Larisa Inić: Novi progon Danila Kiša

Kada sam u tekstu kojim sam Zavičajne dane predstavila kao manifestaciju najgoreg primitivizma, napisala da se gradska kulturna politika može svesti na onu krajnje prostačku pošalicu “p..ke i krompirače”, mnogi su mi zamerili da sam bila preoštra. Usput su moje kritičare demantovali multinacionalisti nizom novina u kulturnom životu, uključujući i činjenicu da su Zavičajni dani uvršteni u red kulturnih dogadjaja od posebnog značaja za grad. Nisam inače baš sklona narodnim umotvorinama, ali ova sa severa Bačke je čini se proizvedena u sličnim okolnostima kakve su sada. Zbilja je prekardašio naprednjački predsednik.

Skupštine Grada, koji je verovatno u želji da u intervjuu za najstariji srbijanski dnevnik “Politiku”, bude ekskluzivan i pametan, izleteo sa najavom da će Subotica uskoro dobiti kulturni centar, pod čijim će se krovom objedinjeno upravljati kulturom, te da će nositi ime Brane Crnčevića. Istovremeno, najavio je da će u tom slučaju ugasiti Fondaciju Danilo Kiš, zaduženu za omladinsku kulturu i stvaralaštvo.

Ilija Maravić je za “Politiku” objasnio da bi se “osnivanjem ovog kulturnog centra na njega prenelo organizovanje manifestacija poput Dana grada, proslave Nove godine, žetelačkih svečanosti Dužijance, Interetno festivala, festivala Evropskog filma na Paliću, Festivala dečjih pozorišta, Regionalnog pozorišnog festivala Dezire, nedavno osnovanih Zavičajnih dana”, ali da bi se centar bavio i drugim kulturnjačkim poslovima. Prema tom objašnjenju centar je tek ideja, ali bi njena realizacija mogla biti realizovana brzinom svetlosti, pošto bi se odluka mogla naći na dnevnom redu Skupštine Grada već 12. februara.

O svemu ovome po svemu sudeći već je postignuta saglasnost svih koalicionih partnera. Kako i ne bi, kada je Brana Crnčević bio jedan od najboljih prijatelja aktuelnog predsednika i njihovog zajedničkog mentora Slobodana Miloševića. Nejasno je međutim, kako je gomili subotičkih multinacionalista nastanjenih u Gradskoj kući uopšte palo na pamet da kulturni centar nazovu po čoveku toliko upitne biografije i to u gradu koji se 90-tih godina jasno suprotstavio svemu onome čiji je jedan od najglasnijih eksponenata bio upravo Brana Crnčević?

Suština priče oko Fondacije Danilo Kiš i njenom restrukturiranju u kulturni centar Brana Crnčević jeste “obeležavanje” teritorije. Potrebno je pokazati i jasno dati do znanja da sve ono što ima prizvuk liberalnog, građanskog, otvorenog, mladalačkog, alternativnog, vrcavog, drugačijeg, nacionalno neobojenog i u Subotici, kao i u ostatku Srbije nema više nikakvu šansu da bude finansirano iz budžeta, pa čak ni viđeno. Niko ko ne pripada jednoj od tri selendre na koje su nas podelili više ne može imati čak ni prostor da organizuje neki kulturni dogadjaj. Reč je dakle o klasičnoj demonstraciji moći i političkoj kontroli. Fondacija Danilo Kiš mora da nestane, ne zato što su je, kako to neko pokušava da predstavi, osnovali “žuti”, već zato što je pod njenim krovom i imenom Danila Kiša, koliko-toliko funkcionisala interkulturalnost. Sasvim zgodno, o istom će trošku, radi “štednje”, preuzeti upravljanje i nad svim bitnijim gradskim festivalima. Zato je potrebno pljunuti na kosmopolitu i pisca priznatog u svetu ali ne i u rodnom gradu, da slučajno neko ne bi, kako je to Kiš napisao u prvom redu Saveta mladom piscu, “gajio sumnju u vladajuće prinčeve i ideologije”.

Projekat apsolutne multinacionalističke dominacije polako se zaokružuje, aprema podeli plena, očigledno se institucije sa predznakom “gradski” smatraju srpskim, pošto su manjinske zajednice sopstvenu kulturu prepustile nacionalnim savetima.

“Upodobljavanje” se nastavlja.

(Autonomija)