Sve je trebalo da bude kao i obično. Folklor, parada, kočije… Glavna bina je postavljena ispred kafane Spartak. Poslednje veče, na završnoj priredbi, na prostoru današnje zelene fontane skupila masa sveta, pogotovo dece koja su se progurala ispred svih da bolje vide.
Da bi uveličali spektakl, vrhunac programa Dužijance 1975. godine, organizator je pribavio aparat za vatromet i postavio ga preblizu publike, što se pokazalo kao kobna greška. Onog trenutka kada je vatromet počeo, došlo je do eksplozije i aparat se okrenuo pravo prema publici. Rakete su rafalno raspalile svuda po okupljenom narodu.
Nastao je metež i vriska, neko nije ni shvatio šta ga je snašlo.
„U trenutku eksplozije, osetio sam da me nešto udarilo u grudi. U početku nisam obraćao pažnju na to. Tek kada mi se košulja zacrvenela potražio sam pomoć lekara“ – rekao je Milutin Janković nakon što je hospitalizovan. I pored sveg meteža, građani su pribrano reagovali i svojim automobilima organizovali transport povređenih u bolnicu.
Tragičan bilans bio je sledeći: jedna mala devojčica mrtva, jedan čovek ostao bez ruke i još dvadeset ranjenih. Povodom nesreće Organizacioni odbor žetelačkih svečanosti izdao je sledeće saopštenje:
„U subotu, 26. Jula 1975. godine oko 20 časova, prilikom izvođenja kulturno-umetničkog programa na Trgu Slobode u Subotici, u okviru žetelačkih svečanosti „Dužijanca 1975.“, došlo je do eksplozije na delu postrojenja za vatromet. Pretpostavlja se da je do ove nesreće, u kojoj je život izgubila petogodišnja devojčica Gordana Sučević – došlo iz tehničkih razloga i zbog nestručnog rukovanja sa postrojenjima za izvođenje takozvane „bengalske vatre“. Za realizaciju vatrometa bilo je zaduženo preduzeće za ekonomsku propagandu „Dekor“ iz Subotice.“
Nedelja, 27. juli, proglašena je danom žalosti na teritoriji Opštine Subotica.
Istraga je utvrdila da je u pitanju ljudski faktor, krivac je osuđen na dve godine zatvora i zavesa je pala.
Narednih 25 godina Subotica neće videti vatromet. Na kraju veka, kada je taj crni dan već pao u zaborav, ponovo su počeli razni vatrometi, često na mestima gde to nije bezbedno. Ako vam se desi da sledeći put prisustvujete takvom nebezbednom lansiranju projektila, setite se KRVAVE DUŽIJANCE 1975. godine
Lansky
🙁
Tako je kad su idioti poverili idiotu da priredi vatromet a u stvari ne zna ni nos obrisati.
Ocevidac sam tog strasnog dogadjaja i pravo je cudo sto nije ispala katastrofa.
Ne znam dal je doticni kaznjen, al da ga je trebalo to je sigurno.
Koliko se ja jos secam nekada su u Subotici na Silvester priredjivali vatromet. To bi se obavilo u ranim vecernjim satima cim se malo smracilo (da vide deca) a obavljali su ga vojnici JNA, obuceni i kvalifikovani ljudi za takve rabote, a sve to pod nadzorom odgovarajucih staresina.
Strašno, jedna mlada devojka je čak kod „Pelivana“ ostala bez oka…
Imao sam sedam godina, a moj brat osam, kada smo sa roditeljima bili na toj Dužijanci. Bina je bila negde ispred biblioteke, ne sećam se tačno. Stajali smo skroz napred. U nekom trenutku je tata predložio da se prošetamo po Korzou, što je bila dobra ideja jer inače ništa nisam video, onako mali, od velikih ljudi, a gužva ogromna…Kada smo se vratili, bio je haos, muzika ne svira, ljudi uznemireni, smrad i dim…sećam se da smo žurno napustili centar jer su nam rekli da je vatromet eksplodirao i pobio ljude u prvim redovima. Mama se rasplakala a meni je to kao detetu bilo užasavajuće. Putem do kuće je majka više puta ponovila…Hvala Bogu da smo otišli da prošetamo…