IN ME­MO­RI­AM Mir­ko Ma­mu­žić (1946–2019)

Šahisti Spartaka iz Subotice izgubili su svog dugogodišnjeg člana i prijatelja  nacionalnog majstora i trenera Mirka Mamužića, koji je preminuo posle kraće i teške bolesti.

Mirko Mamužić je rođen u Subotici 1946. godine. Veoma rano se uključio u rad Spartaka, čiji je bio dugogodišnji član. Posle starih majstora Lajoša Šegija, Josipa Sineša, Derđa Đantara i Lasla Fodora, bio je jedan od najistaknutijih predstavnika subotičkog kluba. Nastupao je još sa uspehom za klubove Zanatlija, Bačka iz Pačira i na kraju za Penzioner iz Subotice. Igrao je više puta i na prvenstvima Vojvodine i postizao zapažene uspehe. Najuspešniji učenik Mamužića je intermajstor Novak Čabarkapa, koji je blizu titule velemajstora. Poslednjih godina je prestao sa aktivnom igrom i vodio šahovsku školu u Spartaku, gde je, pored drugih mladih šahista, član i njegov unuk Dane, koji nastavlja dedinim stopama.

Mirko Mamužić sahranjen je na Kerskom groblju u Subotici.

 

Dnevnik



KOMENTARI

  1. Stevo kaže:

    Slava i hvala Cika Mirku. Zahvaljujuci njemu sam upoznao i zavoleo sah, kog smatram cenjenijim i elegantijim od svih sportova. U njegovu cast, prepricacu vam jednu njegovu anegdotu, koje se uvek rado prisecam.
    Kada je nastupao za sahovski klub “Zanatlija”, igrali su na turniru koji se odrzavao negde u Bosni. Bilo je to negde pocetkom sedamdesetih, 71-72, ako se dobro secam njegove price. Uglavnom, kada su clanovi “Zanatlije” stigli na taj turnir, ostali su bez teksta kada su videli sta su nagrade za prvo, drugo, i trece mesto. Treceplasiranoj ekipi je isla kamara jecmene slame. Drugoplasiranoj ekipi je islo prase od 100 kilograma, i to zivo, ne peceno – pa se ti sad snadji da to odvedes kuci ako si s drugog kraja Jugoslavije. Cika Mirko je rekao da su drugoplasirani zaklali svinjce odma posle turnira i razdelili meso medju sobom, i tako zapakovano ga odneli kucama.
    E sad, pazite – prvoplasirana ekipa je za nagradu dobijala, verovali ili ne, putovanje u obliznje selo na veliku romsku svadbu. Po recima organizatora, to je bila vrhunska prva nagrada – Romi su poznati po gostoljubljivosti i bili su spremni da sampione turnira ugoste kao svoje rodjene, da ih napoje i napiju kao prasice. I upravo su Cika Mirkove “Zanatlije” pobedile na turniru, ali su, medjutim, odbili da prime nagradu. Tu je nastao ogroman problem – doticna romska familija je to shvatila kao licnu uvredu, pa su dosli sa metalnim sipkama i nozevima da pobednike povedu na svadbu. Nasi Suboticani su se smesta razbezali “Kud’ koji mili moji”, ne hajuci vise ni za sah, ni za turnir, a kamoli za nagradu. Cika Mirko se vratio kuci stopirajuci, poneo ga jedan kamiondzija do Novog Sada a drugi od Novog Sada do Subotice. Uvek se smejao kada je pricao ovo, govoreci da su doticni svadbarosi mogli od njih napraviti krvavice kao drugoplasirana ekipa od onog nesrecnog praseta.

OSTAVITE KOMENTAR