Sa prvim temperaturama oko nule i ispod nje, u Subotici počinje da radi sklonište za beskućnike. Prvi put je otvoreno pre pet godina, a brigu o ljudima koji nemaju krov nad glavom u najtežim mesecima u godini preuzeli su zajedno grad, Crveni krst, Centar za socijalni rad i „Karitas Subotica”, humanitarna organizacija Katoličke crkve.
Ove godine, spas od hladnoće i gladi potražilo je čak dvadeset petoro Subotičana, što je i iznenadilo ljude koji brinu o ovom skloništu. Gabor Ric, koordinator „Karitasa Subotica”, kaže za „Politiku” da prvi put u ovom prihvatilištu imaju i troje mladih sa oko 20 godina, i prvi put su ovde i četiri žene.
– Prethodnih godina dolazilo je do dvadesetak korisnika, ali ove godine taj broj je mimo naših očekivanja veći. Mislili smo da su neki naši uobičajeni korisnici ostali kod hranitelja ili da su se snašli na drugi način, ali to nije bio slučaj. Ovo je i maksimalan broj ljudi koje može da primi sklonište – objašnjava Ric.
Sklonište za beskućnike smešteno je u kući „Karitasa Subotica” u predgrađu, koja inače služi kao njihov klub za starije. Crveni krst je obezbedio krevete na sklapanje, ćebad i hranu, bilo da je reč o kuvanom obroku ili konzervama, dok grad snosi troškove funkcionisanja ovog skloništa. Povremeno korisnike pregledaju i lekari iz Doma zdravlja i ispisuju lekove koje nabavlja Crveni krst ili im, ukoliko ima potrebe, izdaju uput za odlazak kod specijaliste.
Većinu korisnika ovog skloništa poznaju ljudi koji se bave socijalnim ili humanitarnim radom. Oni često dolaze i u klub „Karitasa” koji je tokom čitave godine petkom za njih otvoren i gde mogu da se okupaju, operu i osuše veš.
– U sklonište može da dođe svako ko dobije uput od Centra za socijalni rad pošto oni imaju evidenciju o tome koje su osobe u stanju potrebe i ta organizacija dobro funkcioniše – objašnjava nam Ric. On kaže da se pod pojmom beskućnik ne smatraju samo osobe koje nemaju svoj krov nad glavom, već i one koji imaju neko neuslovno sklonište, bez osnovnih uslova za život u zimskom periodu.
Grad i njegove humanitarne organizacije udružile su se da pomognu ljudima koji su tokom zime egzistencijalno ugroženi, ali skloniti ih na toplo i suvo je tek jedan aspekt brige o njima. Svi ostali idu mnogo teže. Gabor Ric kaže da su svi oni sa mnogo problema, sa životnim navikama koje ne doprinose njihovom boljitku i da sve to ponekad stvara veoma napete odnose u skloništu.
– Po pravilu, to su osobe koje su asocijalne, koje oko sebe nemaju mrežu socijalnih odnosa u vidu prijatelja i porodice koja bi im pomogla i „pridržala” ih u svakodnevnom životu. Ukoliko su neki od njih i imali posao, odavno su ga izgubili, jedan veći broj među njima su zavisnici od alkohola, ponekad su prisutni i narkotici i naravno u takvim situacijama nisu retke i međusobne svađe i sukobi koji se rešavaju u saradnji sa policijom – kaže Ric.
POLITIKA
