Joso i Mara

Dok je radijo, radijo je, al kad mu puko film e onda se Joso lipo okrenijo švercu. On i njegova Sosa, kako je tepo Mari njegovoj. Išlo njim, al samo tako, malo priko carine, malo kroz šumu i borme, bilo tute šuške fajin.

E onda jedared, Joso banijo kuć,i vratili ga sa granice a Mara nikako da otvori, a kad je otvorila sva crvena ku paprika. Oma se Joso ostjo pa počo gledat okolo, al ništa nije zateko neg samo u pendžer zatvorenu virangu.

Tu on na Maru, ova lipo, pa pala i ljubav…smekšala ona Josu, ovaj se spremijo i sutradan i naredni miseci kad s’ Marom kad sam i samo vošti. Oma tute on i na pecu počo nosit, ma viđen čovik posto na večere mu dolazili kojkaki glavaši. I šta se trevi, iće jedan dan, spremila se i Mara sad već obadvoje su imali kolija, i taman će krenit a Mara počela bljuvat.

Oće neće krenit i Mara kaže njemu da je to sa ženske strane kaka benga i samo nek on tira dalje, da mora prić priko jel moraje ispoštovat tamo di snabdivaje čeljad. Sve Joso pokupovo, čeka u nikoj mijani da se poklope smene na granici i krene, došo vamo na našu stranu…

“Oooooo đe si Joško?”- oma milicaj njemu..

“Evo me brate, umoran sam, nego drži ovo”- veli Joso i dade mu ruku a u ruku deset maraka.

Očo ovaj, prošlo malo, iđe napolje i maše Josi da parkira kola na stranu.

Mrguda Joso, izašo napolje i sad već odomaćen…

“Šta je!? ”-oštro na milicajca.

“Pojma nemam, šef te traži da pričate”- onako će ku špricer ladno milicaj.

Upo Joso ku šerif, i oma na Kaleta komandira:

“Šta je? Šta Ti triba?“

Ovaj se okrene pogleda ga i veli:

“Vidi, Ti si na poternici. Tebe traže.”

“Ko me traži?- Kaka poternica ? Za čeg?”

Nije tu bilo tušta diskusije, ovaj iza leđa dovati Joška dvared gumenjraom priko leđi, ušo još jedan, oma se tu stvorila i dva vojnika s’karaule što je tute blizo bila i… Joška u njeva kola i ajc. A njegova kola otirali ko to zna di zajedno sa robom.

Uglavnom, kad je došo sebi, počo se on kočoperit, al ne zadugo neg je bijo obučen u SMB odilo nabombardovan dobro da je podlive imo i spakovan u kamijon. Išo je ne zna ni on di.

Tamo di je očo, bijo je četri miseca i nit kući da vidi Sosu Maru, ni oca, ni mater, ma ništa. Tamo di je bijo i propijo se a i nije više pušijo tompuse neg obične cigaretle što je vojska davala.

E kad se sve svršilo, a on kući. Al oš klinac, sad Mara ni ne izlazi neg izašo niki razgala, pa udri po njuški, al nestaje i samo vošti i na kraju vući Joška ku krpu mokru.

E kad je oped došo sebi, di će neg kod oca i matere, a ovi njemu oma unutra, mater ku mater plače, tare derana njezinog a baćo ga gledi i veli:

“Aj vamo”

Ušo Joško za baćom…

“Evo ovo će bit Ti krevet i tuš spavat.”

Kaki, neće Joško ni da čuje, ma on će ovo pa će ono al baći valjda žao da oped blento nasrada, neg ga spopo za grabanc i veli:

“Ova Tvoja se, magarče jedan, snjušila sa tim Tvojim tako dobrim Kaletom, što si mu davo novaca da te pušća priko granice i kad si mu zasmeto, e onda si dobijo to da moraš ić u rezervu, a taj što te danas šopo, e to je Kaletov niki zemljak i on živi sa Marom koja je trudna. Čije dite nosi? E borme to ne znam, samo mislim da Tvoje nije.”

E tu Jošku padne oma sve u pamet i onda ona viranga, i parkiranje nus kraj, al i bljuvanje, nije to bila bola nit benga neg trudnoća.

Tu je Joso oma napravijo najpametnije što je mogo jel je poslušo oca i mater i spakovo se i noćom kroz šumu i stigo kojkako kod setre čak u Švedsku. Zaposlila njega sestra i oženijo se Joso.

Jedno osam-devet godina nije dolazijo e onda kad je dočo sa Margit, njegovom Šveđankom, oma se latijo pa će tražit priko advokata kuću i deo imanja što je ostalo kod njegove Sose Mare, koja je već u škulu pratila derana, pravog malog Kaleta, al oped, pametno mu bilo što je slušo baću.

Nije isko ništa, jel da jeste, teško da bi se vrat’jo oma za Švecku.

Kako mu je kazo drug Nikola:

“Znaš, Kale je sada zamenik nikog tamo klinca, znaš igra on za istu reprezentaciju neg je prominijo dres. Zato bolje ćuti i biž što prija natrag.”

Tako je to i bilo, a kad je posli tog došo onda je Kale bijo ništa za borce a metak jedan nije ispalijo nit je kadgod marijo za sirotinju i nije tušta prošlo, očo Kale u penziju. Svit je divanijo da je strado u ratu…

E onda je Joško lipo svatijo sve, a Sosa Mara je postala vlasnica najveće mijane u kraju, tako da sve se složilo baš kako je i bilo.

 

Tome



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR

17 + = 26

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 15 + 11 ?
Please leave these two fields as-is: