Kada se u Subotici govori o ekonomiji grada, često se može čuti da grad „živi od granice“. Nekada je u tome bilo dosta istine. Značajan deo lokalne ekonomije bio je vezan za prekograničnu trgovinu, kupovinu u Mađarskoj i Buvljak kao jedan od simbola grada.
Taj svet nije nestao. Samo se promenio.
Danas se sve češće može videti obrnut proces. Zbog razlika u cenama i specifične ponude, mnogi građani Mađarske dolaze u Suboticu radi kupovine. Buvljak je zadržao regionalni značaj i ostao jedno od retkih mesta gde se ekonomija granice može videti golim okom.
Međutim, priča o granici danas je mnogo veća od Buvljaka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, preko Horgoša je u drugom kvartalu 2023. godine ostvareno 10,2% svih ulaza putničkih vozila u Srbiju, dok su prelazi prema Mađarskoj učestvovali sa 17,1% ukupnog ulaza. Sever Srbije je i dalje jedna od glavnih kapija države ka Evropskoj uniji.
Još značajniji su privredni pokazatelji. Slobodna zona Subotica je 2024. godine ostvarila proizvodnju vrednu skoro 575 miliona evra, zapošljavala više od 5.200 radnika, a čak 99,76% proizvedene robe plasirano je na inostrana tržišta.
To pokazuje da Subotica više ne živi od granice samo kroz trgovinu. Ona živi od položaja koji joj granica obezbeđuje.
Blizina Evropske unije, auto-puta, železničkih koridora i velikih tržišta učinila je grad privlačnim za industriju i izvozno orijentisanu proizvodnju. Ali tu dolazimo do jednog zanimljivog paradoksa. Iako raspolaže industrijskom zonom, Y krakom, međunarodnom železnicom i relativnom blizinom rečne luke u Senti, Subotica nikada nije u potpunosti iskoristila svoj logistički potencijal.
O tome sam već pisao u tekstu o nestalom logističkom centru u Malom Bajmoku. Subotica nije ostala bez logističkog centra zato što nije imala potencijal, već zato što lokalna i državna vlast taj potencijal nisu razumele. Industrijska zona nema adekvatnu železničku vezu, a putni pravac ka Senti i njenoj rečnoj luci nije razvijen.
Zato pravo pitanje nije da li Subotica živi od granice, već da li od svog položaja dobija onoliko koliko bi mogla. Granica je jedan od najvećih resursa koje grad ima, ali položaj sam po sebi nije razvoj. Razvoj počinje tek onda kada se taj položaj pretvori u logističke kapacitete, bolju infrastrukturu, nova znanja, više domaće dodate vrednosti i bolji kvalitet života.
Subotica je na pragu Evropske unije već decenijama. Pitanje je da li će ostati grad pored granice ili će konačno postati grad koji zna da iskoristi sve prednosti koje mu ta granica pruža.
dr Nikola Ilanković
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Ne zaboravimo i carinike. Oni najbolje zive od granice. P.S. Da li sada ide nasmejani, ili tuzni smajli?
Subotičani bi trebali da postave VELIKU SPOMEN PLOČU na ulazu u
Buvljak kao PODSEĆANJE na DEVEDESETE.
Da se podsetimo da je tih godina zbog SANKCIJA Srbiji na DESETINE
HILJADA RADNIKA OSTALO BEZ POSLA jer su se fabrike zatvarale.
Najbrži “ SPAS “ je bio Buvljak i “ ŠVERC “ robe iz Mađarske.
Buvljak je radio DANONOČNO.
Sposobniji ( HRABRIJI ) su pozajmljivali po 100 – 200 maraka da bi
počeli sa švercom. Neki su do danas ostali u tom poslu i danas se mogu
pohvaliti da spadaju u DOBRO SITUIRANE Subotičane.
PS. – “ TO JE BILO VREME KADA SMO TREBALI DA RAZVIJAMO
DEMOKRATIJU A MI SMO RAZVIJALI DEMOKRATSKE PREVARE
KOJE DANAS DOSTIŽU VRHUNAC „.
@DOSTA JE BILO…Ne treba zaboraviti i racije na buvljaku 90-ih. Doduse, to je zapravo bila klasicna otimacina od osiromasenog naroda koji se samo borio da prezivi, a na to je bio prinudjen bas zbog iste te vlasti koja im je i tu crkavicu otimala. Ponovo su isti na vlasti. Sada cekamo da SSmozak popljuje DOS koji je prekinuo tu otimacinu i da ponovo velica 90-e.
Od sveg tog biznisa koji se obavlja u ovom gradu, od industrije, od trgovine, saobraćaja, turizma… Subotica zadnjih deset godina stoji u svom komunalnom razvitku kao da je ratno stanje. Bolnica je kao u zemljama trećeg sveta, volonteri uređuju grad dok u kasi nema novca ni za jedan kružni tok, ni za jednu fasadu ili slično. To što se u toku jedne godine zakrpi nekoliko ulica (zvanično: Rehabiltacija kolovoza!), to što nam udeli Mađarska država ili EU fondovi, to je premalo za grad kao Subotica.
Ako se poredi sa razvitkom 2006-2013. onda se stiče utisak da smo mi danas krava muzara ili smo nerazvijena opština.
Posebna priča je kultura u Subotici. Grad festivala spao je na zavičajne dane i guslarske večeri , a poslednjih godina fali para i za te njihove ćaci manifestacije.
Veliki novac se ispumpava za neke fantomske organizacije dok je pod znakom pitanja i filmski festival. Kao pod okupacijom!
Kako da jedan takav industrijski centar kao Subotica nema novca u kasi ni za šta?
Već deset godina svake godine sve manje i tanje!
@Suzy…Mi smo krava muzara koju gazda ne hrani. Ako se sama snadje, to joj je sto joj je.
Buvljak je uglavnom bio mesto gde odes da vidis i da te vide.pogledas ponudu,nesto od te starezi mozda i nadjes zanimljivo pa kupis,malo se cenkas,dok setas i obilazis tezge,zastanes popricas sa komsijom,kolegom,drugarom,nekad s nogu popijes pivce ili sednes za sto ispred mijane ili prodavnice i trgnes s nogu ladno..
Vremena su se menjala,buvljak je za neke bio mesto prezivljavanja,za neke glavni izvor prihoda,sudbine naroda se preplitale,dolazili i prolazili..razni narod..
Danas ..neko u nabavku ,neko u setnju,a neko po robu za dajlu predprodaju..a granica izmedju srbije i madjarske,ucestvuje na svoj nacin zivotom buvljaka..