Naknada za podizanje keša na šalteru i bankomatu „tuđe“ banke spada među najveće provizije koje banka zaračunava korisniku kartica. Pogotovo kada se to čini kreditnom karticom. Međutim, postoje i naknade koje banka zaračunava prilikom plaćanja za koja smo ubeđeni da ne donose dodatni trošak. A to su situacije kada, na primer, karticom plaćamo račune na šalteru menjačnica, pošta, platnih institucija, jer nam se to posmatra upravo kao – podizanje keša sa „tuđeg“ bankomata.
Mnogi građani se neprijatno iznenade kada shvate da im je banka skinula po nekoliko stotina dinara na ime podizanja gotovine na bankomatu druge banke, iako taj bankomat nisu ni videli, a kamoli podigli novac na njemu.
Ali jesu platili karticom račune u menjačnici, banci, pošti… I to provlačeći ili prislanjajući karticu na takozvani POS terminal – onaj koji ima svaka benzinska pumpa, prodavnica, restoran, i gde im se nikada ne zaračunava provizija kada tako plaćaju benzin, hranu, odeću ili ručak.
Problem je što, kada se taj POS terminal nalazi na šalteru u pošti, banci, menjačnici ili bilo kojoj drugoj finansijskoj instituciji u kojoj građani mogu da plate svoje račune – on ima funkciju bankomata i svako plaćanje karticom na njemu smatra se isključivo podizanjem gotovine. A tek nakon toga se tom „gotovinom“ plaćaju pomenuti računi.
Dodatni problem je, međutim, što često ni sami radnici za šalterom ne znaju za naplatu provizije, pa korisnicima ne ukazuju da će imati dodatni trošak.
Neke od pomenutih institucija su ova obaveštenja okačile na svom sajtu, poput Pošte Srbije koja to, doduše, vodi pod stavkom „isplata gotovine platnim karticama preko POS terminala“, pa iz naziva usluge nije jasno da se odnosi i na plaćanje računa.
„Pošta Srbije ne pruža usluge plaćanja računa platnim karticama, već se sve transakcije tretiraju kao isplata gotovine. U poštama se ne obavlja usluga plaćanja platnim karticama, jer je to moguće isključivo u trgovačkoj mreži, već se sve transakcije tretiraju kao isplata gotovine platnim karticama. Korisnicima je olakšano da sa tim novcem (delimično ili u celosti) odmah obave i plaćanje računa. Da li će i koliko, takva transakcija biti opterećena provizijom zavisi od banke izdavaoca kartice i njenog tarifnika“, stoji na sajtu Pošte.
Ko još uopšte plaća išta u pošti na salteru?
Od kako su se otvorili svi ti platni prometi, od kako postoje mBanking i eBanking aplikacije.
U pošti plaćaju još samo stari ljudi koji ne vladaju internetom ili pametim telefonima.
Ne pada mi na pamet da idem tamo da čekam red, i još da vadim karticu tamo kod njih.
A ni poštanske usluge više nisu ekskluzivno vezane za poštu, od kako postoji bezbroj kurirskih službi. Neke od njih su jeftnije od pošte. Neke su i profesionalnije. Sa druge strane neke nisu. Ali njihova međusobna konkurencija nam svima daje priliku da odaberemo i bolje i jeftnije.
Pošta je kao institucija u mnogim segmentima mahom prevaziđena.
@PETRE-plažaju i oni kojima su izvršitelji iz samo njima znanih razloga blokirali karticu. Na primer neko nije na vreme platio struju lancoši razni ih predalu šajzu..
@Petar G.
Već više od 15 godina plaćam online račune i sve moguće uplate.
Ali zbog nekih drugih poslova moram nekoliko puta mesečno ići u Poštu.
Veruj mi da jos uvek ima dosta onih koji račune plaćaju na šalterima Pošte a nisu penzioneri.