Kako Subotica preživljava „afričko leto“

Ovog leta, svedoci smo vremenskih prilika koje prevazilaze uobičajene julske i avgustovske žege. Dugotrajni toplotni talasi više nisu izuzetak i postaju redovno pravilo. Dok se temperatura iz dana u dan penje i do 39 stepeni, grad usporava ritam, a građani se prilagođavaju uslovima koji su do pre nekoliko decenija bili gotovo nezamislivi.

Moje interesovanje za meteorologiju počelo je još u ranoj mladosti. Od 1980. do 1997. godine, svakodnevno sam kao meteorolog amater beležio temperaturu vazduha, količinu padavina i druge meteorološke podatke. Te sveske i danas čuvam kao malu ličnu arhivu vremena. Listajući ih ovih dana, dok napolju traje još jedan toplotni talas, ne mogu da ne primetim koliko se klima promenila. Tokom tih sedamnaest leta maksimalna temperatura od 34 stepena Celzijusa bila je prava retkost. Takve vrednosti pojavljivale su se svega nekoliko puta za čitav period koji sam beležio.

Danas je situacija gotovo obrnuta. Temperature od 34 stepena postale su uobičajene, dok se granica od 40 stepeni više ne doživljava kao nezamisliv ekstrem. Stare beležnice tako danas predstavljaju zanimljivo svedočanstvo o tome koliko su se vremenske prilike promenile za svega nekoliko decenija.

Da više ne govorimo o apstraktnim klimatskim promenama koje se dešavaju „negde daleko“, potvrđuju i zvanična meteorološka merenja. Na meteorološkoj stanici na Paliću 30. juna u 14.10 časova izmeren je 40,1 stepen Celzijusa, čime je oboren temperaturni rekord star čak 73 godine. Dosadašnji maksimum od 39,6 stepeni zabeležen je još 15. avgusta 1952. godine. Ono što dodatno zabrinjava jesu prognoze koje pokazuju da ovakvi ekstremi više nisu izolovani događaji i da se novi rekordi mogu oboriti u mnogo kraćim vremenskim intervalima. Sve češće ulazimo u periode kada ni noći ne donose olakšanje, a minimalne temperature ostaju iznad 25 stepeni. Takve tropske noći predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za starije osobe, hronične bolesnike i malu decu.

Posledice dugotrajne suše danas su vidljive širom Srbije i regiona. Dunav, Sava i Drava beleže izuzetno nizak vodostaj, dok se iz njihovih korita pojavljuju ogromni peščani sprudovi i ade koje su godinama bile skrivene ispod površine.

Gde se rashladiti?

Upravo tu dolazimo do problema sa kojim se Subotičani suočavaju svakog leta. Za grad ove veličine mogućnosti za kupanje i rashlađivanje veoma su ograničene.

Palićko jezero, koje bi prirodno trebalo da bude glavno letnje izletište severa Bačke, godinama se suočava sa problemima kvaliteta vode, pa se kupanje često ne preporučuje. Umesto da predstavlja centralno mesto letnjeg odmora građana, ono svoju ulogu uglavnom svodi na šetnje, vožnju bicikla i boravak u prirodi.

Preostaju gradski bazeni u Dudovoj šumi i na Prozivci, kao i tzv. Akva park na Paliću.

Zbog toga veliki broj građana spas od vrućine traži van Subotice, odlazeći na bazene u Staroj Moravici, Bajmoku ili Bačkoj Topoli. Na četrdesetak kilometara od grada nalazi se i Tisa, koja tokom leta privlači veliki broj kupača i ljubitelja prirode. Paradoksalno je da stanovnici jednog od najvećih gradova u Vojvodini često moraju da putuju više desetina kilometara kako bi pronašli kvalitetno mesto za kupanje i osveženje.

Po svemu sudeći ćemo se i narednih godina privikavati na sve toplija leta, ali uz prilagođavanje dolazi i pitanje kako će se menjati grad u kojem živimo. Hoće li Subotica dobiti još više zelenih površina i nova mesta za rashlađivanje? Hoće li Palićko jezero ponovo postati bezbedno za kupanje? Da li će javni prostori biti prilagođeni sve češćim ekstremnim temperaturama?

Kada temperatura dostigne četrdeseti podeok, više nije reč samo o vremenskoj prognozi. Tada govorimo o kvalitetu života, zdravlju građana i sposobnosti jednog grada da odgovori na izazove koje donosi klima 21. veka.

Borivoj Vujić