Još jedna šetnja starom ulicom Braće Radić

Koliko god ova ulica delovala stara svojom arhitekturom, ona nije prestajala da se menja tokom svog veka. Na mestu starih kuća nastajale su neke nove, vredne i zanimljive, ali i mnoge od njih nisu odolele modernizaciji.

Ulica Braće Radić je jedna od onih koje imaju dva dela, kojima je jedino naziv zajednički, a ustvari su to dve celine za sebe. U Subotici ima više ovakvih primera, pa tako i ova ulica počinje na glavnom trgu, ali tek nakon raskrsnice, tamo odakle kreće put od žute cigle i hlad gelegunja, smatramo da smo stigli u onu pravu Braće Radića.

Raskrsnica sa glavnim putem, početkom XX veka, danas „Tokio“

1945. godine, Braće Radić br 32

Taj put je vodio od samog centra i gradskih palata, prema siromašnom predgrađu Mlaka, da bi završio u Šandorskoj bari.

Prozivka je odavno zamenila Mlaku i tako ovaj toponim poslala u istoriju. Upravo u vreme podizanja prvih solitera, kod crkve Svetog Đorđa sazidane su stambene zgrade koje tek novije generacije Subotičana računaju u Prozivku. Dugo je to bio usamljen blok novogradnje okružen starim kućama. Šta je na tom mestu bilo pre?

Restauratorka Žužana Korhec Pap istražujući pomenutu crkvu, došla je do starih nacrta koji se čuvaju u Istorijskom arhivu. U projektnoj dokumentaciji nalazi se i crtež zgrade Plebanije (župe, parohije) koja se nalazila u susedstvu crkve, odnosno na ćošku gde se danas nalaze te stambene zgrade podignute početkom sedamdesetih. Na crtežu je zgrada koja materijalom i izgledom odgovora neogotskom stilu crkve kojoj pripada. Iako je nacrt napravljen sredinom XIX veka, pitanje da li je fasada ikada dobila ovaj izgled.

Možda je fasada u neko doba promenjena, što je manje verovatno, ili je zgrada od samog nastanka imala skromniji izgled, kako je to zabeleženo na fotografiji iz 1972. godine.

Ugao Braće Radića i Dragiše Mišovića 1972. godine, Foto: Bacsorszag

Sigurno ima još onih koji pamte kako je ovaj ćošak nekada izgledao. Graditeljska praksa je takva da objekti najčešće izlaze na uličnu liniju, a dvorište i garaže ostaju iza njih. Suprotno tome, na ovom mestu, zahvaljujući padu terena, novoizgrađenim spratnicama obezbeđena je “terasa” prema ulici Braće Radić, i time jedan zanimljiv, za Suboticu nekarakterističan prostor.

Na starom crtežu vidi se da je zgrada Plebanije imala veliko dvorište. Može biti da je tako bilo i onda kada je odlučeno da je to dobar plac za novogradnju. Da su se kojim slučajem, kao i u ostatku ulice, tu nizale kuće jedna do druge, mnoštvo placeva i objekata bi bilo preskupo za otkup i verovatno bi i danas bilo sve po starom.

Lansky