Na početak današnje Nušićeve ulice, nedaleko od hotela “Patria”, za vreme Drugog svetskog rata pala je avionska bomba. Ako izuzmemo ovaj dramatični događaj, taj deo grada pamti lepše dane, kada je na tom uglu bio restoran, potom letnja bašta, kada su pravljeni planovi za novu palatu, pa sve do izgradnje poslovno stambene zgrade krajem XX veka.
Prazan plac na početku Nušićeve ulice služio je kao parking hotelu “Patria” kada su 1992. godine na njega ušle građevinske mašine i počele da pripremaju teren za podizanje nove poslovno-stambene zgrade. Najpre su uklonjene nadstrešnice prislonjene na zabat susednog objekta. U tom trenutku, svetlost dana je ugledao, do tada zaklonjen deo zida, na kome se nalazilo par starih reklama. Na jednoj od njih pisalo je “Lloyd”, ime nekadašnjeg lokala, nesuđenog hotela, a potom letnje bašte sa orkestrom.
Oni koji su pamtili pedesete godine, prisećali su se igranki u bašti “Lojda”, a oni mlađi doživeli su ovaj prizor na zabatu kao još jednu istorijsku naslagu koja je nagovestila da ovaj gradski ćošak ima zanimljivu prošlost. Ubrzo je na tom prostoru, na uglu ulica Đure Đakovića i Nušićeve, počelo zidanje nove palate koja će pobuditi interesovanje subotičke javnosti, delom zbog zanimljivog projekta koji je predviđao prolaz od Korzoa prema hotelu “Patria”, delom i zbog toga što se gradnja odvijala u vreme krize, devedesetih godina, kada je broj gradilišta u Subotici bio zanemarljiv.
Kafana i restoracija
Zanimljivi deo istorije ovog gradskog ćoška, za svoj početak može da ima 1906. godinu kada je izvesni Jakab Karpati od gradskog inženjerskog ureda zatražio dozvolu za preuređenje prizemne kuće u hotel. Po novom projektu, sobe su bile u krilu koje gleda na sporednu Szerdahely utca (danas Nušićeva ulica), dok je velika sala bila u delu objekta okrenutom ka ulici Kallay Albert (danas Đure Đakovića). Za to krilo, u kome bi bila sala restorana, nacrt je predvideo novu fasadu, dekorisanu u stilu secesije. Jedna stara razglednica otkriva da je spoljašnji izgled urađen onako kako je to projektom predviđeno, uz natpis iznad izloga – “Park szaloda” (hotel Park).
Nakon Prvog svetskog rata, u privrednom oglasniku i u telefonskom imeniku, lokal se vodi kao “Lloyd kafana i restoracija”. Dvadesetih godina, u susedstvu kafane nalazilo se udruženje trgovaca i industrijalaca koje je takođe nosilo ime “Lloyd”. U bedekeru ing. Koste Petrovića iz 1928. godine navode se podaci da je predsednik tog udruženja Dr. Vladislav Manojlović i da je broj članova 700. Imaju vlastitu biblioteku i čitaonicu.
Kao jedno svedočanstvo o kafani “Lojd” tih godina, zabeleženo je sećanje konobara Milana Vujkovića:
“Ova kafana imala je jednu veliku salu i tri manje za kartanje, kao i veliku baštu. U njoj se služilo veoma dobro jelo i uvek je bila prepuna gostiju. Gužve su bile velike, pogotovo leti, kada je radila i bašta, pa se često morao rezervisati sto i po nedelju dana ranije. Naročito su bile poznate zabave raznih strukovnih organizacija kao što su novinarske, lekarske, inženjerske, molerske i druge. Priređivane su i takozvane sveslovenske zabave, na koje se dolazilo u narodnim nošnjama i igrale narodne igre. Muzika je bila obično salonska, a pevale su se stare gradske pesme i romanse.”
Hotel Lloyd
Među sačuvanim projektima u Istorijskom arhivu Subotice nalaze se i planovi za nadogradnju ovog objekta. koji bi nakon toga predstavljao jednu sasvim novu palatu. Dvadesetih godina je u susednoj ulici (danas Nazorova) izgrađen čitav niz novih zgrada. Tih par, tek regulisanih i ispravljenih ulica, dobilo je gradski izgled pa bi se i novi hotel “Lloyd” nadovezao svojim proporcijama i materijalom. Iako su 1927. godine urađeni nacrti, ova građevina nikad nije realizovana.
Činjenica da je pripremljena projektna dokumentacija i dobijene dozvole, govori koliko su planovi bili ozbiljni. Hotel na sprat sa potkrovljem, koji bi, po zamisli arhitekte Karla Molcera i vlasnika Vilima Lenđela, dobio sasvim druge stilske odrednice od onih koje je stari objekat imao do tad, ostao je samo na papiru.
Neostvareni projekat hotela „Lloyd“
Nakon okupacije 1941. godine, lokal je ponovo dobio ime “Park”. U gradskom imeniku iz 1942. godine zaveden je kao: “Park kávéház és étterem” (“Park” kafana i restoran). Ova kuća je svojom lepotom zaslužila da tu bude i danas, ali joj je vek skratila avionska bomba, septembra 1944. godine.
Gore: Fotografija iz zbirke Novaka Mirkonja
Dole: Isti objekat nakon bombardovanja
Najlon bašta
Prazan plac dobijen nakon rasčišćavanja ruševina, posle rata je ostao u službi ugostiteljskog preduzeća. Kultivisan zelenilom, sa prostorom za igru i stolovima opsluživanim iz susedne zgrade, novi “Lloyd”, iako samo kao letnja bašta, brzo je postao jedno od omiljenih sastajališta Subotičana. U vreme kada su fabrike, prodavnice i lokali dobili nova imena, različita od onih predratnih “kapitalističkih”, par starih naziva je zadržano. Poput palićke “Abazije”, koja do danas čuva nekadašnje italijansko ime letovališta Opatija, i “Lloyd” je ostao da podseća na prošle dane i neko sasvim drugačije vreme, doduše samo imenom, jer je nova generacija mladih gledala samo napred. Zbog njih je šezdesetih godina bašta imala i svoj neformalni naziv – “Najlon bašta”, po sveprisutnim najlon košuljama koje su tada bile u modi.
Krajem pedesetih novine pišu o bašti “Lojda”:
“Ponedeljkom je rokenrol veče. Od devet sati pa sve do posle ponoći orkestar malog sastava, sa svojim pevačem Josipom Stantićem, svira isključivo muziku za igru. Repertoar šlagera je raznovrstan. Mesto za sedenje svako može naći, ali prilikom plesanja je prilična gužva. Ako u “Lojd” odete drugim danima sa namerom da plešete, nećete se potpuno zadovoljiti. Jer kompozicije za ples se najređe izvode.”
A onda, početkom šezdesetih, kratka vest u “Subotičkim novinama”: “Ovo leto je poslednje za baštu Lojda, jer će na njenom mestu biti uređen parking novog velikog hotela. Nije preuranjeno kazati da će današnji izgled oko novog hotela biti drugačiji, lepši i privlačniji. Ispred samog hotela nalaziće se bašta-restoran, koja će moći da primi odjednom 400 posetilaca. Gosti će se uz zvuke orkestra bolje osećati nego u bašti Lojd“.
Hotel “Palić” (kasnije preimenovan u “Patria”) počeo je da se gradi na susednoj parceli koju je takođe raskrčila bomba iz vazduha. Kada je 1963. godine novi hotel otvoren, nekadašnja bašta “Lloyda” je ugašena da bi dobila ulogu hotelskog parkinga. Placevi susednih kuća na toj strani ulice takođe su viđeni kao pogodno mesto za motorna vozila. Naime, urbanističkom situacijom celog hotelskog kompleksa predviđen je veći parking prostor u Nušićevoj ulici. “Ovaj parking ujedno treba da reši i probleme parkiranja tranzitnih turista i ostalih korisnika najužeg gradskog centra”- kaže se u elaboratu izrađenom za potrebe dogradnje i proširenja hotela “Patria”.
Dafina
Došla je tako i poslednja decenija XX veka. “Patria”, sa svojim salama, terasom, disko klubom, restoranom, barom i noćnim klubom, bila je hotel koji je do tada važio za jedno od najznačajnijih gradskih čvorišta. Početkom devedesetih, kao deo društvenog preduzeća, ovo mesto je gubilo značaj pored sve jačeg privatnog kapitala uloženog u ugostiteljstvo.
Hotel se 1992. godine odrekao svoje velike terase i na njenom mestu uredio novi parking prostor, tako da je dotadašnje parkiralište na placu nekadašnjeg “Lloyda” ostalo prazno. Tri decenije su se na njemu parkirala razna motorna vozila pa je većini građana bila privlačna ideja o izgradnji nove građevine na tom mestu. Rušenjem kafane “Borac” na korzou, nova zgrada će moći da izađe i na šetalište, poveže pasažom dve ulice i tako otvori neke nove vidike.
Izradu projekta je dobio subotički arhitekta Goran Martinović, sugrađanima poznat po poslovnoj zgradi u naselju “Tokio”, a dodatno ga je preporučila „Borbina“ nagrada za izvedeno delo u oblasti savremene arhitekture, za objekat „Autobuske stanice“ u Užicu 1992. godine. Međutim, neke okolnosti nisu dozvolile Martnoviću da se proslavi i ovaj put. Ratne godine i izuzetno loša atmosfera u društvu, uticali su da javnost na svaku investiciju gleda sa podozrenjem. Već sama glasina da objekat gradi vlasnica banke po principu piramidalne štednje, Dafina Milanović, iako je ona kupila samo deo poslovnog prostora i nekoliko stanova, bacila je senku na ovaj projekat i zgradi dala neformalno ime koje traje i danas – “Dafina”. Rat i pljačka građana inflacijom i piramidalnim šemama, jesu samo neke od nepogoda koje su obeležile poslednju deceniju XX veka. Valjda zato zgrada “Dafina” nikada nije dobila šansu da bude vrednovana objektivno, kao jedno od retkih arhitektonskih obeležja tog vremena u Subotici. Tek dvadesetak godina kasnije, u časopisu “Klasje naših ravni”, arhitekta je dobio priliku da protumači svoju ideju.
Pravo ime ovog projekta je bilo kompleks “Corso”. Nova građevina je trebala da na zadatom prostoru poveže šetalište, na kom se nižu stare palate, sa onim delom grada u kom dominiraju reprezentativni primeri moderne arhitekture: Hotel “Patria”, Opština i “Kreditna banka”. Upravo taj pasaž, koji vodi iz starog u jedan ambijent modernog, bio je pravac razmišljanja autora projekta. Kako da dva krila zgrade komuniciraju sa dva različata miljea? Listajući američki “AD” (američki časopis “Arhitectual design”) i još neke stručne magazine, Martinović je uvideo da je postmoderna još aktuelna u Americi i Evropi. Bio je to logičan izbor za onu stranu koja gleda na moderne građevine. S druge strane, na korzou, između zgrada koje su jedan vek ranije gradili Titus Mačković i Ferenc Rajhl, umetnut je stakleni kubus.
“Tražio sam još nešto – drugi sloj čitanja moje poruke pijeteta i nemog poklona pred majstorima struke. Zato danas iz stakla “izranja” neoklasični balkon, kome, naizgled, kao da tamo nije mesto. Kako da nije?! On komunicira sa svojim originalnim blizancem na Titusovoj zgradi” – objasnio je Martinović.
U onom delu nove građevine, koji okružuje Manojlovićevu palatu, odstupilo se od projekta. Umesto još jednog prolaza, koji bi išao prema ulici Đure Đakovića, podignute su ograde. Pored toga, izvođač nije instalirao hidraulični panorama lift, pod izgovorom da nedostaju finansijska sredstava. Ako znamo da je u tom atrijumu zamišljen kafe i mala fontana, onda možemo da žalimo što nije učinjen još taj jedan korak u izgradnji i što nije potpuno sprovedena zamisao arhitekte Martinovića.
Lansky
(Objavljeno i u časopisu Ex Pannonia br 26, 2022. godine)
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Bilo be lepo imati sve ove price, koje je napisao Lansky, na jednom mestu! Zaista uzivam u svakom clanku!
Sve je tu u arhivi 😉 : https://www.gradsubotica.co.rs/kategorija/stari-grad/
Stakleno ruglo u centru grada nikako se ne uklapa sa ostalim građevinama, ,arhitektosnko poslovni promašaj… !
Jedina lepa zgrada iz tog perioda. Secam se kako sam svaki dan posmatrao gradjenje iste, a potrajalo je. Arhitektonski se zaista lepo uklopila sa okolinom.
stormwatch
Gde se to uklapa, centar Subotice je prepun seceije stila gradnje i onda neko nazovi arhitekta u sred toga ubaci ruglo od stakla, tragično !
@X MEN
Ako ti znaš šta je secesija ja sam Franja Josif.
Nagradno pitanje za tebe: Koliko ima zgrada u stilu secesije na Korzou?
a) 23
b) 12
c) 68
d) 1
putar
Gradska kuća sigurno , gradska bibilioteka i lukovna galerija, nisam siguran daliu su baš stil secesije ( ako ćemo tako imao sam ja lično nameštaj komplet stilu u stilu secesije ) sinagoga je u stilu secesije na korzou je i trgovačka banka u secesiji , i na paliću vodo toranj ! Ea ti sa putarima imaš sličnosti samo rupe u glavi ko i na našim putevima , ostale građevine u samom centru grada kojim god stilom bile građene bar se uklapaju a dafinina zgrada štrči ko i tvoj komentar !
Nakaradna gradjevina i luda dekada.
I bas, ta, takva gradjevina je najbolji pecat tog vremena.
Da ljudi kao X-Men upravljaju Suboticom od doba secesije, Subotica bi izmedju tih par secesijskih zgrada u centru imala samo rupe, korov i neasfaltirane ulice…Hmmm…….cek malo! Pa centar Subotice momentalno kad se izadje iz uzeg centra upravo tako i izgleda….
X-men
Vidiš, Biblioteka je u stilu neobaroka koji sa secesijom blage veze nema. Zgrada levo od Biblioteke je u stilu secesije ali ti to verovatno pojma nemaš.
Evo još jedno nagradno pitanje:
-Koji je DRUGI najveći objekat izgrađen u stilu secesije a čija se fasada trenutno revitalizuje (Ne, nije Sinagoga)
putar
Ja nisam rekao da sam arhitekta pa da znam u zgradu tačno koje je koji til ali 100 % znam koji stil se ne uklapa u centar grada, akos e tebi dafinina zgrada sviđa u centru grada to samo govori o tvom ukusu, …
stormwatch
Da ja upravljam gradom moja kuća bi bila u stilu secesije , au širem centru grada sigurno ne bi dozvoljavao arhitektosnku akrobatiku tipa dafinina zgrada u samom centru , ili džumandži ili tempo na prozivci, nego ko hoće “ haj tek “ arhiktekturu, ok može onda samo takvo nasečje da bude od stakla i metala na periferiji grada pa kome se sviđa neka živi i posluje tamo , samo ne znam kako baš ti stormwatch da znaš ili naravno da misliš da znaš šta bi ja i kakav bio da vodim grad ti si kao neki psiholog pa si proučio moj psihološki profil a ?
@X-MEN. Da ponovim pitanje:
-Koji je DRUGI najveći objekat izgrađen u gradu u stilu secesije, a čija se fasada trenutno revitalizuje (Ne, nije Sinagoga).
P.S. Ja uopšte nisam rekao da je Dafinina zgrada uspešno arhitektonsko delo, pa čak ni uspešno postmodernističko arhitektonsko delo. Na stranu staklo i balkon, mislim da ni ostali delovi građevine ne dostižu ni osrednji nivo postmodernističke arhitekture, kao i da je objekat kompoziciono previše razbijen na sitne delove koji se međusobno sukobljavaju kako koloritom, tako i završnom obradom. Samo sam rekao da ti pojma nemaš šta je secesija i koje je tek ona zgražavanje, kad se pojavila, izazvala kod konzervativne javnosti koja se striktno držala eklektičkog izbora stilova. Naravno u jeftinom gipsu a nipošto u kamenu kako tradicionalnim arhitektonskim stilovima priliči
putar
Zgrada muzičke škole, jel tako ?
Nisi morao da ponavljaš pitanje pročitao sam i prvi put , najzad ko si ti da postavljaš pitanja i da ti se ja pravdam ? Šta si ti profeser arhiktekture ? Ja sigurno nisam arhitekta ali znam šta gde stoji, to bi uporedio kao kada bi na subotnjem sajmu old tajmera video neki model Mercedesa koji je bio izložen ove ili prošle god na nekom svetskom sajmu novih automobila !Etakose ta dafinina zgrad uklapa u centar među secesiju barok neo barok ili bok te pitaj koji sve stilova ima kod nas ili po svetu , dafina spada u stil “ haj tek ne ukus „
X-MEN, Dafinina zgrada nije high-tech. A druga najveca secesijska zgrada u Subotici je zgrada MEŠC-a, što ti, verovatno, ne bi ni pretpostavio jer nije, valjda dovoljno šarena. I bingo, pogodio si, i Muzička škola jeste secesija. Bravo
@X MEN
Ja ne ulazim u tvoj profil, ali bi reko da si ti jedan secesijski komad.
X-MEN je klasican primer Suboticanina koji ne cita, ne putuje, ne krstari internetom ali misli da je jako kompetentan za arhitekturu jer je cuo da je celo zasticeno jezgro Subotice izgradjeno u secesiji, misli da su zgrade u centru Subotice jaaako stare i jako arhitektonski vredne ponaosob. I njemu su i neobarok i neoklasicizam i neorenesansa i neogotika isto-sve mu je to SECESIJA. A u grad verovatno izlazi u papučama. O, sancta simplicitas
Putar
Evo ja na primer nemam pojma sta je secesija ili barok ili neo barok ,ali zato znam da se Dafinina zgrada uklapa u nas centar kao prst u d..e.Kao sto znam (kad si vec spomenuo skolu) da mi je jedna od prelepih zgrada u Subotici,hemijska skola ili L.Nesic.A isto tako znam da ako je neko uklopio novu zgradu u centar Subotice to je dom JNA,i svaka im cast .A ti si mi bas istancan kad ti je ona skalamerija od onog stakla uklopljen.Sto se tice Dzumandzu i Tempo Prozivka mislim se oni tamo odlicno uklapaju tkd…Dosta zgrada i jeste staro u Subotici a meni jesu izuzetno vredne.I da ja obozavam da neki put izadjem u papucama,a siguran sam da se nisi vise od mene naputovao.
stormwatch
Na moj profil ne možeš ući a nije ni važno ja mislim da su ti jedan komad između mojih nogu 😉
putar
ne putujem to si upravu, ali mnogo čitam puna mi je kuća knjiga, u grad “ ne izlazim “ ali odlazim na piće i sl , u patikama stalno sam u patikama , papuče ne podnosim , znam da zgrade u subotici nisu “ jako stare “ oko 100-150 god, akoćeš da znaš ne radim ali zarađujem i to veoma pristojno, i naravno ponavljam meni nije ni bitno dali je neka zgrada u stilu baroka, ili secesije važno mi je da zgrad nije u staklu i metalu , al hajde malo ti napiši nešto o sebi ?Možda si čovek koji se teorijski razume u arhitekturu a možda ne zna da vozi ni biciklu toliko o tvojim sposobnostima !
@Dafina Milanovic
Da ponovim:
P.S. Ja uopšte nisam rekao da je Dafinina zgrada uspešno arhitektonsko delo, pa čak ni uspešno postmodernističko arhitektonsko delo. Na stranu staklo i balkon, mislim da ni ostali delovi građevine ne dostižu osrednji nivo postmodernističke arhitekture, kao i da je objekat kompoziciono previše razbijen na sitne delove koji se međusobno sukobljavaju kako koloritom, tako i završnom obradom.
@X MEN
A Vaše mišljenje o „Mađarskoj kući“ u Age Mamužića, recimo?
putar
A ko si ti da me ispituješ ? O onome što mislim ja ću sam dati mišljenje bez da me neko nešto ispituje i podpituje !
@X MEN
Ti si niskoprofilni sharlatan. Nista drugo.
X MEN
Ne znam, izvoleli ste uzeti da se smatrate za uklapanje fasada od stakla u zaštićeno jezgro grada, pa rekoh mora da imate mišljenje o objektu koji je sav od stakla i za tri sprata viši od okolnih objekata. Ili taj objekat ne diramo zbog njegove nacionalnosti?
X MEN
Da li je i pozoriste zabranjeno za kritiku posto je to projekat SVM-a?
stormwatch
Mišljenje je ti je pogrešno, samo mu objasni kako si došao do takog zaključka ? Ti si neki psihoanalitičar sa Poarovskim moćima ? hahahhah.
putar
Ja sam čist pravoslavac, tema je arhitektonsko pitanja a ne verskog i tema je dafinina zgrada, nikada nisma ni bio da se pozorište fizičko – fasadno izmeni ako je već moralo da se renovira ! U kom je stilu tvoja kuća ?Kameno doba, pećina ?
X Men
Neeee, živim u zgradi koja je karakteristično đubre što nam ga subotički investitori isporučuju već trideset godina, ali koja bi se vama sigurno dopadala jer fasad nije staklena, a opet ima sve te slatke male timpanončiće i ukraščiće na fasadi
putar
Ne nikada ne bi kupio stan u novogradnji , samo ono to je pravio “ intergarl“ od 1980-1990 god ako bi kupovao stan u zgradi !Tu se nije štedilo na materijalu i bilo je neke kontrole kvaliteta , posle toga je zidao kako je ko hteo ( uglavnom loše ) !
Hvala sto ste me podsetili na ,,LOJD,, i momacke dane i odlicne igranke u toj basti.