Leović palata

Prema projektu Edena Lehnera i Đule Partoša 1893. godine izgrađena je kuća za kraljevskog javnog beležnika Simeona Leovića. Ova dva graditelja su prvi put u Subotici stvarala 1889. godine takođe za javnog beležnika. Naime, on je zatražio da mu izgrade kapelu za uspomenu na rano preminulu ćerku. Podignuta je na srpskom groblju u vizantijskom stilu.

Zgrada Simeona Leovića izgrađena je u Lenjinovom parku 11, odmah pored željezničke stanice, u stilu secesije.

Simetrija i monumentalne dimenzije susednih zgrada još su više istakle ljudske razmere i asimetriju Leovićeve palate, koja je posebno naglašena ivičnom postavkom osmougaonog tornja sa lanternom. Osnovne karakteristike Lehnerove arhitekture već se jasno ocrtavaju na ovom objektu. Primenjivao je ravne površi, udvojene prozore, uveo je boje u arhitekturu, nove materijale, pokrenute volumene i razigrane krovove. Istovremeno, vešto je ostvarivao uklapanje objekata u okruženje.

Nema formalnih pravila u komponovanju fasade, pravila su suštinska, proizlaze iz organizacije prostora. Toranj sa malom ložom u prizemlju i udvojenim prozorom (bifora) na spratu, nadalje trifora u prizemlju iznad koje se proteže velika terasa, koja zauzima polovinu sprata, asimetrčno locirana kapija, razigrane atike, dekorativni dimnjaci i lanterna samo su naočigled nepravilno raspoređeni po fasadi.

Do izražaja dolazi lepota prirodnih materijala: opeke i žolnai crepa. Pročelje je izvedeno od žute fasadne opeke dok razuđeno krovište pokriva žolnai crep.

Najreprezentativniji stan od 5 soba nalazio se u prizemlju, levo od kapije što je jasno čitljivo i na fasadi. Za razliku od linearnih organizacija prostora, koje su bile omiljene u XIX veku, ovde je sprovedena centralna organizacija stana, gde se iz predsoblja otvaraju ostale prostorije – gospodinova soba, salon i ženski salon.
Salon je najreprezentativniji i po dimenzijama najveći prostor u stanu, ima vezu sa gospodinovom sobom, gospođinim salonom i sobom. Kupatilo je imalo direktnu vezu samo sa gospođinim salonom. Trpezarija je bila izdvojena u dvorišnom krilu zgrade. Pomoćnim kružnim stepeništem silazilo se do kuhinje, ostave i stana posluge u suterenu. Ovo kružno stepenište čini jedan od glavnih akcenata dvorišne fasade. Ono je smešteno u posebno izdvojeni kubus koji završava tornjem. Sa druge strane suvog ulaza se nalazi manji stan sa tri sobe, gde trpezarija čini središte kuće, iz nje se ulazi u salon orijentisan ka ulici, a iz salona u spavaću sobu.
Dokumentacija MZZSK, Subotica