Jedno od osnovnih javnih dobara o kojima mora da se stara svaka država je bezbednost i sigurnost njenih građana.
U tom cilju država organizuje aparat koji ima monopol na silu i upotrebu vatrenog oružja: policiju, žandarmeriju, vojsku i slično. Policijski aparat izdržavaju građani plaćajući poreze i akcize.
Zauzvrat, država garantuje svojim građanima da niko neće biti u mogućnosti da naruši bezbednost građana ulazeći na teritoriju države bez validnih dokumenata, da niko neće stotinama kilometara putovati bez ikakvih papira od juga do severa države, da se neće bez dozvole kretati u velikim grupama, da neće otuđivati imovinu građana, provocirati pripadnice ženskog pola, da niko neće neovlašćeno nabavljati vatreno oružje, da neće zauzimati deo teritorije na kome će se događati okršaji vatrenim oružjem, da neće, slučajno, nastradati neko od građana te države.
Tako je u uređenim državama, sa efikasnim i nekorumpiranim državnim i policijskim aparatom.
U Srbiji kojom vlada Srpska napredna stranka, međutim, građani plaćaju poreze i akcize ne dobijajući zauzvrat ništa.
U Srbiji je normalno da grupe migranata iz Pakistana, u kome nema nikakvog rata, prelaze bez dokumenata granicu, da bi ih taksisti, kojima je dozvolu za vršenje taksi delatnosti dala država, prevozili stotinama kilometara od juga Srbije do Subotice, da policija iz nekog razloga to niti vidi niti kontroliše, da se migranti kreću Suboticom bez ikakvih dokumenata, da kupuju oružje, i na kraju okupiraju i šumu u koju policija ne zalazi. U Srbiji je danas moguć obračun vatrenim oružjem u kome ginu ljudi.
Ministar Vulin i pored pompeznih izjava je, izgleda, ministar samo do „druge krivine“ na Majšanskom putu. Dalje od toga vlast nema.
U Srbiji kojom vlada SNS država skoro i da ne postoji. Jedino što nam preostaje je da se nadamo da sutra zbog toga neće stradati i neko od građana Subotice. Samo da se nadamo – jer ne postoji niko i ništa ko bi nam garantovao da tako nešto nije moguće.
Informativna služba GrO DS u Subotici
