Krivi toranj se sanira

Na Veliki četvrtak, u noći koja je najtužnija za pravoslavne vernike, dan kada je Isus Hrist izdat, predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor, v. d. direktora Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nebojša Malenković i predstavnici lokalne samouprave obišli su Rimokatoličku crkvu Svetog Jurja, poznatiju kao Senćanska crkva i uz zvona i svečanu misu najavili početak radova na tornju. Ovaj radosni događaj za 6500 katoličkih vernika obznanjen je na najtužniji pravoslavni praznik, dan kada se se u pravoslavnim hramovima ne služe mise niti zvone crkvena zvona. Nakon praznika počinju radovi na sanaciji tornja koji je oštećen avgusta 2012.godine nakon jake oluje. Fond za kapitalan ulaganja izdvojio je pet miliona dinara i to za prvu fazu radova. Odmah nakon nevremena lokalna samouprava je izdvojila 150.000 dinara ta prvu pomoć.

 

– Mi ne ulažemo samo u puteve i infrastrukturu. Moramo da vodimo računa i o verskim objektima, jer ćemo tako da očuvamo i tradiciju i duh. Radovi na Senćanskoj crkvi će da počnu odmah nakon praznika, a rok za završetak je 60 dana – rekao je direktor Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, Nebojša Malenković.

 

Toranj crkve Svetog Jurja stradao je i 1925. godine, isto u oluji i obnovljen je. Crkva Svetog Jurja stara je 120 godina i rađena je u neogotskom stilu. Gradonačelnik Modest Dulić je rekao da je lokalna samouprava pomogla koliko je mogla i da se nada da će se ovom investicijom trajno očuvati objekat.

 

– Ovo je samo prva faza, nadamo se da ćemo u komunikaciji sa Fondom za kapitalna ulaganja AP Vojvodine obezbediti i dodatna sredstva da saniramo kompletnu krovnu konstrukciju i sačuvamo ovaj značajan objekat, istakao je Modest Dulić.

 

Predsednik Skupštine Vojvodine, Ištvan Pastor, je nakon mise koja je trajala sat vremena “se izgubio” sa mesta događaja i nije davao izjave.



KOMENTARI

  1. zador kaže:

    Radujem zbog vesti sto pocinju sanacije na crkvu.

  2. Neophodan kaže:

    Pozdravljam svako ocuvanje tradicije, identiteta, nasledja, starih zgrada koje svakako imaju i svoju istorisjku ulogu..
    ALi u gradu gde se propagira tolerancija, pretezno na racun nekatolickih, nereforamtorskih, neislamskih i slicnih vera, kao i polne orijentacije, i svih ostalih tolerancija, mislim da bi bilo krajnje vreme, da svi oni pocnu uvazavati i tolerasti praznike i drugih vera, i od preostalih 365 dana u godini, odabrati bilo koji drugi dan da se oglase zvona, uz duzno postovanje, prema onima od kojih se zahteva vis enego sto su sami spremni da daju. Zaista su mogli povesti racuna da na dan, najtuzniji dan za hriscane (kojima i dobar deo ovdasnjih sugradjana pripadaju) pravoslavne vere, upravo od strane onih koji su takodje hriscani, da imaju obzira i postovanje, narocito ako i sami obelezavaju taj dan u tisini i bolu, da konacno budu i sami tolerantni bar koliko ocekuju i sami da se bude prema njima. Drago mi je da su im obezbedjena sredstva za sanaciju, a bice mi drago da upravo ta tolerencija koja se namece drugima, bude za sve ista. Ne samo kad se u Briselu prave marketinske akcije ili se sakrivaju iza svojih teznji dok je zagovaraju, vec i u praksi, prema drugima. Hvala i svim hriscanima pravoslavne vere, cestitam predstojeci jedan od najvecih hriscanskih praznika.

  3. bonnie kaže:

    Mozda su trebali, da se dogovore, ja ne znam nazalost tacno kako se odvija pravoslavni Uskrs, normalno: sadrzaj i znacaj je isti kod svih hriscana.  
    Bas zbog toga ne znam, da li su zvona zvonila u tihim danima za katolike, kada su njihova zvona “odnesena u Rim”?
    Dogovor kucu gradi, ubuduce treba vise postovati svacije praznike, ali mislim da nije kulturno ni bacanje petardi, za oba Bozica, to je eventualno za “pijani docek” nove godine… 

OSTAVITE KOMENTAR