Investitori nisu čuli za Titusa Mačkovića

Dok se Subotičani dive sređenom prolazu koji je ulepšan i portretom prvog gradskog školovanog arhitekte, u isto vreme nedaleko odatle buldožeri ruše zgradu koju je projektovao

U stvarnom životu nisu bili savremenici, deli ih više od sedam decenija. Sada njihovi portreti stoje jedan naspram drugog.

Marija Terezija, austrougarska carica koja je vladala sredinom 18. veka, a u ovim krajevima koji su nekada bili pod njenom vlašću personifikacija celokupnog državnog administrativnog uređenja i sistema vladavine bečke carevine.

Kada se za nešto želi reći da je odvajkada tako uređeno, kažu da je od Marije Terezije, makar to ne odgovaralo istorijskim činjenicama.

Titus Mačković, ovdašnji arhitekta, građevinac, u nekoliko navrata glavni gradski inženjer, bio je čovek koji je u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka potpisao projekte brojnih palata i porodičnih kuća koje i danas čine prepoznatljivo lice Subotice.

Nesumnjivo, ličnosti koje su svaka u svoje vreme i sa svojih pozicija oblikovale život grada, a sada predstavljene posterima u prolazu između stubova koji drže višespratnu zgradu u centru grada.

Obično zapušteni prolaz ulepšan je njihovim portretima, a društvene mreže odmah su preplavile fotografije ovog istorijskog para.

Prolaz je uredila neformalna grupacija „Subotica is not dead” i Natalija Boka, koja godinama kreči, farba i uređuje pojedina mesta u gradu. Dok pripremamo fotografiju uz novinski tekst, prilazi jedna Subotičanka i uz konstataciju da je ovo lepo dodaje: „Da ovde stanujem, ja bih svaki dan počistila ovde da nije ovako prljavo.” Doduše, ovo je centar grada koji bi trebalo da održavaju gradske službe.

U isto vreme na oko kilometar udaljenosti od postera s likom Titusa Mačkovića bageri upravo ruše kuću koju je on projektovao. Sve se dešava u centru i u prostoru koji je zaštićen kao deo prostorno kulturno-istorijske celine gradskog jezgra Subotice.

Ali kuća koju je projektovao Mačković u Preradovićevoj ulici po Planu detaljne regulacije iz 2007. godine procenjena je kao objekat od dokumentarne vrednosti i dozvoljeno je njeno rušenje, izjavio je Balaž Sič, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Dok se još izrađuje novi plan za ovu zonu, investitor ima vremena da sruši kuću i izgradi nešto novo.

Srušena je i kuća na susednoj parceli, te nije teško pretpostaviti šta će biti izgrađeno na očišćenom prostoru u ulici koja je već i sada pretovarena saobraćajem i bez pristojnog trotoara.

Vremensko podudaranje ovih događaja – postavljanje Mačkovićevog portreta dok se ruši njegovo delo – slučajnost je koja opet u prvi plan stavlja pitanje kako se grad odnosi prema svom graditeljskom nasleđu.

Arhitekta dr Viktorija Aladžić, dobitnica priznanja „Heroina nasleđa” zbog zalaganja za očuvanje graditeljske baštine u jednom svom tekstu, ocenila je da je Titus Mačković najveći subotički graditelj.

Mr Gordana Prčić Vujnović povodom obeležavanja 175 godina od rođenja čoveka koji se smatra prvim školovanim gradskim arhitektom rekla je: „Poruka i pouka Titusovog dela i perioda s kraja 19. veka je da treba da gradimo u kontinuitetu i da treba da poštujemo nasleđe i da gradimo tako da stvorimo harmoniju u gradu, a ne urbanistički haos”.

U manje formalnim opisima spominje se i njegova živopisna ličnost koja se nije libila da razmeni oštre reči s gradskim čelnicima braneći svoju viziju razvoja grada.

Subotica se stalno poziva na svoju graditeljsku zaostavštinu, čiji znatan deo čine upravo jedinstvene kuće i javni objekti graditelja čiji mladi lik nas posmatra sa netom postavljenog postera.

Ipak, pred navalom investitora kojima nema ko da se suprotstavi umesto arhitekture koja je obezbedila mesto u istoriji u samoj zaštićenoj zoni podižu se objekti koji najviše liče na serijsku proizvodnju ograničene trajnosti.

Politika