Dok čekamo novu Gabrić ćupriju i brinemo da ne bude kič ili suviše fragilna i krhka za temperamentne Prozivčane, treba znati da kakva god bude, biće bolja od one stare. Uverite se i sami:
da, to je to
Ceo taj kraj je bio močvaran a na obodima mlake su bile skromne kućice od naboja. Prema urbanističkom planu grada iz 1847. od Senćanske crkve, dijagonalno preko današnje Prozivke u pravcu Bolnice, pružao se nasip zvan Gabrićev gat. Njime se protezala ulica koju je „pojela“ Prozivka a pamte je kao Hercegovačka ulica.
Hercegovačka
Tu negde kod današnje ulice Nade Dimić, subotičku rečicu je premostila čuvena Gabrić ćuprija. Čuvena po običaju prenošenja Mlade posle venčanja. Više od dve decenije posle nestanka rečice i mostića, tradiciju održavaju pojedini novopečeni supružnici, tako što Đuvegija ponese u rukama Mladu par koraka duž ulice Blaška Rajića, blizu nekadašnje GABRIĆ ĆUPRIJE.
Blaška Rajića
Ugao Braće Radića i Blaška Rajića
danas
ugao Braće Radić i Nade Dimić
Subotička rečica na mestu današnje Prozivke
(Senćanska crkva u daljini)
A ako nova ćuprija i bude kič, nema veze. Svadbe često jesu praznici kiča i neumerenosti, malograđanštine i besmislenih običaja. Ovaj pak običaj na Prozivci može da bude sasvim GALA u odnosu na one koji se neretko upražnjavaju u salama i pod šatrama.
U odsustvu Gabrić ćuprije (1985 – 2010.)
„Bolje da propadne selo nego dobar običaj“
Subotičani imaju privilegiju da se venčavaju u najlepšoj sali u zemlji. Oko toga nema zbora. Ispred spektakularne Gradske kuće širi se predivni park i sve to čini tu ceremoniju vanrednim doživljajem na takav dan kao što je venčanje. Sve to iziskuje trud i sredstva onih koji to održavaju i čuvaju na ponos svih Subotičana. Zato je nedopustivo da ispred ulaza, svatove dočekuje četa prosjaka i istraživača kontejnera koji su toliko agresivni da nasrću i na mladu i na mladoženju i sve i svakog ko se tu nađe. Ne vidim nikakvu poteškoću da jedan policajac ili redar ne zaštiti one čiji je to jedinstveni dan u životu. Pored toga , tu su i nekakvi lažni trubači koji proizvode buku i u gužvi se nadaju da niko neće obratiti pažnju da uopšte ne umeju da sviraju. Od svega se prepoznaje par taktova Đurđevdana i tek tu se vidi da su prevaranti.
Mislim da nema građanina Subotice kojima to ne smeta i koji se u trenutku kada mu nazovi trubači traže novac ne oseća neprijatno.
Pisanje peticije je praktično nemoguće jer se nalazimo u takvoj situaciji da onaj ko to pokrene ima da bude optužen za versku i nacionalnu netrpeljivost. Zato se bojim da će sve to da potraje…
Meni ne smetaju, ali ako tu peticiju potpise vecina gradjana onda se ne moze optuziti vecina. Zar ne.
Ta cuprija je nakada prelazila preko obicnog kanala otpadnih voda, koji je kasnije zacevljen kako bi se izgradile zgrade. Imamo mi jos jednu takvu cupriju u blizini deponije.
hmmm
To se kategoriše kao remećenje javnog reda i mira.Zar ne?
Ja kada bih pred mojom zgradom svirao trubu, u roku od 5 minuta bi došla gospoda iz policije.
Zar nije prosjačenje kažnjivo?
Nisam pravnik pa zato pitam.
Bunjevački svatovi pre sto godina
Za prosjacenje ne znam, ali za sve ostalo si u potpunosti u pravu.
Koliko se ja sećam, Hercegovačka ulica je polazila između „Ogrev“-ove drvare broj 4. i klanice „Mesar“ koja je bila do devedesetih godina na uglu Braće Radića, dijagonalno od pekare „Evropa“. Ispred svake kuće koja je bila kraj potoka Vok, postojala je po jedna ćuprija da bi ljudi mogli uopšte ući u dvorište. Hercegovačka je bila glavna saobraćajnica ka jugu, tako da grad sigurno nije čekao čobana da mu podigne na glavnom sokaku ćupriju. Ako se ćuprija ipak zove Gabrićeva, to je svakako iz nekog dovoljno važnog razloga. Hercegovačka se završavala u pravcu prema bolnici kod Vojnić križa, koji u vrlo jadnom stranju stoji na dvadesetak metara od raskrsnice Bajnatske i Beogradskog puta, ali se reljefni grb Vojnićevih još može prepoznati..