Ker, Bajnat i ulica Crvenih fenjera

Ker je prastaro naselje i o poreklu njegovog imena ima nekoliko tvrdnji. Jedno od njih je da su pripadnici plemena Kera naselili taj kraj u vreme dolaska Mađara. Kralj Bela III je 1113. godine, to naselje darovao Bolničkim Krstašima iz Stolnog Beograda (Sekesfehervar).
Jedno drugo predanje o tom čudnom nazivu je i ono vezano za kera. U Kerskoj crkvi (svetog Roke), sveti Rok je prikazan sa dugačkim pastirskim štapom a uz njega je obavezno pas, koji je po legendi, lizanjem izlečio svečevu ranu od kuge.

Narod je po tom psu, crkvi nadenuo ime KERSKA, a po crkvi nazvao i naselje – Ker.
I poreklo čuvenih klupica ispred kuća, po kojima je poznata Bunjevačka ulica – centralni kerski „bulevar“, doseže čak do turskih vremena. Turci su navodno, svoje mrtve sahranjivali pred kućom a pored groba bi zasadili drvo ili postavili klupicu. Turci su otišli a klupice su ostale.
Na njima nisu oduvek sedele samo babe. Nekada se na njima sastajala omladina, tu se igralo i pevalo ili su se pak u letnjim noćima, pripovedale priče.

Novi Ker

Čuveni Kerčani su : Đuro Stantić – svetski prvak u brzom hodanju i olimpijac, Ivan Sarić – pionir avijacije, pop Blaško Rajić – narodni tribun, jedan od tvoraca prve i druge Jugoslavije…

Kerčanka Tamara Šarić – „jugoslovenska Rita Pavone“ šezdesetih godina.

Poslušaj :

Nekada su Ker i Bajnat bili susedni kvartovi. Sve dok se Prozivka nije ugurala između njih, na račun Kera i Bajnata proširila teritoriju i proglasila jednostranu secesiju.

Nekad drugi i treći kvart

Ostatak Bajnata, između željeznice i Prozivke, ostavljen je da živi starim stilom, bez asfalta i kanalizacije i u miru svojih starih uličica. Izostavljen iz urbanističkog plana, dugo je bio zapušten.

Sve se to dramatično promenilo krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada je za par godina asfaltiran ceo kraj a pojavili su se i „crveni fenjeri“.

Pastorala Prozivka

Vratimo se pre toga u doba kolere. Tada, 1831. godine, tu se nalazi bolnička baraka za lečenje sto siromašnih bolesnika. Dozveljeno je bilo da se tu i sahranjuju. Zapadni deo Bajnata je nastanjen još od pre nove ere a arheolozi su još davno tamo nalazili tragove Sarmata, Germana i Avara, iz vremena seobe naroda. Od 19. veka ovaj kraj je poznat i po ciglanama (Ciglane Glied, Mačković i Reichl).

Vila Titusa Mačkovića sa pogledom na ciglanu i Šandorsku baru.

Nova Pošta u Braće Radića, sedamdesetih

Blizina Autobuske stanice i neke slučajne okolnosti, pogodovale su da se u tom mirnom kraju pojave – noćni klubovi. Najpre je kafe Amadeus u Masarikovoj ulici, ugradio šipku i doveo plesačice i umjetnice a potom je tačno preko puta stanice proradio bar u kom su uhlebljenje našle devojke iz Sovjetskog saveza koji se tada raspadao. U srcu Bajnata su neki momci organizovali biznis u jednoj kući, koju će kasnije zakupiti Kinezi i prozvati „Kuća za odmor“ i sa crvenim lampionima samo se nadovezali za pređašnju reputaciju tog mesta, šta god oni posle radili.
Trenutno je aktivno jedno opskurno mesto u ulici Nikole Matkovića. Od spolja ništa ne obećava a enterijer još manje. Ipak, devojke se trude da to nadomeste svojim entuzijazmom. Kao i svuda, sedenje i razgovor sa njima je skuplje nego što su usluge u stražnjoj sobi. To treba shvatiti, jer razgovor nije ono čemu su one najvičnije.

Bajnat iz vazduha

ULICA CRVENIH FENJERA
Tradicija najstarijeg zanata u našem gradu postoji i pamti dane kada je to bio legalan biznis. Nekada je u Nušićevoj bila „ordinacija“ na nezadovoljstvo vlasnika okolnih palata, ali ih je štitila upravo činjenica da je njihova delatnost ozakonjena. Docnije su se preselili u krivu uličicu Zaharija Orfelina, koju i danas neki znaju kao Kurva utca ili ulica crvenih fenjera.
U socijalističkom društvu ta djelatnost je spala na najniže grane. Decenijama je na Mlečnoj pijaci bila kafana na kojoj je izbledelim slovima pisalo VIRAG – riblja čarda ali slavu nije stekla po ribljoj čorbi već po seksualnim radnicama najniže klase.

Rušenje VIRAGa

Pre dve decenije, bivši bokser Arif Ibrahimović je pokušao da vrati staru slavu predratnih kabarea i kupleraja ali legalno, što nije bilo moguće.
Tako je i danas. Srušen je Virag i „prodavačice ljubičica“ su se našle bukvalno na ulici. Na ćošku preko puta Gimnazije, nastavile su svoj rad ali su školske vlasti urgirale protiv njihovog prisustva na tom trgu.
Danas ih možete sresti na trgu Žrtava fašizma, kod Katedrale i Sjemeništa, kako u hladnim noćima cupkaju i čekaju korisnike usluga.
Iako nije legalizovana, prostitucija se diskretno obavlja preko oglasa, u privatnim kućama ili klubovima. Recimo, bivši Pink Panter u Gajevoj, jedno je vreme imao svoje devojke i stražnju sobu. Titular ulice Ljudevit GAJ, kao da je predodredio ime „demografske skupine“ koja se sada skuplja u tom klubu (Gej).

„Kurvinski sokak“ (između dva rata), danas Zaharija Orfelina