Švrljanje, grebanje, lomljenje…sve to trpe javne telefonske govornice od drevnog plemena Vandali. Ni pre im nije bilo lakše ali ih je bilo mnogo manje. Uporedo sa pojavom mobilnih telefona, i njihov broj se umnožio. Danas se mnogi pitaju, koristi li još ko te staromodne sprave ?
Šezdesetih, ispred Gradske kuće
U kompaniji „Telekom Srbija“ kažu da je u Srbiji 2000. godine, ostvareno 12 000 impulsa po aparatu. Prošle godine, međutim, na 10 300 govornica, prosečan ostvareni saobraćaj po aparatu je bio 1800 impulsa, dakle sedam puta manje ali i dalje više nego ništa.
Potražnja za Halo govornicama opada ali i dalje postoji. Koriste ih stariji i štedljiviji koji tako odmah mogu da vide koliko su potrošili. Zatim strani turisti ili oni koji zovu inostranstvo, jer je ovakav vid komunikacije za inostranstvom povoljan.
Ranije su se govornice više koristile u seoskim područjima, dok je poslednjih godina njihova upotreba češća u gradovima. Najviše na autobuskim stanicama, u bolnicama, turističkim centrima i velikim prodajnim objektima – kažu u „Telekomu“.
Glavna svrha telefonskih govornica je koriscenja kada nemas mobilni telefon ili nemas trenutno kredita na istom… ILI kao sto sam ih ja koristio prilikom boravka u inostranstvu kako bih za manje novca tj kredita pozvao svoju zemlju!
Mobilno svako ima, stranaca Nema tako da mozemo lagano da ih pretvorimo u neke cvecnjake ili sta god 😀
.. a sto vam je zadnja slika… niste trebali da idete na Kosovo..