Ispred JADRANA

Slika
Predratni SOKOLSKI DOM, oslobođenje je dočekao malo izmenjenog lika. Za vreme okupacije izgrađeno je centralno stepenište sa ulice a velika sala je dobila funciju bioskopa. Sokolska organizacija, iako je pre rata afirmisala bratstvo – jedinstvo i Jugoslovenstvo, ukinuta je zbog svoje odanosti kruni ili bolje rečeno zbog svog staromodnog patriotizma. Predratni predugi naziv “Jugoslovenski Narodni Dom Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja”, zamenilo je jednostavno ime – JADRAN, kako je kršten bioskop. Sokoli su se sabrali u gimnastičkom društvu PARTIZAN a tu su i ostale sportske grane. Već 1945. tu se održavaju prva prvenstva Jugoslavije u odbojci i košarci.
Slika
Do kraja pedesetih u zgradi je i osnovna škola a šezdesetih se u velikoj gimnastičkoj sali održavaju igranke uz popularne BIT bendove. Tvz ŠIZILIŠTE je uvek prepuno omladine. Ta zgrada, bukvalno od podruma do krova vrvi od života.

 

 

“Orfeji” u Partizanu 1964.
Slika
Zabavni život čupavaca 1967. godine (šizilište u Jadranu)
Slika

Slika
Kako je bioskop bio na vrhuncu popularnosti a Korzo bio glavno sastajalište mladih, plato ispred Jadrana je predstavljao organsku celinu sa šetalištem, ishodište mnogih sastanaka, susreta i početaka. I danas je to mesto gde uvek neko nekog čeka, gleda na sat…Stoga je 1959. na platou postavljena fontanica, tada prva u gradu.Odmah su je prozvali “sto za pranje leševa” jer je, ruku na srce, na tako nešto i podsećala. Pored dizajna, nesavršen je bio i mehanizam pa je prskala svuda samo ne gde treba. Početkom sedamdesetih je nestala sa lica zemlje.
Slika

Jedno vreme je tu ova limena prčvarnica . Početkom osamdesetih je tu bila pekara u koju se svraćalo posle klizanja. Tu su imali savijeni burek jedini u gradu . Minijaturni stolovi i stolice i mali TV, sve je stalo tu. Vlasnik je bio Kurdali Medžit, od milja nazvan KURDALI MEDŽIK DŽONSON.
Slika
Šta je bilo posle? Po prestanku rada bioskopa , pozorište KPGT se preselilo u bioskopsku salu 1995. ali je zbog potrebe scenografije i tehnike, scena “progutala” više od pola sale a u ostatak će se postaviti stolice iz starog Pozorišta.

1988. u suteren se uselio SALOON koji je tu i danas.
Početkom devedesetih, jedan Šandorčanin iz Londona, odlično je iskoristio terasu i tamo otvorio bar PICCADILY. Narednih godina mnogi će uživati na terasi sa pogledom na Korzo i panoramu grada. Nažalost, to mesto više ne radi, možda iz zbog nemilih događaja devedesetih kada se više očajnih tinejdžera oprobalo u slobodnom padu. U dva slučaja pad je bio koban.



KOMENTARI

  1. Lansky kaže:

    Danas je opštepoznato kako izgleda taj kraj. Na nekadašnjoj letnjoj pozornici Sokolskog doma, prostrla se najgrdnija vašarska pečenjara i tako već više od decenije. Na fasadi dominira reklama SNOOKER pa će neki namernik pomisliti da se pozorište tako i zove. Oko placa obilaze kao kurjaci razni "investitori" pa postoji opasnost da tu dobijemo još jedan tržni centar u zamenu za renoviranje fasade.

  2. Lansky kaže:

    Slika

    1.maj 1945.
    Slika

  3. Zoka kaže:

    Zaista je tužno što je jedna tako multifunkcionalna zgrada još jedan primer za nemarnost i nepoštovanje subotičke istorije. Oni delovi koji se još koriste, koriste se u pogrešne svrhe, naravno ne mislim na pozorište, već na spominjani Snuker i Salun, umesto da se tu stvori jedan pravi kulturni centar kao nekada.

  4. Lansky kaže:

    Slika
    Najjača svetleća reklama u gradu sedamdesetih godina, bila je ona na Jadranu. Znak Kreditne banke je uokvirivala traka u kojoj su bili žuti novčići koji su se palili jedan za drugim polako, zatim brzo i onda svi od jednom. Danas to možda ne zvuči kao bog zna šta kada smo prezasićeni i zagađeni agresivnim reklamama sa svih strana ali u ono doba klinci su blenuli u tu reklamu kao u kakav spektakl.

  5. Miodrag kaže:

    I ja sam do sada slušao da je centralno stepenište ispred Jadrana izgrađeno za vreme okupacije. Ali, na ovoj slici, koja je očigledno snimljena posle oslobođenja, vidi se jasno da tog stepeništa – još nema! Znači, moralo je biti napravljeno kasnije.

  6. Markes kaže:

    Na koju sliku tacno mislis? Na svakoj se vidi centralno stepeniste.

  7. Miodrag kaže:

    Mislim na onu prvu gde piše "Smrt fašizmu – sloboda narodu", iza te grupe se vide nekakva drvena vrata, a centralno stepenište danas čini mi se više ide u dubinu nego što bi na ovoj slici to moglo biti, da je postojalo onda kada je snimano onakvo kakvo je sada. Imam utisak da ovi ljudi stoje jedan iza drugog na nekim klupama ili montažnim tribinama za mitingovanje, dok je stepenište sada mnogo duže nego tih nekoliko redova i moralo bi se videti iza njih. Uostalom, možda bi trebalo pitati nekog ko se seća, ili je možda bilo par adaptacija i dogradnji i u toku rata i posle rata dok to centralno stepenište i ulaz nisu dobili današnji izgled.

  8. djomla kaže:

    Iz nekog mog ugla gledanja, ovi ljudi na prvoj slici stoje na identicnim stepenicama kakve su danas. Ako pogledas zid sa strana stepenica, vidis da je on u ravni sa zidom levo. Bas kao danas. Mada ko ce ga znati, ako su uspeli da izgrade i sruse jednu fontanu ispred, sto nebi i stepeniste nadogradili.

  9. Miodrag kaže:

    Najviše me zbunjuju ona vrata iza njih, neki paravan očigledno drveni, ili šta je već. On je sasvim sigurno poprilično ispred ulaza u nekadašnji bioskop "Jadran", i ne znam zašto bi bio pre toga na – pola stepeništa!

  10. Miodrag kaže:

    P.S.: A možda je taj ulaz posle pomeren prema unutra. Verovatno. Sada primetih još nešto interesantno: pogledajte, u levom uglu fotografije stepenice polukružno zavijaju prema središnjem delu…ja ih od 1959. pamtim ovakve kakve su danas.

  11. Lansky kaže:

    Sasvim moguće da su ulazna vrata tada bila odmah iza stepenica i da nije bilo tog "balkona" koji danas imamo. Na slici gde Sava Rajković stoji sa unutrašnje strane vrata, kao da se nazire taj prostor kao neko predvorje. Vidi ovde:
    viewtopic.php?f=27&t=38

  12. Magdolna kaže:

    Majstori smo za uništavanje fontana, ode i zelena, ne znam dokle će nam trajati plava???

OSTAVITE KOMENTAR