Magnet za privlačenje investicija

Od kada je (2006. godine) usvojen novi Zakon o slobodnim zonama, u Srbiji je formirano 14 takvih zona, od kojih sve, manje ili više, uspešno posluju.

– Ako posmatramo kretanje ekonomskih parametara, poput vrednosti prometa, ostvarene proizvodnje, izvoza, visine investicija i broja zaposlenih, moglo bi se reći da je najuspešnija FAS Slobodna zona – Kragujevac. Slede Slobodna zona „Subotica“ i Slobodna zona „Pirot“. S druge strane, činjenica je da vrednost proizvodnje i izvoza u FAS Slobodna zona, u prethodne tri godine beleži pad, u proseku 10 odsto godišnje, ali zahvaljujući povećanju vrednosti posmatranih ekonomskih parametara u ostalim zonama, pre svega u Pirotu i Subotici, može se reći da ukupna vrednost beleži rast od tri odsto – komentariše za Danasa Vidak Tomić, viši savetnik u Upravi za slobodne zone pri Ministarstvu finansija Republike Srbije.

Prema podacima iz Izveštaja o poslovanju slobodnih zona, za 2017. godinu, u tim zonama radi 28.366 ljudi. Važno je naglasiti da se broj novozaposlenih, iz godine u godinu, uvećava i to za oko 3.000 godišnje. Naš sagovornik naglašava da su slobodne zone, koje nude brojne benefite korisnicima, jedan od proverenih instrumenata za privlačenje investicija, što dalje dovodi do transfera savremenih tehnologija, upošljavanja radne snage i pozitivnog uticaja na spoljnotrgovinski bilans države imajući u vidu da je čak 90 odsto ostvarene proizvodnje namenjeno inostranom tržištu.

– Vrednost investicija, realizovanih u slobodnim zonama u periodu od 2008. do 2017. godine, dostigla je iznos od oko 2,3 milijarde evra, od čega je 1,8 milijardi investirano u periodu od 2012. do 2017. godine. Treba, međutim, naglasiti da priliv investicija i pokretanje proizvodnje u slobodnim zonama aktivira i zaleđe tih zona, odnosno privredna društva koja se pojavljuju kao dobavljači, špediteri, transporteri… multinacionalnih kompanija, tako da priliv novca koji su privukle slobodne zone znatno nadmašuje iznos od 2,3 milijarde evra – ističe Tomić.

Pored FAS Slobodna zona – Kragujevac, sagovornik Danasa izdvaja i slobodne zone u Subotici i Pirotu koje su se najbolje razvile. Slobodna zona „Subotica“ nalazi se u neposrednoj blizini granice sa Mađarskom, na Koridoru 10, i u njoj posluje 12 kompanija, koje se bave trgovinom, kao i pet multinacionalnih kompanija koje se bave proizvodnjom i to: Simens, Norma grupa, Amatek, Cintitech fluid Serbia i Swarovski Subotica. I Slobodna zona „Pirot“ dobro je pozicionirana – nalazi se u neposrednoj blizini granice sa Bugarskom, na Koridoru 10, i u njoj posluje 53 kompanije koje se bave trgovinom i 22 multinacionalne proizvodne kompanije, među kojima je najznačajnija Tigar Tyres. Posebno se ističe Slobodna zona „Smederevo“ koja je za samo pet godina od osnivanja uspela da privuče osam proizvodnih kompanija među kojima se izdvaja kompanija PKC Wiring Systems.

Dobro se drži slobodna zona „Zrenjanin“, koja je formirana na prostoru od oko šest hektara (u širem centru grada), i gde je ubrzo počinje sa radom preduzeće Kolpa. Danas zrenjaninska Slobodna zona radi punom parom, ima osam korisnika – proizvodnih firmi, mada izvoz preko nje realizuju i drugi proizvođači, smešteni u novim industrijskim zonama. Procenjuje se da će se poslovanje ubrzo povećati, s obzirom na to da svoj pogon u jednoj od industrijskih zona završava južnokorejski Essex, a najavljen je i dolazak kineskog proizvođača guma – Šandong Linglong, koji planira investiciju vrednu 870,4 miliona evra. Plan Essex je da u Zrenjanin najpre uloži 18 miliona evra i da zaposli 100 radnika, au drugoj fazi, koja bi trebalo da bude završena do 2023, kapaciteti će biti duplirani ukupan broj zaposlenih dostići će 160 radnika.

– U ovom trenutku korisnici Slobodne zone „Zrenjanin“ zapošljavaju više od 6.300 ljudi. Kada je reč o investicijama one su na nivou od oko 200.000.000 evra, pri čemu treba imati u vidu da je značajan deo ulaganja u izgradnju objekata i opremanje proizvodnih pogona realizovan pre ulaska nekih od korisnika usluga te zone, pa nisu obuhvaćeni tom brojkom – objašnjava direktor zrenjaninske Slobodne zone Branislav Malagurski.

Nemački proizvođač kablova za auto industriju Draxlmaier najveći je zrenjaninski poslodavac i veliki izvoznik. Treba napomenuti da deo svojih proizvoda isporučuje Fijatu u Slobodnu zonu u Kragujevcu, koji se ne smatra direktnim izvozom. Slobodna zona „Zrenjanin“ raspolaže površinom od oko 98 hektara i čine je tri lokacije: „Jugoistok“, „Bagljaš“ i „Cvetna“.

– Radimo sve što je potrebno za privlačenje investitora. I oni dolaze. Pored postojećih površina, proširujemo zrenjaninske industrijske zone za još 500 hektara. Dolazak novih ulagača, poput kompanije Essex i velikog kineskog proizvođača guma, pozitivno će uticati i na poslovanje i na izvoz. I još nešto, neće to biti samo skok izvoza zrenjaninske privrede, već će se pozitivno odraziti i na ukupan izvoz Srbije i dodatno doprineti atraktivnosti poslovnog ambijenta. Ono što dolazi sa ovakvim investicijama je nova putna infrastruktura, da ne govorimo o tome da je to šansa za zapošljavanje stručnog kadra, ali i kooperanata – objašnjava za Biznis Duško Radišić, pomoćnik zrenjaninskog gradonačelnika.

Akcenat na proizvodnim firmama

– Poslednjih godina koncentrišemo se na proizvodne firme, koje obezbeđuju veće zapošljavanje i izvoz. U 2017. godini korisnici Slobodne zone „Zrenjanin“ ostvarili su proizvodnju u vrednosti od oko 125.000.000 evra, dok je izvoz dostigao 100.000.000 evra, ako se isporuka delova Fijatu u Slobodnoj zoni Kragujevac ne računa kao izvoz. i moglo bi se reći da smo zadovoljni ostvarenim rezultatima – precizira direktor zrenjaninske Slobodne zone Branislav Malagurski.

Slobodne zone u Srbiji

Apatin

Beograd

Kragujevac

Kruševac

Novi Sad

Pirot

Priboj

Smederevo

Svilajnac

Subotica

Šabac

Užice

Vranje

Zrenjanin

Uslovi poslovanja u slobodnoj zoni

* Uvoz i izvoz roba i usluga je slobodan

* Na uvoz robe namenjenoj delatnosti i izgradnji objekta u slobodnoj zoni ne plaća se carina i druge uvozne dažbine, osim u slučaju kada se roba stavlja u promet na domaće tržište

* Roba koja se uvozi ili izvozi iz slobodne zone ima tretman carinske robe

* Kontrolu robe u slobodnoj zoni obavlja carinski organ, a korisnik slobodne zone je dužan da omogući sprovođenje mera carinskog nadzora i da vodi propisanu evidenciju

* Roba koja se iz slobodne zone stavlja u slobodan promet na teritoriji Srbije podleže obavezi plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina

* Sirovine koje se uvoze radi proizvodnje robe koja je namenjena izvozu oslobođene su poreza i drugih carinskih dažbina

* Na unos dobara i pružanje prevoznih i drugih usluga u slobodnoj zoni ne plaća se PDV

* Korisnici slobodne zone mogu iznajmiti, kupiti ili izgraditi poslovne, proizvodne ili skladišne objekte

* Korisnici slobodne zone mogu slobodno da koriste strane valute stečene poslovanjem u slobodnoj zoni

* Eksproprijacija nije dozvoljena

* U slobodnu zonu se ne može uvoziti, niti se iz nje može izvoziti roba čiji je uvoz, odnosno izvoz zabranjen

 

Danas



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    zuti botovi pukli od muke hehehe

  2. Salamander kaže:

    Možda nisam ekonomista ali je zaista čudno da kažu da vrednost izvoza pada svake godine 10% a da ukupna vrednost raste 3%…malo nelogičnosti. Uostalom ne znam ko ima koristi od toga da roba dođe, preradi se i ode bez ikakvih troškova pa se i ne evidentira kao izvoz, nema PDV-a, nema dažbina – jedina korist plate radnicima i doprinosi na plate, a i to su sve već dobili od države da bi bili privučeni. Makar menjajte visinu plata pa da ljudi i država nešto i dobiju.

  3. sajla kaže:

    zuti botovi
    jbt vi ste ljudi ma vi niste ni za dodelu zeleni kartona… jb vas srpski vucji pas…

  4. Bivsi clan kaže:

    Naprednjacki botovi! Zivimo bolje, kako da ne. Subotica radi, Morinj se gradi!

  5. ffilozoff kaže:

    Zalosno i tuzno je ovo,da strane firme iskoristavaju nase robove, a domaci privrednici, poljoprivrednici, zapostavljeni…

  6. Megille kaže:

    Novo Rimsko cvarstvo-prodali svoj narod ‘robovlasnicima’….

  7. Realan kaže:

    Koliko demagogije na jednom mestu! Komunisti ceo vek žive od nje.

  8. Volimljude kaže:

    Žuti su i izmislili pojam slobodne zone,u sistem ju je uveo Mlađan Dinkić. Favorizuje strane privrednike, koje subvencioniše država. Domaćim privrednicima nije dostupna,pa kukaju,jer bi i oni rado subvencije. I jedni i drugi plaćaju radnika kao roba. Taman mu daju za dovoljno hrane da ne crkne, nego da može da nastavi da crnči. Čudi me da ste napisali ovako pohvalan tekst o zoni,bez kritičkog osvrta. Ako vam je dobro,onda ništa.

  9. Secam se... kaže:

    @Volimljude

    Žuti nisu izmislili ništa, pojam slobodne zone postoji pola veka u zemljama u razvoju i onima koji su u večnoj tranziciji. Međutim, Srbija nit je zemlja u razvoju nit u tranziciji, ona se samo nalazi u demagoškom košmaru od 2012. Niko drugi do Aleksandar Vučić je tvrdio u vreme dok je bio opozicija, kako će pozatvarati sve te slobodne zone koje su u Srbiju stigle po Šoroš-Rotšild naređenju preko G17+ izdajnika. Posle 6 godina šarade koja se naziva zemljom i vlasti, Aleksandar se grli i ljubi sa Šoroševim naslednikom, a slobodne zone po Srbiji mu pretstavljaju glavni stub razvoja zemlje.

OSTAVITE KOMENTAR