Ako je verovati onome što ovih dana piše “Blic/biznis”, voda i blato jezera Palić su i dalje lekoviti kao nekada. Osim podataka o istorijatu i o cenama smeštaja u evrima, tu je i spisak bolesti koje se leče i tretiraju u Banji Palić.
“Terapije vodom sprovode se na dva načina: pijenjem lekovite vode ili kupanjem u toploj vodi. U zavisnosti od oboljenja odabraće se i pružiti adekvatna terapija” – navodi se u članku.
“Ovde se takođe primenjuje i peloidna terapija, odnosno stavljanje obloga od lekovitog blata. Vode Banje Palić imaju u svom sastavu litijum i rubidijum, a mineralni mulj sadrži stroncijum, te veoma pogoduju lečenju reumatskih i nervnih oboljenja…” (Pogledaj OVDE)
Ili autor promotivnog teksta zna nešto što mi ne znamo, ili je za izvor informacija uzeo neki veoma stari turistički prospekt, kakvi su štampani tokom XIX veka i prve polovine XX veka.
Banjsko kupatilo na obali jezera (pogled sa vode i iz pravca fontane)
Nekada je puno ime ovog našeg izletišta zaista glasilo “Banja Palić”. Sve što je napisano, to stoji, međutim, zgrada je srušena polovinom šezdesetih godina i od tada Palić ni formalno nema status banje. Samo dvanaest godina ranije planirana je modernizacija blatnog kupatila. Toplo kupatilo se nalazilo između “Male gostione” i obale jezera. Imalo je 30 soba sa jednom i 20 soba sa po dve kade. Kažu da je i pojava antibiotika doprinela tome da sve manje njih ozdravljenje traži u banjskom blatu, tako da je kupatilo sravnjeno sa zemljom.
Kad Majk Portilo dođe u naš kraj
Subotica se ne nalazi u njegovom „Bredšoovom vodiču evropskih železnica“ iz 1913. godine, zato bi mogli da mu ponudimo ovaj vodič za letovališta i banje u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1924. godine.
Ovaj britanski novinar i bivši političar, provodio je vreme putujući u ljubičastom sakou sa tom knjižicom ispod miške koja je vodič na turističke destinacije iz 1913. od Petrovgrada do Portugala. Usput je upoređivao sadržaj vodiča s početka XX veka sa onim što imamo danas na tim mestima. Sve je to upakovao u jednu lepu TV emisiju u nastavcima gde smo gledali Engleza kako uživa u putovanjima, nanovo otkriva staru Evropu i svuda se sladi lokalnim poslasticama, ili šta već nađe, a sve je lepše od lepšeg.
Ako je stigao do zadnje strane te knjižice, vreme je da krene našim delom kontinenta vođen PROSPEKTOM iz 1924. godine.
Među mondenskim banjama kraljevine, nalazi se i Palić. Mogli bi mu se pohvaliti da smo spoljni izgled našeg izletišta očuvali. Jedino bi morali da ga zamajavamo ako bi se suviše raspitivao za banju. U vodiču piše:
“Leči se: škrofuloza, oboljenja raznih oblika, otvorene rane, engleska bolest, kožne i očne bolesti škrofuloznog karaktera, opća slabost, ženske bolesti, reumatizam.“
Šta bi od lokalnih poslastica sa Palićke promenade mogli da mu ponudimo ? Najviše potencijala imaju šećerna vuna i semenke. Može biti da je vunu već video pa bi prednost trebali dati semenkama, koje se u Zapadnoj Evropi prodaju samo kao hrana za ptice.
Ni mi ih još sasvim ne doživljavamo kao hranu, više kao “sport za zube”, jer smo inače vrlo zahtevni kada je u pitanju čistoća i ispravnost drugih namirnica koje kupujemo za jelo. Stare dobre semenke sigurno bi zarazile i Majkla Portila, kada bi mu predočili da je prosto običaj da ljuske pljuckaš svuda oko sebe. U bioskopu po podu, na stadionu po leđima onom što sedi ispred tebe…
Ako Englez počne da prodaje finoću u pogledu sanitarnog minimalizma kada je reč o ovim grickalicama, onda ga vodimo pravac pred Bajsko groblje, kad ono prodaju garavo kestenje a prljavim ćebetom ga pokriju da ostane toplo…mmm…yum,yum!
Lansky
Stara Subotica je bila strogo klasno drustvo. Postojala su dva staleza izmedju kojih je bio duboki i nepremostivi jaz. Razliku medju stalezima su oznacavale semenke (spice) Ljudi su se delili na one koji po ceo dan pljuckaju semenke i one kojima je to bilo nesto najodvratnije na svetu. Sudeci po odeci, fotografija prodavca semenki ispred Jadrana, (arhiv Dietrich) je najverovatnije snimljena negde u drugoj polovini 60-tih godina.
Prodavcu ocito dobro ide radnja smestena u povecoj korpi i strateski i merkantilno perfektno plasirana, i njemu sigurno nije trebao nikakav savet agencije za marketing. Problem sa semenkama su imali u prvom redu zaposleni u bioskopu. Naime patos u sali bi se s vremena na vreme dobro natopio starim motornim ili masinskim uljem, to bi se onda ostavilo preko noci da drvo dobro upije, i onda bi ujutro sve to posuli piljevinom koja bi upila visak ulja i zatim sve to lepo metlom pomeli. Problem su bile ljuske od suncokreta i bundeve jer bi po pravilu ostale nakon predstave zalepljene za pod i bilo je vrlo tesko ukloniti ih. Zbog toga je dosta cesto pred ulazom u salu bioskopski personal vrsio prave racije na one koji nose kod sebe suncokret. Svako ko je kod sebe imao semenke, morao je da ih baci u za to postavljenu kantu, i tek onda bi bio (pri)pusten u kino-dvoranu. Za mene licno svi koji su grickali semenke nisu spadali u moje okruzenje. Narocito bi se zgrozio kada bih video neku lepu i doteranu devojku kako se prijatno i ljubazno smesi, a izmedju lepih belih zuba joj vire sivo-zeleno-zuti ostaci semenki. Inace trgovina semekama je bio jedan celogodisnji business. Bilo je i prodavaca kikirikija. Oni su obicno u vecernjim satima isli po kafanama i nudili svoju robu od stola do stola. Pri tome bi diskretno sirili glasine da je kikiriki najbolje sredstvo za potenciju. Prodavci kestena bi se pojavili u jesen, ali po prirodi svojeg posla nisu bili tako mobilni sa svojim pecima kao semenkari sa svojim korpama. Naravno valja jos spomenuti i nezaobilazni kuvani kukuruz u kasno leto .Kada bi gradske ulice pocele biti preplavljene korama od lubenice i cutkama od kuvanog kukuruza, bi je to siguran znak da je sezona kupanja na Palicu zavrsena, da je leto pri kraju i pocetak skolske godine na vidiku.
Muharem -legenda Subotice ! Bavio se privatnim biznisom kada niko nije smeo.
Ja sam se isto pitala, od kad su sagradili kvazi akva park na Palicu na mestu gde izvire termalna lekovita voda…. sta se desilo sa tim izvorom?
Konstruisanje parobroda i parne lokomotive enormno podizu mobilitet ljudi, ali i roba i usluga. Putovanje vozom je posebna atrakcija. Sedis pored prozora i posmatras kako oko tebe promice pejsaz. Za to zadovoljstvo moras imati prvo vremena ali i dovoljno novaca. Na prelazu iz 19-tog u 20- vek nicu po Evropi banjska i klimatska lecilista kao pecurke. Rec „turizam“ jos nije uzela koren, jednostavno putovati samo zbog putovanja i bez nekog posebnog i vaznog razloga je bilo sa stanovista tadasnjeg morala – nesto nezamislivo. Stoga se putovalo na „lecenje“ Lecilo se od svega i svacega a najvaznije je bilo da leciliste ima dobar smestaj, solidnu gastronomiju, kockarnicu, kur-salon i slicne pogodnosti koje su naravno neophodne za ozdravljenje. Medju poznatija lecilista toga vremena spadaju izmedju ostalog Baden-Baden, Karlovi Vari, ili recimo Davos Bolje stojeci ljudi iz nasih krajeva su odlucili da finansiraju Banju-Palic odnosno njenu izgradnju kao mesto zdravstvenog turizma i naravno nesto sto ce donositi i dobre rendite u buducnosti. Zdravstveni turizam je bio samo jedan alibi bogatoj klijenteli za putovanja i provode. Sedeti ili lezati na plazi, ne raditi nista po ceo dan je bilo nezamislivo cak i u krugovima bogatasa. Suncanje i tamni ten pogotovu su bili vrlo odbojni i dame nisu bez razloga nosile sesire sa velikim obodom i obligatorne suncobrane. Mlada zena je mogla slobodno biti ruzna kao strasilo za ptice, ali ako je imala belo lice vazila je za lepoticu. Kada se pojavi neko ko je preplanuo od sunca, smatrali su ga za nadnicara koji ceo dan kopa u polju ili radi neki slican posao. Tek negde pocetkom 20-tog veka dolazi do promene u mentalitetu i kretanje, sport i slicno na suncu i svezem vazduhu dobijaju na znacaju. Ono sto malo ljudi zna, prvi turisti u Evropi i na Jadranu su bili Cesi i Slovaci. Cehoslovacka je u prvoj polovini 20-tog veka bila bogata industriska i poljoprivredna zemlja cije stanovnistvo je u to vreme imalo daleko bolji i visi zivotni standard od Nemacke. Njihovi zaposleni su mogli sa svojim platama sebi dozvoliti putovanja i visednevni hotelski boravak negde na obali Mediterana. Sta je od Palica sve moglo postati – nase je samo da nagadjamo. Ratovi. revolucije, novi politicki i drustveni odnosi koji nastali, bili su uglavnom takvi da se ona koncepcija kako je Palic prvobotno zamisljen nije vise mogla odrzati. Sve u svemu kako god bilo da bilo, Palic je uvek bio odraz onoga vremena u kome se je aktuelno nalazio. Za mene on ostaje nesto sto je ostavilo traga na meni i udarilo jedan pecat na moju mladost i dalo mi i parametar za sve ono kasnije sto samu zivotu upoznao, video ili doziveo.
Ja se ne secam da je Palic nekada bio banja. Ali se secam tobogana na muskom strandu. Pa vikendica Szbotickih fabrika gde smo sa roditeljima za vreme letnjeg raspusta odlazili. Mirisi rostilja i druzenja na Palicu ce mi uvek ostati u secanju. To je bio onda pravi Palic.
Počasna karta
@Kertvaros…Mislim da Palic, a i Subotica poseduju prilicno veliki turisticki potencijal, ali se nista ne cini da bi se u ozbiljnijoj meri iskoristio.
e moji subotični da nam nisu na vlasti ovi kokošari i pavijani koji ne razmišljaju dalje od sitniša koji ućare za svoj džep palić bi opet bio atraktivan
@robert , pa sami su građani glasali .Ajde što ovi ništa nisu radili , ajde što su pokrali i sve što su mogli , nego su nas preko svega toga zadužili za narednih 500 godina.Ali nebrini videćeš da i od goreg može biti još gore.
@Tramp…Izlaznost u Subotici je bila malo iznad 50%, tako da se ne moze reci da su glasali. Bilo im je tesko izdvojiti pola sata vremena, a svakako se rastezu po krevetima nedeljom popodne.
Fotografija ispred bioskopa Jadran ima bez daljnjega istorijske kvalitete i predstavlja dokument jednog vremena. Mladi covek kupuje semenke, odeven „up to date“ svog vremena. Zimski kaput Francuskog kroja i ujedno proizvod domace konfekcije, ( gornje dugme otkopcano kao Zan Pol Belmondo) pantalone „zvoncare“ i obavezne „simi“ cipele. Mladic na stepeniku iznad njega je vec kupio svoju porciju semenki i poceo marljivo da gricka. Primetio je fotografa i sumnjicavo gleda u kameru. Njegov pogled nedvosmisleno govori – sta sad hoce ovaj? Na par stepenica dalje, se lepo vide sredovecne zene sa maramama oko glave. Cisto iz prakticnih razloga, ocito je zimski period. Sasvim na vrhu stepenista je bracni par. Ona sa maramom i prakticnom vidjaknom, on sa obaveznim sesirom i jos obaveznijom cigaretom u ustima. Po njima se odmah vidi da su tipican par negde sa Suborticke periferije koji je najverovatnije, sudeci prema odeci, dosao „namotoru“ u grad i posetu bioskopu. Fotografija je najverovatnije nastala negde pre 1964 godine jer onaj mladi kicos u prvom planu fotografije jos nema „Bitls“ frizuru koje su postale apsolutna moda i „must have“ za svakog mladog coveka koji je zeleo da se pokaze kako ide u korak sa modom i vremenom. Tek negde oko 1964 i kasnije pojavljuju se oni najhrabriji sa dugom kosom na gradskim ulicama. Naravno pre svega na vecernjem Korzu.
Palic je kao I sve u vojvodini, vredno I bogato ali samo uz puno rada. Da bi bilo lepo treba uloziti I odrzavati I naravno tako ce privuci goste I novac
@cro
U subotu sam prošetao oko jezera i kroz park. Predivan dan. Posle šetnje sam imao jedan zaključak. Mi Subotičani ne cenimo ono što imamo jer su 80% onih koji su šetali bili gosti našeg grada i Palića. Da ovo imaju neki drugi gradovi šetalište bi bilo prepuno. Park pokošen, cveće posađeno, staze završene. Ono što sam uočio je i da voda u jezeru nije zelena od modro zelenih algi. U razgovoru sa sportskim ribolovcima sam saznao i da u jezeru ima i ribe, što je dokaz čistije vode. Love se šarani od oko 2 kg i smuđevi, ako ne porane ne mogu naći mesto za pecanje. Očigledno se dešava nešto pozitivno.
@dule…Jezerska voda je uvek u ovo doba godine naoko cistija, ali sa otopljenjem dolazi do prenamnozavanja algi, pa ce uskoro ponovo izgledati kao zeleni sos. Ove godine cu izvaditi palicku dozvolu, ali ribu necu nositi jer mi se ne jede nesto iz zagadjene vode. Moj drug je lepo pecao, ali je to uglavnom babuska (oko 0,5 kg). On nosi ribu jer njome hrani macke. To, u slucaju babuske, ni nije tako nenormalno jer je ima previse.
@dule
Ono što na Paliću vredi sa aspekta turizma su neobične građevine koje su nam preci ostavili u nasleđe, a ne mogu da se vide u ovom stilu gradnje u ostalim delovima Srbije, pa nam turisti iz ostalih krajeva Srbije dolaze i dive se, jer, ne moraju da izlaze van granica Srbije, a ipak vide nešto neobično, neobičan ambijent, nestvaran za ostatak Srbije.
Park je zaista lepo održavan, čak je i cveće u parku zasađeno tako da podseća na secesiju.
Ono što fali su neka dešavanja koja bi oživela Palić.
Još:
Zaboravio sam da napišem da čista jezerska voda fali u jezeru da bi se moglo bezbedno i zdravo kupati u njemu.
Čista voda bi automatski pokrenula mnoge masovne ugostiteljske i ostale aktivnosti u turizmu.
Ako se setimo davnih vremena kada je voda u jezeru bila pogodna za kupanje, setićemo se da se leti svakodnevno na obali jezera sakupilo i po nekoliko hiljada kupača, što je dobro bilo i za stanovnike grada zbog masovnog kupanja, sunčanja, rekreacije, bežanja iz pretoplih kuća i stanova od visokih temperatura leti.
Ugostiteljstvo bi procvetalo, oni koji su živeli u to vreme i videli taj turistički potencijal, znaju o čemu pričam.
Ovo danas nije ni 5% od onoga što bi moglo biti, ali šta da radimo kada gradom verovatno rukovode takvi ljudi kojima nije interes opšte masovno dobro, već samo svoj lični interes i interes veoma uske grupe ljudi.
@Avet…Cista jezerska voda bi trebala biti nesto sto se podrazumeva, a trenutno stanje anomalija koja bi se pod hitno morala ispraviti.