bradom fašista Benito Musolini.
Mi bi to odavno prekrečili, demolirali, ako treba srušili i ceo zid… Ne bi se nama qrčio antisemita Benito. Ali nisu Talijani glupavi k’o mi.
Ćelavi Benito je deo italijanske istorije, nebitno da li je lepa ili ružna. Istoriju treba sačuvati onakva kakva jeste bez ulepšavanja i falsifikovanja istine, to bi morao znati istoričar Mirko Grlica. Pa pogledajte samo na vrh tornja naše Varoške kuće. Zašto smo skidali krst, stavljali zvezdu, pa ponovo vraćali krst?! Dokazali kako nam ništa nije sveto?
Pre nego što napravimo neku glupost (npr. spomenik) treba razmisliti koliko je odluka pametna. Ako ga napravimo on mora OSTATI „za vjeki vjekov“ (amin) kao svedočanstvo o našoj mudrosti (ili gluposti).
P.S. Ja rekoh i spasih svoju dušu („Dixi et salvavi animam meam“).
Slika na zidu u C.O.N.I. Benito je u centru slike: – http://www.adayinrome.com/wp-content/uploads/2013/03/Roma-Foro-italico.Palazzo-H-Salone-donore-Palestra-Storica-4-Foto-di-Metamorphosi-©-Archivio-FAI.-1075×603.jpg
O Bože,dokle smo stigli da mećemo u isti košar Musolinija i Blaška Rajića.Bolje bi bilo uspoređivati episkopa Nikolaja Velimirovića kojeg je SPC proglasila svetim,a koji je zaista bio pravi antisemit i poštovalac lika i dela Adolfa Hitlera.
Bravo za komentar Uther Pendragon, nazalost jako je mali broj ljudi koji tako razmislja. Mi ne treba da se vracamo 2000 godina unazad, samo 40, Tito je obezbedio mir i dobar, sredjen zivot 90% gradjana YU, danas nema ni jedna ex-yu, zemlja, koja postuje delo tog Tita, Jovanka je umrla malte ne kao bezkucnik, a sin mu prezivljava. Toliko o svesti ovog naroda. Posto u ovom gradu zive razlicite nacije, B. Rajic je za nekoga svetac, a za nekog opet ne zasluzuju da se nadje na tom mestu, svakako ga treba ostavati, zbog ljudi koji u njemu vide sveca. Inace, je tacno da madjari, iako su tada bili vecinski narod nisu glasali za pripajanje vojvodine kraljevini.
I sad svi oćedu da bidnu madŽari jer sa pasošem ove „države“ nemež daleko. Eeee Blaško Blaško bolje da si sidio na guzici i lipo ćutao i ostao u Mađarskoj !
Halid Beslic i Michael Jackson zasluzuju bistu .:)
Grlice, na Skupštini u Novom Sadu se nije odlučivalo o prisajedinjenju Vojvodine, već Bačke, Banata,Baranje i Srema . Interesantno je da se osporava legitimitet te odluke zbog demografske „statistike“ koja se uzima kao legitimna, a znamo kakva je bila popisna procedura, puna prisile, asimilacije i netačnih i tendencioznih podataka sve u cilju minimizacije slovenskog stanovništva.Baš to su velike sile imale u vidu kada su povukle sadašnju granicu, tako da ostane jednak broj mađarskog življa sa ove strane i srpskog i bunjevačkog u Mađarskoj, tj. po 250 000. Pitanje je gde su sada ti Srbi i Bunjevci u Mađarskoj i kako se izjašnjavaju.
Čivut nije nikakav pogrdan naziv za Jevreje, već uobičajeni naziv ovog semitskog naroda, koji se naširoko koristio u vremenu dok je Rajić delovao, u naseljima u kojima su Jevreji u Bačkoj živeli. Znam da su ga koristili Bunjevci i Šokci, ponegde i Srbi. Moji baka i deda nisu ni znali za drugi naziv za Jevreje, osim Čivuti, i NIKADA ga nisu koristili pogrdno. Da li su oni bili antisemiti?
Gospodin Grlica autoritativno sudi i oštro osuđuje, bez poznavanja elementarnih podataka o stvarima koje govori. Izostanak Nemaca i Mađara sa Velike narodne skupštine 1918. nije značio „ozbiljan manjak demokratskog legitimiteta“, nego nešto što on (a istoričar) očigledno ne zna: odluke skupštine su zasnovane na načelu prava naroda na samoopredeljenje koje su saveznici proklamovali još na početku rata i koje je pripalo potlačenim narodima Austrougarske! Naravno da bi Nemci i Mađari voleli da je to ostalo njihovo, a i rat su vodili da dobiju još! Uzgred, to je bio i jedan od razloga svetskog rata!
Jako mi se sviđa frizura Blaška Rajića na toj slici! Lepo mu stoji. Inače, Blaško Rajić jeste bio borac za prisajedinjenje ovih krajeva novoj Kraljevini ali u toj Kraljevini postao je kroatofil i dao nemerljiv doprinos hrvatizaciji velikog broja Bunjevaca između dva rata. O tome se može napisati čitav traktat. Kada se vratio iz logora, okrenuo se komunistima, prirodnim saveznicima Hrvata, i u njegovoj kući na Beogradskom putu, odmah pored crkve, bila je održana prva ilegalna sednica tzv. Narodnooslobodilačkog odbora za Suboticu (nisam siguran da li je on i predsedavao) i o tome je na kući postojala spomen-ploča, što bi istoričar kao Grlica trebao da zna. Ili postoji još uvek, proverite molim. Nije čudo da su onda 1945. Bunjevci dekretom proglašeni za Hrvate kada su imali kroatofila-komunistu za popa. Što se tiče „čifuta“ i moja baba ih je tako nazivala, i jeste pogrdno, i Jaša Tomić i mnogi su o njima pisali pogrdno, ali to se za ono vreme smatralo podrazumevajućim i „normalnim“ i ne čudim se ako je i Blaško Rajić tako mislio. Sad, zašto je to bilo tako, nemojte me pitati!
P.S. A što se tiče toga da li su Mađari pitani da li da se Vojvodina prisajedini Jugoslaviji, to je takva glupost kao da potežete pitanje zašto Nemci nakon pada Trećeg Rajha nisu pitani i izjasnili se na referendumu da li hoće da im se uvede uprava saveznika i da posle budu podeljeni na dve Nemačke! Ili je posle Prvog svetskog rata neko pitao Nemce u Šleskoj da li hoće da budu pripojeni Poljskoj?
Civut, Cifut, Cifutin, i sl. je pezorativni naziv za Jevreje. Sama rec dolazi iz turskog jezika (Cifit) i prvobitno nije imala pezorativnu konotaciju, kao i Cifut ili Arnavut (za Albance) Bunjevci su je pokupili u svojoj pradomovini gde su ziveli u uskoj vezi sa Turcima i Albancima. Samo ime Bunjevac dolazi najverovatnije od Albanskog naziva Buna za reku Bojanu koja se uliva u Skadarsko jezero. Stanovnike doline reke Bojane Albanci nazivaju Bunjaki. To treba malo vise istraziti kako bi se uklonili nesporazumi oko Bunjevaca i njhovog porekla.