In Memoriam – Vladimir Štulić

Čuveni subotički muzičar šezdesetih i sedamdesetih godina, Vladimir Štulić, preminuo je 7.aprila u 74. godini.

 
Njegova fascinacija meksičkom muzikom  počela je nakon filma „Jedan dan života“ i nikada nije prestala. Iako je snimio dvadeset ploča sa kvartetom „La Paloma“ i sa „Los Agilosima“, svoju reputaciju prvenstveno je izgradio nastupima u živo. Kafane Fontana na Paliću i Beograd na Korzou, godinama su bile poznate u celoj zemlji upravo po „Meksikancima“.

Štulić je karijeru počeo na Omladinskom festivalu 1961. godine a dve i po decenije kasnije je “okačio gitaru o klin”, dok je još bio u punoj snazi. Želeo je da svojoj publici takav ostane u uspomenama.

 

 

Sahrana će se obaviti u sredu 10. aprila 2013. godine u 16:00 časova na Pravoslavnom groblju Dudova šuma iz crkvene kapele.

 

 

MARIJAČI U SUBOTICI – Iz dokumentarnog  filma Jedan dan života

 

 

1970. godine



KOMENTARI

  1. keca kaže:

     imala sam zadovoljstvo raditi sa tobom u Beograd restoranu pune 4 god. Uzivala sam u tvojim pesmama. Neka ti je laka zemlja, odmaraj.

  2. vox populi kaže:

    Gordana, saosećam sa tobom…

  3. Neša kaže:

    “Danas, kao da se mladi više ne interesuju za muziku. Tako ovaj grad, rasadnik vrsnih estradnih umetnika sve ih manje šalje u centre. To je žalosno i o tome bi neko morao da povede računa.”

    Citat je kraja skeniranog članka Subotičkih novina. Decenijama niko ne vodi računa o muzici, pozorištu, bioskopima i ostalim hramovima i sadržajima kulture pa ne čudi rezultat da nemamo pristojno pozorište, bioskop, koncertni prostor…  Letnje bašte, restorane i kafiće ograničavaju u radnom vremenu i naplaćuju im grdne takse za rad zajedno sa ogromnim naknadama za korišćenje muzike koju razne organizacije naplaćuju i drugima koji žele muzikom da ulepšaju svakodnevni život ljudi. Živimo u vreme kolektivnog ludila gde je sve normalno pretvoreno u nenormalno i obrnuto. Muzika i kultura oplemenjuju čoveka ali takav čovek je opasnost za one koji bi da upravljaju njime i koriste ga za svoje potrebe. Iz tog razloga u ovom gradu nema muzike i drugih sadržaja kulture, postoji samo opšta psihoza straha, beznađa i utučenosti. Depresivni ne razmišljaju i ne bune se protiv nepravde, nezakonja i sile. Gospodo gradski oci, vratite nam Korzo pun kafića i letnjih bašta, vratite nam bioskope, vratite nam pozorište, vratite nam muziku, vratite nam osmehe na lica, vratite nam nadu, vratite nam BOLJI, LEPŠI I SREĆNIJI ŽIVOT!

  4. Đorđe kaže:

    Estas son las mañanitas/Que cantaba el rey David/A las muchachas bonitas/Se las cantamos aqui… Hasta la vista, Vlado!

  5. Kirdžijaš kaže:

    U jednoj TV emisiji je reko da mu je životna želja bila da positi Meksiko,al mu to nikad nije bilo moguće pa su Meksikanci došli njemu.Žalosno što takom čoviku to nije omogućeno.

  6. freelancer kaže:

    E pa da…. Čika Vlado. LEGENDA. Mama i tata (sad već pokojni) su mi pričali bajke o noćima i noćima “ljubavisanja” uz “mexikanu”, onda kada sam im saopštio da mi je najbolja drugarica sa studija ustvari njegova kćer Gordana. Nisam je video tridesetak godina. Prijatelji smo na nekakvom FB-u. Moj bivši “šef” je napravio PREDIVNU reportažu o čika Vladi. Onda, kada su mu goste došli PRAVI marijači. Iz Meksika. DIRLJIVO!!!!

OSTAVITE KOMENTAR