Mačković Jašo-Tošo harmonikaš

Sva dica koja su sa Jašom išla u škulu nosila su taške na leđi, jedino je Jašo nosijo naprid na prsima.  „Da nije pofalijo? „Pito se njegov baćo Lazar. Ne, nije nikako to bilo u pitanju, naprotiv …..Jašo je, kasnije se pokazlo, bijo vrhunski umetnik, čovik koji je sviro u ’armoniku, ku da su mu se prsti sa pucadima na ’armoniki rodili.

Nije oma imo svoju harmoniku, prvo je išo ku dite raditi na vršalici mašini i to ku zdravo mlad radijo je u „žensko“, radijo je mladi umetnik one lakše poslove, jel kako su kazli stariji  bijo je još „sirov“.

Počo je Jašo ku čavrgan pomalo većma ić na časove kod bać Antuna, a kad se vidilo da će od njega štogod biti, najstariji brat Lajčo mu je zajedno sa ostalom braćom i sestrama kupijo i prvu harmoniku, tako da je počo Jašo ić malo po malo u kola i na prela. Sve je manje  kruv zarađivo na vršalici a sve većma na „mrskama“ kako je on to volijo kasti za meh od njegove dugmetare „DELLAPE“. Lip čovik, crn markantan, lipog glasa, plećat…..mamijo je srce iz prsivi i muškima svojom pismom, glasom, lipom svirkom, a ženama ..eh ženama borme i stasom i onim visokim čelom i krupnim očima boje kestena, tim očima kojima je tako često znao namigniti damama po igrankama i po svatovima, tušta je žena prošlo kroz njegov boemski život. Do njegove trideset i pete život mu se svodijo na mijane na kocku na žene, i onda se skrasijo i dobijo sina. Život mu je bijo po njegovim ričima i većma neg lip, al bilo je svašta i po tim svirkama i nisu uvik bile vesele svirke. Išo je Jašo svirati i pod pendžere kad kogod umre i kad se sviralo „oooo groblje, groooblje ti bašto šarena, u tebi se seju najlepša semena . Seju se seju al nikada ne niču“.

P1020427

Ilustracija: Geza Šetet

Sviro je i divanijo u zenitu svog života da lake dame i svirci nemožedu dugo živiti a znao je citirati i njemu tako omiljenog  glumca Janićijevića (Burduša) , kad je kazo: „Svi će mo mi braćo jednoga dana – neko će pre neko kasnije“. Tu je mislio na onaj trenutak koji neminovno dolazi svakome od nas nas, trenutak kada se napušta ovozemaljski život. U njegovim ranim pedesetim počo se gubiti. Od čovika od sto i trideset kila, spao je na sedamdesetak. Mijana, žene, kocka – došli su po svoje.

Na samom koncu svog života sinu je izdiktiro cilu pismu „paloma“ i kazo riči koje se ne mogu zaboraviti.

„Gazdi niko nikad nije naradijo, pijanom niko nije nikad nasviro a mrtvog nikad nemožmo priplakati“

To je bijo Jašo harmonikaš rodom Čikerijanac..



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR