Lim je otporniji od stakla

Pišući nedavno o užasnom stanju izloga RK Beograd, može biti da smo podstakli domaćina ove kuće ili onoga ko vodi brigu o glavnoj gradskoj ulici, da preduzme nešto u tom pravcu.

 

Dve nedelje kasnije, razbijeni izlozi su zamenjeni malo tvrđim materijalom, otpornijim na karate udarce. Vrlo brzo su svoj doprinos dali i grafiteri koji su uspostavili balans sa likovnom kompozicijom koja krasi ovu površinu.

 

Da ostavimo šalu po strani  (gde su mladi – tu je i šala) , ovom prostoru nema spasa dok se ne privede nekoj nameni ali ipak teši činjenica da nije baš potpuno prepušteno razgradnji. Robna kuća Beograd ima dvostruki problem. Sem onog opštepoznatog vezanog za krizu i nemaštinu, tu je činjenica da je pristup ulazu za snabdevanje ove trgovine, ostao odsečen. Nekadašnji prilazni put bila je Engelsova ulica ali ona danas ne može da propusti ni jedan kamion a ne kolonu od deset teretnih vozila, koliko je znalo da čeka u redu, u vreme kada je RK Beograd radila punom parom. Urbanistički plan predviđa probijanje novog pristupnog puta između Engelsove i ul. Vuka Karadžića ali se njegovo ostvarenje danas čini daleko. 

 



KOMENTARI

  1. ridick kaže:

    pocetak korzoa  ,  bivsa robna kuca , pa  propale    sportske radnje pa kockarnica  koockarnica   banka   cockrnica    banka  kockarnica   pa bivsi    don   jna  pa levo  monsrtum  od  berona ( pozoriste   , strasno kakva slika  o  on 22h   korzo  postane   ulica   tisene tuge  i  duhova

  2. stormwatch kaže:

    Dragi gospodine Lansky. Da niste malo preterali sa tim probijanjem ulica? Secam se kada sam zadnji put bio u SU da u zivotu nisam video toliko dostavnih vozila na korzou, majku mu pa ono tamo postaje magistrala. Tako da i kamionce moze bez problema da kroz korzo dodje do Robne Kuce. Najmanji problem.

  3. Mile voli disko kaže:

    Frustrirani, neiživljeni i seksualno neaktivni!

  4. Marko kaže:

    “svoj doprinos dali i grafiteri koji su uspostavili balans sa likovnom kompozicijom koja krasi ovu površinu”

    Divno sroceno :))))))

  5. gomby kaže:

    Bas mi je drago sto sam 26 tog. februara postavio slike i natpis o robnoj kuci Beograd u rubrici PISTALJKA , bez obzira sto su neki i prigovarali , mozda sam ipak doprineo da vlasnici iz magle izidu i poprave bar tolko da ne bude opasno  jer staklo je gadno kad se razbije . A ipak mislim kao sto pise sada u rubrici da mozda su se vlasnici probudili . Pouka je da na izjave nekih da mi neki pisemo bezvredne clanke ipak se nekad krene sa mrtve tacke. Trebalo bi vise nas da idemo gradom i pratimo neke stvari pa da kritikujemo , mozda stime i pomognemo zajednicku stvar ..EVO SLIKE KOJOM SAM POCEO ..

  6. Posramljen kaže:

    SRAMOTA! Sramota kakav nam je postao grad, sramota kakvi ljudi žive u njemu! Sramota je i svaku stvar svaljivati na nemaštinu. I posle rata ( II svetskog) bila je nemaština, i to mnogo teža, ali se ljudi nisu ponašali tako bahato i arogantno. Sramota je što ni roditelji ni škole ne vaspitavaju svoju decu da se ponašaju i poštuju bilo šta ( osim novca)!

  7. stormwatch kaže:

    @posramljen

    Pre jedno godinu dana sam putovao u vozu sa jednim covekom koji je pobegao u NYC kada je pocinjao rat u SFRJ…pita se covek u svojim filozofskim mislima koliko je nas narod (SFRJ u globalu) uopste ikada bio civilizovan i kulturan, koliko mu je malo trebalo da izgubi moral? I Irak je unistavan ratom pa ljudi nisu klonuli duhom i moralom a svesti ljudi su se izgubile u SFRJ (posebno u Srbiji) posle 2 meseca, pitanje je da li je moral ikada postojao u toj zemlji? 

  8. gabriela kaže:

    tako nam i treba kad smo stoka.

  9. minitaxsu kaže:

    a šta rade komunalci? ********

  10. deki1985 kaže:

    Komunalci su ti udomljeni stranacki kadrovi…. Sta oni uposte imaju sa redom i cistocom u gradu 🙂 Te metalne ploce su samo druga varijanta katanca i oslikavaju totalni ponor koji je zahvatio tu ulicu jos od rusenja pozorista.

  11. Posramljen kaže:

    za stormwatch

    poslovica kaže : jedna lasta ne čini proleće! Ipak ne bih da se raspravljam sa godpodinom filozofom iz NYC o nekadašnjem moralu u SFRJ, svako ima pravo na svoje mišljenje, Nisam bila u Iraku da sudim o njihovom moralu, ali iskreno, to što vidim i čujem o situaciji tamo dovoljno mi je i da me prodje želja da to proverim. Znam samo toliko da su ljudi iz SFRJ nekada bili cenjeni “gastarbajteri” a ne “azilanti”,da su svi i svugde čuli za Jugoslaviju, da me nije bilo sramota da me čuju u inostranstvu da govorim srpskohrvatski, da bi me roditelji i škola kaznili za neprimerno ponašanje ( napr. pušenje na majmunu) da nije bili “cool” niti “in” razbijati izloge, da na ulazu u sud nije bilo potrebno ispisati kako obučen se može ući u zgradu, da su me poslali kući iz gimnazije da skinem beli sedefasti lak sa noktiju….. i mogla bih da nastavim sa primerima o postoajnju morala i duha, kulture i civilazije, koji su po mom dubokom ubedjenju ipak postoajli i nažalost nestali. Materijalno siromaštvo će se rešiti,  ali brine me siromaštva duha.

OSTAVITE KOMENTAR