Šahisti Spartaka iz Subotice izgubili su svog dugogodišnjeg člana i prijatelja nacionalnog majstora i trenera Mirka Mamužića, koji je preminuo posle kraće i teške bolesti.
Mirko Mamužić je rođen u Subotici 1946. godine. Veoma rano se uključio u rad Spartaka, čiji je bio dugogodišnji član. Posle starih majstora Lajoša Šegija, Josipa Sineša, Derđa Đantara i Lasla Fodora, bio je jedan od najistaknutijih predstavnika subotičkog kluba. Nastupao je još sa uspehom za klubove Zanatlija, Bačka iz Pačira i na kraju za Penzioner iz Subotice. Igrao je više puta i na prvenstvima Vojvodine i postizao zapažene uspehe. Najuspešniji učenik Mamužića je intermajstor Novak Čabarkapa, koji je blizu titule velemajstora. Poslednjih godina je prestao sa aktivnom igrom i vodio šahovsku školu u Spartaku, gde je, pored drugih mladih šahista, član i njegov unuk Dane, koji nastavlja dedinim stopama.
Mirko Mamužić sahranjen je na Kerskom groblju u Subotici.
Dnevnik
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
--- reklama ---
Slava i hvala Cika Mirku. Zahvaljujuci njemu sam upoznao i zavoleo sah, kog smatram cenjenijim i elegantijim od svih sportova. U njegovu cast, prepricacu vam jednu njegovu anegdotu, koje se uvek rado prisecam.
Kada je nastupao za sahovski klub “Zanatlija”, igrali su na turniru koji se odrzavao negde u Bosni. Bilo je to negde pocetkom sedamdesetih, 71-72, ako se dobro secam njegove price. Uglavnom, kada su clanovi “Zanatlije” stigli na taj turnir, ostali su bez teksta kada su videli sta su nagrade za prvo, drugo, i trece mesto. Treceplasiranoj ekipi je isla kamara jecmene slame. Drugoplasiranoj ekipi je islo prase od 100 kilograma, i to zivo, ne peceno – pa se ti sad snadji da to odvedes kuci ako si s drugog kraja Jugoslavije. Cika Mirko je rekao da su drugoplasirani zaklali svinjce odma posle turnira i razdelili meso medju sobom, i tako zapakovano ga odneli kucama.
E sad, pazite – prvoplasirana ekipa je za nagradu dobijala, verovali ili ne, putovanje u obliznje selo na veliku romsku svadbu. Po recima organizatora, to je bila vrhunska prva nagrada – Romi su poznati po gostoljubljivosti i bili su spremni da sampione turnira ugoste kao svoje rodjene, da ih napoje i napiju kao prasice. I upravo su Cika Mirkove “Zanatlije” pobedile na turniru, ali su, medjutim, odbili da prime nagradu. Tu je nastao ogroman problem – doticna romska familija je to shvatila kao licnu uvredu, pa su dosli sa metalnim sipkama i nozevima da pobednike povedu na svadbu. Nasi Suboticani su se smesta razbezali “Kud’ koji mili moji”, ne hajuci vise ni za sah, ni za turnir, a kamoli za nagradu. Cika Mirko se vratio kuci stopirajuci, poneo ga jedan kamiondzija do Novog Sada a drugi od Novog Sada do Subotice. Uvek se smejao kada je pricao ovo, govoreci da su doticni svadbarosi mogli od njih napraviti krvavice kao drugoplasirana ekipa od onog nesrecnog praseta.