Kažu da nekada nismo toliko razgovarali o vremenu. To ima smisla, mada će pre biti da smo zaboravili, jer nema ni malo razloga zbog čega bi pamtili prazne razgovore i kojekakve tlapnje, u šta spada i priča o vremenskim prilikama.
Bio je taj Koljčicki na zadnjoj strani TV Novosti, koji je pravio onu dugoročnu, a na televiziji Kamenko Katić sedamdesetih i Majda Ropret osamdesetih, za koje može da se kaže da su ime stekli preko vremenske prognoze. Majda ponajviše blagodareći Goranu Miliću koji ju je u TV dnevniku najavljivao uzdišući kao onaj koji tiho pati za nečim što nikad neće biti.
U Suboticu je sa devedesetim stigla i prognoza „Javili su Mađari“. Za Panonsku niziju su mađarski meteorolozi imali najpreciznije podatke i njihova je bila poslednja. Od tada se svi razgovori o tome kakvo se vreme sprema, kod nas završava sa: „javili su Mađari…“. Mada, ima još onih koji se i dalje zamajavaju predviđanjima kakva će biti zima ili leto, iako je najpoznatiji mađarski meteorolog na tu temu rekao da nema pouzdane prognoze za duže od osam dana.
Ovo leto 2016. posle duže vremena liči na leta kakva su nekad bila. To znači najviše trideset i koji stepen, po koji kišni dan, prijatne večeri…
Na Paliću
Sladoled i sokovi
Ne prestaju da se otvaraju novi veliki i mali supermarketi. I pored toga redovi na kasama, na primer u Rodiću nisu manji, niti su velika kolica manje popunjena onima ispred vas. Kolika količina robe nam je sada potrebna a nismo je kupovali u onim starim Trgoprometovim samouslugama koje su imale samo žičane korpe? Imamo sličnu situaciju i sa sladoledom u gradu. Svako leto je sve više mesta gde se prodaje ova poslastica, i svima dobro ide. Množe se razne vrste i ukusi kugli koje su u ponudi u kafićima i fantastične zmrzline (slovački), u frižiderima prodavnica. Ako neko misli da je sve to smanjilo potražnju za Pelivanovim „vodenjastim“ kuglama po staroj recepturi, i onim kremastim iz italijanskog automata – taj se vara.
Bajram Nezirović Bajče – Pelivan („Subotičke senke“)
Frutela – izvini
Jedan mladi Subotičanin za vreme usavršavanja u Sjedinjenim državama, našao se u dilemi koji orandž đus da kupi. Raspon cena je bio neverovatan. Jasno je bilo da je razlika u kvalitetu ali se ipak odlučio za onaj jeftini. I taj jeftini je ipak AMERIČKI. Nakon popijene jedne čaše, našeg momka je zaboleo stomak i ostatak tekućine je odložen u frižider. Prošlo je više dana dok žeđ nije oborila kriterijume dotle, da naš junak sebi naspe još jednu čašu đusa, sve misleći da prošli put nije bilo do soka nego do stomaka.
Ali, eto ti vraga, opet ta ista bol. Zbog nečega se tada setio naše Frutele i svega što je do tada prestrogo izgovorio na njen račun.
Roštoš: Sila sok, „Subotičanka“ šezdesetih
Đusti: Orange juice, „Subotičanka“ 1992. godine
Lansky
„Roštoš: Sila sok, „Subotičanka“ šezdesetih“
Ja sam ove guste subotičankine sokove pio još i u sedamdesetim i osamdesetim godinama.
Kada vidim sliku ove boce sa natpisom sila soka, i dan danas u ustima osetim fantastičan ukus i gustinu ovih sokova, zaista su bili gusti i prirodni.
Subotičanka je u ta vremena imala kvalitetne sokove, ali su se mnogi ljudi iz pomodarsva palili na one uvozne sokove iz tetrapaka, donešene prilikom neke šverc ture iz Beča.
Subotičankini kvalitetni proizvodi, ne samo sokovi, već i alkoholna pića, pelinkovac, razni likeri (kruškovača, višnjevača sa višnjama u flaši, mentol, čokolada) su polako nestali sa našeg tržišta u prodavnicama, zahvaljujući nakaradnoj privatizaciji fabrika.
Veliko hvala onima koji su kupili fabriku za nekoliko stotina tadašnjih nemačkih maraka.
Doduše, da nisu oni kupili fabriku, kupio bi neko drugi i uradio bi potpuno isto što i ova dvojica, jednostavno, zakoni su takvi bili da je neko mogao za nekoliko stotina ondašnjih nemačkih maraka da otkupi fabriku i da posle odatle rasproda sve što je mislio, ali onda već po nekoliko stotina hiljada puta većoj vrednosti.
A i Mađari što su nosili te subotičankine likere i alkoholna pića, tu se prodalo na milione litara tih pića.
Subotica je u to vreme zaista ŽIVELA od svog marljivog rada, ŽIVELA je zahvaljujući industrijskoj proizvodnji.
Fantastican text. Meteorolog se zvao Koljčicki ….zar se ne secate ilustrovane Politike i specijalnog dodatka…“Vremeenska prognoza po Borisu Koljčickom za celu godinu!“….
Super tekst 🙂
Eh kako mi je prijao ovaj tekst … ove fotografije… <3 🙂
Nijedan suncobran na plaži. A danas…. suncobrani, kape, kreme sa faktorima 50…. Kako je nekada bilo lepo…i spokojno.
Taj mali gusti sok od 0.19 dcl se pravio jos i ’86-’87…
Ne mogu da verujem da je slika moje majke ovde. Bash mi je drago. Samo da je zhiva da ovo vidi i bilo bi super 🙂