Ko čuva i gradi naše kulturno dobro

Da li je neumesno u stanju krize koja je zahvatila ceo svet pričati o problemima koji trenutno sa tom temom baš i nemaju veze, ili je baš kriza vreme kada treba da zastanemo i pogledamo gde smo to stigli i šta bi mogli drugačije kada sve ovo prođe? Nije li baš ovo trenutak koji nas uči kolika je snaga pojedinačnog odgovornog ponašanja i ukazuje kako i koliko od nas zavisi?

Svako vreme i generacija koja živi u njemu ostavlja svoj trag i ako se osvrnemo na protekle dve decenije i vreme pre njih, videćemo da je mnogo toga od kulturnog dobra i subotičkog duha promenjeno.

 

Nismo uspeli da odbranimo Trg i Pozorište, ali se još uvek nadamo da će ovih deceniju i po biti zabeleženo makar kao jedna prelazna faza ka nečemu što je vredelo toliko čekati.

Nismo mogli odoleti ni najezdi banaka koje su nam ukrale Korzo i živost u gradu.

Skrivena, iza oronule mada još uvek impozantne fasade, gradi se nova Čitaonica gradske biblioteke. Ne znamo kada će primiti svoje prve korisnike.

Aleju su građani nedavno uspeli spasiti od reklamnih panoa po sredini šetališta, a još ne znamo kako ćemo proći sa zauzimanjem trotoara za isturena odeljenja pojedinih kafića i restorana.

I mogli bismo ovo nabrajanje nastaviti unedogled, jer zaista je teško setiti se šta smo tokom pomenutog razdoblja dobro napravili i šta ćemo za sobom ostaviti.

Ponosno fotografišemo našminkanu fasadu nedovršene zgrade Narodnog pozorišta, tako željni da pokažemo da je naša Subotica još uvek lepa. Ignorišući zapuštene okolne uličice gradskog jezgra, nameštamo se tako da fokus bude samo na zgradi ili pak tražimo neki ugao u kom će se te pojedinosti izgubiti.

Ali da ostavimo sada malo po strani građevine i opštu sliku grada i okrenemo se nematerijalnoj kulturnoj baštini.
Tu je stanje možda još i znatno lošije.

Filharnoniju je bar na neko vreme spasao Amerikanac Bob Lord. Biblioteka nam radi jednokratno zbog racionalizacije, iako je čitalaca sve više. Čitavu deceniju glumci Narodnog pozorišta predstave pripremaju u improvizovanim uslovima, likovni umetnici  godinama čekaju atelje, a svi zajedno neko mesto gde bi se mogli povezivati i zajednički stvarati.  Već predugo se sve zasniva na entuzijazmu onih koji žive za umetnost.

Zadržimo se ovaj put na glumcima čija se kuća gradi već deceniju i po. Od tada je Akademiju dramskih umetnosti završilo desetak Subotičana. Napomene radi, te studije nije nimalo lako upisati, svake godine od prijavljenih više stotina kandidata primljeno bude maksimalno deset. Među njima su i naši. Niko od njih, tokom proteklih gotovo dve decenije nije zaposlen u subotičkom Narodnom ili Dečjem pozorištu. Oni, kako kažu “uživaju” status slobodnih umetnika (što nije bio njihov izbor), rade u zemlji i regionu, često sa veoma priznatim glumcima i rediteljima, ali u Subotici ne mogu da nađu svoje mesto.

Sasvim slične bi bile priče i za sve ostale oblasti umetnosti u našem gradu. Zašto ne čuvamo naše umetnike, ne negujemo ih, i ne damo im priliku da ovde izrastu, pa da se njima ponosimo i mi i generacije koje dolaze. Da i mi nešto dodamo u našu kulturnu baštinu.

 

 

 



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    u pravu smo – ako svi jednako razmisljamo – sta da radimo, mene politika ne tangira
    sta ce ostati nasoj deci. DA NE SPOMENEM BUDUCNOST, ide na loshe. DGY

  2. Vesko kaže:

    Predivan tekst, prepun istine. Lepe stvari se grade danas, ali smesno ih je porediti s onima koje su nekada krasile ovaj grad. Pa pogledajte samo ove stare slike Korzoa i strogog centra, pa to odise lepotom i dusom. Sad je sve to drugacije. Bespravna gradnja po trotoaru od strane kafica i restorana, reklamni panoi po setalistima, giganti kao “Agrokombinat” baceni u stecaj. Mozda mi idemo ka boljem, ali posledice te nasiroko hvaljene Tranzicije cemo osecati jos godinama.

  3. Alex kaže:

    Prve dve slike su mi vratile predivne uspomene i zao mi je sto su neke od tih lokala upropastili. Pre je korzo bio lep i prepun dobrih lokala a sad samo banke i kladionice. Tamo bi trebalo da budu samo ugostiteljski objekti. Sta ce tamo MTS, telenor, Banke, Butici. Vratite ugostiteljske objekte i po koji bioskop.

  4. Suzy kaže:

    Sećam se vremena kada je korzo bio pun letnjih bašti. Nije bilo sve savršeno. Vlasnici lokala su se širili neumereno. Terase kod pozorišta su bile u liniji ali je zakoupac Doma JNA iako ima terasu izbacio stolove na put i tamo stvorio usko grlo. Dobar primer je potez od Pelivana do Hausbranda. Sve je u liniji i kultivisano. I Engelsova je u redu. U tim zonama mora da bude protor za neometanu šetnju i ujednačen prostor za letnje bašte. Suncobrani ne smeju da budu reklamni i treba da su neutralne boje.
    Bašte ne smeju da budu prepreke na putu pa da šetač mora da ide cik cak.
    Kako bi to danas izgledalo ja ne znam. Ima taj Bosanac u Zavodu za zaštitu koji izdaje sve te dozvole. Koliko sam čula sprema se još ovih nakaradnih zatvorenih terasa.

  5. Boris kaže:

    Gde ima još slika iz tog perioda kad je korzo bio pun kafića? 2004,2005.

  6. Trovach kaže:

    Kad odemo u Sombor i prosetamo se njihovim korzoom, tek tada se jasno vidi koliko je nas korzo degradiran i unisten. Steta, secam se i lepseg subotickog korzoa, a bile su 90-te i ne bas srecne godine.

  7. DZ kaže:

    Puno pozdrava za Lauru, lepo napisano, i pokenuta je veoma bitna tema.
    Kao neko ko se bavi arhitekturom, i sad vec imam par godina iskustva u radu sa MZZSKom, Gradskom kucom, i svim ostalim institucijama koje nam daju uslove za izgradnju objekata mogu da vam kazem ovo.
    Po meni, sustinski problem nisu investitori, oni su tu da zarade sto vise novca i njih zastita kulturnog dobra nesto i ne insteresuje, problem su te institucije, na prvom mestu zavod za zastitu spomenika kulture koji im “izlazi u susret”.

    Bio sam u situaciji da projektujem fasadu zgrade u centru grada, koju je zavod okarakterisao kao “izuzetno zadovoljavajucom” tj da se uklapa u jezgro i “postuje” stare stilove.
    Ono sto, kao, nisu znali je da ja tu fasadu nisam projektovao ja, projektovao ju je investitor koji mi je svaki treci dan dolazio i govorio gde koju dekoraciju na fasadu da smestim (napomena, investitor nema veze sa arhitekturom).
    Naravno, rezultat tog projektovanja je bila fasada koja je kicerica, bezvredna, nedostojna grada sa vrednom arhitekturom kao Subotica.
    Ja sam bio ubedjen, i nadao sam se da ce objekat da bude odbijen od strane zavoda, odobren je i to uz pohvale.
    Nadam se da vam je sada jasno koju ulogi ima zavod za zastitu spomenika.

  8. Aeternitas kaže:

    Korzo je trebalo postati (ostati) jedna gradska zona sa dobrom i zdravom mesavinom ugostiteljskih i trgovackih radnji, prodavnica suvenira, galerija umetnina, knjizara, modnih i ekskluzivnih butika i slicnog, sto spada u jednu pristojnu trgovacku ponudu glavne ulice jednog grada, i koja je osovina na relaciji Zelj. stanica-Jadran-Gr. Kuca. Sto se tice Engelsove ulice ona je svojim polzajem “dusu dala” za jednu ozbiljnu poslovnu ulicu, sa bankarskim filijalama, trgovackim predstavnistvima, advokatskim kancelarijama, lekarskim ordinacijama i tome slicnim objektima. Za ugostiteljsku ulicu je pravo mesto Drapsinova ulica sa svojim starim (restaurisanim) fasadama i tamo je idealni ambijent, daleko bolji od Engelsove, zajedno sa njenim krivudavim protokom i granitnim flasterom za sve vrste ugostiteljskih lokala. Od jednostavnog bircuza pa sve do elegantnog i otmenog restorana visoke kategorije. Jedna ugostiteljska ulica u kojo bi se naslo za svakoga po nesto, za svaciji ukus i za svaciji budzet. Treba imati jednu siru viziju grada i gradjani nesmeju dozvoliti neohoblanim i bahatim kabadahijama koji su se dobro zapatili u ugostiteljskoj struci da svoje staklenike i tople leje grade po ulicnim trotoarima. Kolko god da imam razumevanja za seoskog dripca koji ne poznaje trotoar, misljenja sam da mu se to ipak nekako treba objasniti zasto po gradski ulicama postoje trotoari i cemu sluze. Mozda postoje i relativno dobre sanse da oni to i shavte.

  9. Mister No kaže:

    Kako je tako je ,naše je. Srbija se saginjati neće,podvukao je predsednik u svom izlaganju. 🙂

  10. Adrijana kaže:

    U Subotici se ništa ne čuva…Većinu zabole za umetnost.Bitne su kladionice i banke.Svega ima kao na pijaci samo kulture i pravih vrednosti nigde.Postali smo palanka, uskoro nećemo biti ni to jer, sve što zna pravopis beži glavom bez obzira…U centru svaki drugi ćošak smrdi kao javni WC.Toliko…Mogla bih do sutra, ali to gradske oce ne zanima. Bitno je samo leba i igara sve drugo može da se raspada…

  11. Ivan kaže:

    @DZ … nije kriv Zavod za zaštitu već ste krivi Vi. Zašto ste dozvolili investitoru da Vam on nameće kič ? Trebalo je da ga argumentima ubedite da odustane od toga , da branite svoju struku, ali Vi to niste umeli ni želeli jer bi on angažovao nekog drugog i Vi bi ostali bez Vašeg honorara. Dok god Vi koji ste stručni očekujete od drugih da rade Vaš posao ( ovog puta je to zavod ) tako će nam se i grad graditi . Da li mislite da su Jakab i Komar pitali nekog nešto i projektovali to što mu drugi kažu . Iza njih su ostale predivne gradjevine u našem gradu , a Vi se zapitajte šta će ostati iza Vas . Vi ste ipak Vaš potpis i licencu stavili na taj projekat .

  12. Subotičanin kaže:

    A o klimama postavljenim na izbušenim i uništenim uličnim fasadama zgrada u centru da ne pričamo

  13. Balkanska pravila kaže:

    Nije čudo kad Crna Gora i Lika vode Suboticu. Normalno da sve mora da liči na haos, kič, neukus i bude prljavo ko tamo kod njih.

  14. DZ kaže:

    @Ivan
    Kako mozes da komentarises nesto sto, ocigledno, nisi ni procitao?
    Sve ti je lepo napisano.
    Nisam zeleo da ulazim u detalje, nadao sam se da neke stvari mozete i sami zakljuciti.
    Ono sto sam izostavio je da sam od sefa dobio opomenu zato sto se JESAM suprotstavljao investitoru.
    Prvo sam ignorisao njegove predloge, lepo im argumentovao zasto su losi, 2 predloga su bila moja, na kraju se investitor zalio sefu, morao sam da uradim kako mi je receno.
    NE DOBIJAM honorar vec platu (opet lupas gluposti), i na kraju sam i dao otkaz.
    Ovo su moje licne stvari, nisam smatrao bitnim da ih ispricam zato sto to nije poenta mog prethodnog komentara, ali vidim da ovde svako ima stav o stvarima o kojima nema pojma.

    Zavod za zastitu spomenika, direkcija za izgradnju grada SU GLAVNI KRIVCI zasto nam grad izgleda ovako.
    Ne razumem zasto branite ove institucije?
    Da li je moguce da vi zapravo i radite u jednoj od njih pa se smatrate prozvanim?

    U svakom slucaju sramota je da pricate o tome na ovako arogantan nacin ako nemate pojma kako to zapravo i funkcionise.

OSTAVITE KOMENTAR