Jedanaestočlanoj porodici Šefer deca su blago

U domu jedanaestočlane porodice Šefer iz Tavankuta kod Subotice, za koji je malo reći da je skroman, nedostaje svega sem ljubavi, nade i veselog dečjeg smeha. Da nema toga i pomoći dobrih meštana, pitanje je kako bi Ljubomir i Ana i njihovo devetoro dece preživeli. Jer, 14.000 dinara socijalne pomoći i nadnica koju glava porodice zaradi na građevini nisu dovoljni ni za najosnovnije potrebe.

 

U trošnom kućerku, u neposrednoj blizini seoske deponije, bez vode i sanitarnog čvora, kao podstanari stasavaju Dajana (14), Dijana (13), Danijela (11), Milan (9), Dejna (8) Dejana (6), Darijana (5), Bojan (3) i najmlađa, dvogodišnja Diona.

U dve male prostorije i kuhinjici spava njih jedanaestoro. Kuva se na jednom “smederevcu”, na kome se i greje voda za kupanje jer kupatila nema. Doskoro je Ana odeću prala na ruke, pa su joj komšije obezbedile veš-mašinu, u koju takođe mora ručno da sipa vodu.

 

– Teško je. Snalazimo se kako znamo, a najvažnije je da deca nisu gladna – priča majka Ana pokazujući na lonac supe na šporetu. – Prvo supa, a šta će posle biti, “suvo” ili nešto drugo, videću. Skromni su, ali sve stariji i zahtevniji. Samo za sveske morala sam da platim 12.000, a gde je ostali školski pribor.

 

Školarci, njih petoro, svakodnevno pešače oko tri kilometra do škole. Obučeni skromno, ali uvek čisto.

 

I pored toga što ih osmoro spava u jednoj sobi, što nemaju ni pisaćeg stola, ni kompjutera, ni mirnog kutka za rad, svi su dobri i uzorni đaci.

 

Na prvom mestu su im domaći zadaci i učenje, a kada to završe, najstarije devojčice pomažu majci oko kućnih poslova i oko mlađe dece.

– Želela bih da budem vaspitačica, možda baš zato što vidim kako je lepo raditi sa mlađima, učiti ih, igrati se s njima – zrelo priča Danijela, dok pomaže Dejni i Darijani da uvežbaju koreografiju sa kojom će nastupiti na “Klincijadi”.

 

– Volela bih da imamo kompjuter, već učimo da radimo na njemu. Sestre imaju i neke zadatke da urade. Pomognu nam drugovi, pozajme kada nam nešto nedostaje od pribora.

 

Iako ih je puno na vrlo malom prostoru, svađe među decom gotovo nikad nema. Čuje se samo njihova graja i smeh. Navikli na oskudicu. Oni se ne tuku zbog igračaka već se igraju čime imaju, pevaju, glume…

 

– Najviše volimo da u pesku pravimo dvorce, kuće, puteve, a onda sve to srušimo i zatrpavamo jedni druge – smejući se pričaju najmlađi Dejana, Darijana i Bojan, dok nas Diona vuče za ruku da pokaže gomilicu mokrog peska.

 

 

– Ali onda se mama ljuti, kada treba da vas sve okupa i posle očisti blato koje je ostalo iza vas – milujući ih, blago ih prekoreva Danijela.

 

Majka kao majka, ponosna što su složni i dobri, a istovremeno i tužna kada ih gleda kako se u najvećoj nemaštini ponašaju kao pravi mali ljudi.

 

– Kritikovali su me kada sam rađala. Govorili su, zašto sam ih ovoliko rodila, zašto nisam prestala… Svima sam rekla i uvek ću govoriti, sebi sam ih rodila, podići ćemo ih, a takvi kakvi su najveće su bogatstvo na ovome svetu – odlučna je majka Ana.

 

Sanjaju bicikl

 

Tražili su nedavno bicikl da idu na izlet sa školom. Nisam imala od čega da im kupim, pa su do šume išli peške za svojim drugarima. Kao kamen, srce mi se stegne kada mi nešto traže, a ja nemam kako da im pružim. Isplačem se tiho da me ne vide, pa nastavljam dalje. Moram – priča majka Ana.

 

Neophodna im je kuća

 

Komšije iz Tavankuta pomognu Šeferovima kad god mogu, što u odeći, hrani, osnovnim potrepštinama. Zahvaljujući njima dobili su socijalnu pomoć, međutim, neophodna im je kuća sa kupatilom i sanitarnim čvorom.
– Molimo gradsku upravu da im ustupi neku kuću na korišćenje koja je u vlasništvu grada, kako bismo imali najosnovnije uslove za život – kaže Marko Berberović iz Tavankuta, koji već godinama pomaže Šeferovima.

 

Večernje novosti



KOMENTARI

  1. DULE kaže:

    tuzna je nasa sudbina, otkada nisi tu… pocetak jedne pesme..

    zalosno od drzave, od grada sto ima ovakvih slucajeva. kad pomislim koliko gradjevina u gradu zjapi prazno i samo se drogosi i pijanice tu skupljaju umesto da ustupe mesto nekome ko jedva krpi kraj s krajem.pa makar to bili i romi-kakve veze ima..  samo jedan primer od mnogih… ulica 51 divizije- nekada je bila posta, prelepa gradjevina i zali boze sto su vandali poskidali drvenariju sa nje i sada se sama od sebe polako raspada.

    ma…. dali je uopste vredno da jos nesto komentarisem…

  2. svasta.... kaže:

    evo jedne izvanredne prilike da pomognemo porodici!!!! ko ima viska obuce igracke mozda neke bele tehnike pa da saljemo!!!ajmo suboticanii !!!!gyerunk!!!

  3. Mirjana kaže:

    Hrabrost, ljubav, nada, optimizam…..ocigledno “stanuje” u ovoj divnoj porodici! Mogu im se samo iskreno diviti i znam: svemu teskom jednom dodje kraj! A suze ove divne zene, njihove majke Ane, bice jednom, kada ovih devet golubova polete, bogato nagradjene! Bog vas blagoslovio i cuvao!

  4. tanja kaže:

    Svaka cast za tekst! U subotickim novinama su isto pisali o njima ali je katastrofalno bilo napisano. Treba podrzati ovakve porodice, a ne poniziti ih ko sto je bilo ucinjeno tekstom u Subotickim novinama. Svaka cast i ovoj hrabroj porodici. Samo pred! Ova deca ce biti dobri ljudi!

  5. MIX kaže:

    Deca nisu kriva sto ih je toliko. Da su mogla mozda bi izabrala da budu u nekoj porodici gde bi im bilo toplije,. gde ne bi bili gladni i zeljni svega, tamo gde bi imali mnogo vise sanse da postanu nesto vise i bolje. Manite se srceparajucih prica o sreci tamo gde je mnogo dece i malo para. Uozbiljite se. Tako niko zapravo ne zeli i ne treba da zivi. 

  6. nekoime kaže:

    najveca pomoc je zakasnila, bila je vazektomija jedno 13 godina ranije…

    ljubav…

  7. Magelan kaže:

    MIX:

    Deca nisu kriva sto ih je toliko. Da su mogla mozda bi izabrala da budu u nekoj porodici gde bi im bilo toplije,. gde ne bi bili gladni i zeljni svega, tamo gde bi imali mnogo vise sanse da postanu nesto vise i bolje. Manite se srceparajucih prica o sreci tamo gde je mnogo dece i malo para. Uozbiljite se. Tako niko zapravo ne zeli i ne treba da zivi. 

    O Treba da te je sramota zbog ovog komentara koji si postavio,pogotovo sto je totalno bio nepotreban!Ocito si od onih koji se klanjaju novcu i raznim idolima,koji je megaloman jer ako dijete nema svoj stan,auto,lovu na racunu onda ne treba ni da se rodi.Upamti,ta djeca imaju nesto sto vecina nece a to je unutarnja sreca,i skromnost a ne frustriranost jer nema najnovije najke ili najnoviju igricu na kompu!!!I puno takve djece postaju pravi i posteni ljudi koji znaju da cijene sve,od ljudi do stvari koje imaju.Ovaj tvoj stav kao i stav vecine koji razmislja kao i ti je pravi krscanski,svaska vam cast.Obitelji puno srece i svaka cast jer lako je napraviti dijete i ubiti ga na abortusu,treba i roditi i nositi svoj kriz…

  8. Anonimni kaže:

    Mogu li dobiti neki kontakt za tu porodicu?..Rado bi pomogla!

  9. edit kesegi kaže:

    i ja sam jako zelela veliku porodicu da imam,puno lepe dece,al kad pogledam moje dva,i nemogu da kupim svaki dan njima sto je potrebno (tu nemislim na igracke il na cipseve i gluposti) onda se otreznim i kazem dosta je dva deteta! i ovako gledamo iz dana u dan ovo mucenje,a jos i kad odrastu nece im bas biti veselo kad nema ni radnog mesta ni nista,gde da rodim jos?!da jos vise placemo?!sa njima zajedno!ja sam znala reci ne,i stali kod dva.to je i ona trebala uraditi,ja sam sa sestrom i roditeljima odrasla u jednoj kucici (kuhinjica mala,malo kupatilo i mala sobica) premaloj i puno toga nismo imali sto je trebalo,i moja majka je zato puno plakala,sad ja isto to radim (u podstanarima),to sto je ona rodila tolko dece pa sad place da nemaju za nista!verujem jos!i oni placu koji imaju jedno il dva.al kako da pomognemo kad nema narod od cega ,nema niko.a taj koji ima i mogo bi da pomogne taj necita ovakve textove,il procita al ga nezanima.srecno njima

  10. Anonimni kaže:

    Magelan:

    MIX:

    Deca nisu kriva sto ih je toliko. Da su mogla mozda bi izabrala da budu u nekoj porodici gde bi im bilo toplije,. gde ne bi bili gladni i zeljni svega, tamo gde bi imali mnogo vise sanse da postanu nesto vise i bolje. Manite se srceparajucih prica o sreci tamo gde je mnogo dece i malo para. Uozbiljite se. Tako niko zapravo ne zeli i ne treba da zivi. 

     

    O Treba da te je sramota zbog ovog komentara koji si postavio,pogotovo sto je totalno bio nepotreban!Ocito si od onih koji se klanjaju novcu i raznim idolima,koji je megaloman jer ako dijete nema svoj stan,auto,lovu na racunu onda ne treba ni da se rodi.Upamti,ta djeca imaju nesto sto vecina nece a to je unutarnja sreca,i skromnost a ne frustriranost jer nema najnovije najke ili najnoviju igricu na kompu!!!I puno takve djece postaju pravi i posteni ljudi koji znaju da cijene sve,od ljudi do stvari koje imaju.Ovaj tvoj stav kao i stav vecine koji razmislja kao i ti je pravi krscanski,svaska vam cast.Obitelji puno srece i svaka cast jer lako je napraviti dijete i ubiti ga na abortusu,treba i roditi i nositi svoj kriz…

    Gospodine ” krscanine” nisi u pravu. Samo citiras neko religiozno istancao uputstvo za zamajavanje narodnih masa, kojom takvima kao sto je ova porodica ispirate mozak ubedjujuci ih da rode jos. Kome?  Ocigledno Vama da ne izgubite musterije. Ta crkvena propovedanja o “srecnim porodicama kojima od gladi, bede i nemastine , sve srce puca od miline i dragosti” su , da izvinete, cista prodaja magle . 

OSTAVITE KOMENTAR