Ilanković: Požar ne sme biti prečica do građevinskog zemljišta – zabrana prenamene 30 godina

Deliblatska peščara ovih dana pokazuje koliko malo vremena deli lokalni požar od ekološke katastrofe. Krajem jula vatra je na nepristupačnom terenu između Šumarka i Vrela zahvatila oko 20 hektara borove šume i niskog rastinja.

Trinaest dana kasnije, 9. avgusta, zvaničnici su saopštili da je u novom požarnom talasu zahvaćeno najmanje 1.500 hektara. Vatra se približila naseljima Čardak i Šumarak, uključeni su helikopteri i Vojska Srbije, a istoga dana požari su bili aktivni i kod Kraljeva i na još nekoliko mesta u zemlji. Razlika između dvadeset i hiljadu petsto hektara stala je u nepune dve nedelje ekstremne vrućine, suše i vetra.

Požar u Deliblatskoj peščari (RTV)

Kako bi se razumelo kolika je zahvaćena površina, na slici ispod je prikazano 1.500 hektara preklopljeno preko mape Subotice.

Površina zahvaćenog područja u odnosu na mapu Subotice

Subotica je svoje upozorenje dobila 4. jula. Požar u Kelebijskoj šumi, u neposrednoj blizini Mesne zajednice Zorka, počeo je na oko tri hektara suve trave i niskog rastinja, a zatim se proširio na približno deset hektara šumskog pojasa. Sa vatrom se gotovo sedam sati borilo 19 profesionalnih i 15 dobrovoljnih vatrogasaca sa ukupno 15 vozila.

Istoga dana ekipe su gasile i požare u dvorištu, stambenom objektu i voćnjaku kod Tavankuta; procenjena zahvaćena površina na području Subotice i Tavankuta dostigla je oko 13 hektara. Brza reakcija zaustavila je veću štetu. Upravo zato ovaj događaj treba čitati kao upozorenje sistema, a ne kao srećno završenu hroniku.

Posledice požara u Kelebijskoj šumi (PANNON RTV)

Rizik u Subotici ima i svoju dugoročnu statistiku. Istraživanje Centra modernih veština beleži 2.791 požar na otvorenom prostoru od 2013. do 2023. godine. Ista analiza navodi da 60 odsto teritorije grada nema hidrantsku mrežu i da neadekvatni protivpožarni putevi u Subotičkoj peščari usporavaju reakciju tokom presudnog prvog sata. Grad je najavio završetak planske dokumentacije u 2026. godini, pa javnost sada treba da dobije precizan odgovor: da li je Plan zaštite od požara usvojen, koje su kritične deonice protivpožarnih puteva, gde nedostaju hidranti i izvori vode i u kojim rokovima će ta mreža biti izgrađena.

Ovo pitanje prevazilazi komunalnu bezbednost. Predeo izuzetnih odlika „Subotička peščara“ prostire se na 5.369,9 hektara i predstavlja prirodno dobro od velikog značaja. Njegovu vrednost čini mozaik šumskih, peščarskih, stepskih i močvarnih staništa, sa retkim vrstama i prirodnim površinama koje su već fragmentirane. Požar na takvom prostoru uništava vegetaciju, staništa i zemljište, a oporavak traje godinama. Obnova zato mora da prati tip staništa: negde kroz prirodnu regeneraciju šume, negde kroz stručno usmerenu sadnju, a na stepskim površinama kroz obnovu izvorne travne zajednice.

Mehaničko sađenje drveća na svakom izgorelom hektaru moglo bi da napravi novu ekološku grešku.

Subotička peščara (PANNON RTV)

Brojevi na nivou Srbije potvrđuju da se radi o strukturnom riziku. Prema podacima MUP-a objavljenim 11. jula, vatrogasci su od početka 2026. intervenisali u više od 17.000 vanrednih događaja; oko 12.500 bili su požari, a gotovo 7.500 požari na otvorenom. Požarna sezona zato više ne može da se vodi samo apelima građanima tokom nekoliko najtoplijih nedelja. Potrebni su prohodni putevi, voda, nadzor, oprema, stalna obuka, rano otkrivanje i pravilo koje unapred uklanja svaki ekonomski interes vezan za posledice požara.

Važeći Zakon o šumama pruža određenu zaštitu. Izgorela površina i dalje se smatra šumom ako je predviđeno njeno prirodno ili veštačko obnavljanje. Sopstvenik ili korisnik ima obavezu sanacije, a sanacioni plan treba da bude donet najkasnije tri meseca po prestanku nepogode. Istovremeno, član 10 dozvoljava promenu namene šuma i šumskog zemljišta u više slučajeva, uključujući plan razvoja šumske oblasti, opšti interes utvrđen zakonom ili aktom Vlade i pojedine vrste izgradnje. Zakon nema posebno pravilo koje promenu namene opožarenog zemljišta zamrzava na duži period. Tu pravnu prazninu treba zatvoriti.

Srbija može da primeni rešenje koje Španija koristi u svom Zakonu o šumama: zabranu promene šumske namene najmanje 30 godina nakon požara, uz zabranu aktivnosti koje ometaju regeneraciju vegetacije. Izuzeci u španskom modelu vezani su za ranije usvojene planove ili za najviši javni interes utvrđen zakonom, uz kompenzacione mere. Srpska norma treba da bude još jasnija: datum požara automatski bi pokretao tridesetogodišnju zabranu prenamene, zabeleženu u katastru i svim planskim dokumentima, dok bi sanacioni plan, dinamika radova, troškovi i godišnji rezultati obnove bili javno dostupni.

Takva izmena ne bi polazila od pretpostavke da je svaki požar podmetnut radi gradnje. Uzrok požara u Kelebijskoj šumi i drugih konkretnih događaja utvrđuju nadležni organi. Zakon treba da ukloni samu računicu i svaku kasniju sumnju: izgorela šuma tokom narednih 30 godina ostaje šuma, bez obzira na vlasništvo, cenu zemljišta ili promenu političkih prioriteta.

Uz zabranu prenamene, potreban je javni registar požarišta sa katastarskim parcelama, površinom, vlasnikom ili korisnikom, utvrđenim uzrokom kada je poznat, planom obnove, rokovima i iznosom javnog novca. Takav registar bi pokazao da li se zakonska sanacija zaista sprovodi i omogućio bi građanima, stručnjacima i medijima da prate svaku parcelu od gašenja požara do oporavka staništa. Grad Subotica, Pokrajina i upravljač zaštićenog područja treba odmah da objave i operativnu mapu protivpožarnih puteva, hidranata i izvorišta, kao i investicioni plan za uklanjanje utvrđenih slabosti.

Vatrogasci su 4. jula odbranili Kelebijsku šumu od scenarija koji danas gledamo u Deliblatskoj peščari. Sledeći korak pripada politici: ulaganje u prevenciju, merljivi rokovi i zakon koji garantuje obnovu. Subotička peščara ne sme da čeka svojih 1.500 hektara da bi država i Grad shvatili cenu odlaganja. Požar može da proguta šumu za nekoliko sati; zakon mora da obezbedi da zgarište ostane prostor obnove, a ne prečica do novog urbanističkog plana.

dr Nikola Ilanković