Polovinom šezdesetih godina, “Subotičke novine” pišu o lift-boju u Gradskoj kući i jednom njegovom radnom danu u liftu sa starim mehanizmom. Andrija Kopilović tada već desetu godinu radi na tom mestu i po stotinu puta dnevno ode gore i dole. Ništa manje nije važan njegov zadatak da informiše građane o broju kancelarije ili službe zbog koje su došli u centar gradske administracije.
Kada je sagrađena, Gradska kuća je imala čak tri lifta. Kako teretni, tako i kabine za građanstvo u kojima su klupe tapacirane somotom. Potrošilo ih je vreme i modernija tehnologija, koja je u penziju poslala i lift-boja.
Koji je najstariji lift u gradu
Liftovi su u Subotici postali uobičajeni kada je počela izgradnja solitera šezdesetih godina. Prva posleratna zgrada koja je dobila elevator, bila je petospratnica u ulici Maksima Gorkog 1953. godine. Imao je malu kabinu, iznutra obloženu lakiranim drvetom. U njega se ulazilo pomoću ključa koji su posedovali stanari. U međuvremenu, taj lift iz pedesetih godina je zamenjen novim, modernijim.
Slične ključeve su imali i oni u “Antićevim” soliterima na Aleji Maršala Tita.
Čemu ključ u vreme kada se nisu zaključavale ni zgrade, a ni mnogi stanovi ? Može biti da je to tada bilo toliko novo i zanimljivo, da bi se njime vozali mnogi nezvani gosti, znatiželjnici, pogotovo klinci.
Pored petospratnice u ulici Maksima Gorkog, nalazi se trospratna zgrada izgrađena za vreme rata, koja jednim svojim ulazom gleda na zgradu nove Opštine. Ona je na toj strani imala lift ali je on odnešen u posleratnim godinama.
Pre rata, u ravničarskom gradu se nisu zidale građevine sa puno spratova pa su i liftovi bili retkost.
Po rečima istoričara Geze Vaša, postojao je jedan u kasarni na Senćanskom putu (na mestu današnjeg suda), ugrađen 1899. godine. Zgrada je srušena u bombardovanju 1944. pa se o njemu ne zna više od toga.
Ovde treba pomenuti visoku dvospratnicu – Vojnić palatu na krzou, koja u svom atrijumu ima prastari teretni lift koji, zahvaljujući svojoj jednostavnosti (čekrk), i dalje služi. Radnici ga i danas koriste prilikom radova na renoviranju i održavanju zgrade. Susedna Nićin palata, izgrađena polovinom tridesetih, imala je dizalo u originalnom projektu, ali je i tamo danas moderan lift.
Za koji onda može da se kaže da je najstariji u gradu koji je sačuvan? Odgovor donosi jedno prijatno iznenađenje. On je i dalje tamo gde je postavljen 1913. godine, i to u staroj gradskoj najamnoj palati u Nušićevoj broj 2 (u njenom prizemlju je nekad bila poslastičarnica “Ravel”). Tamo postoji potpuno očuvan drveni lift ukrašen secesijskim šarama. Majstori kažu da bi bez problema mogao da nastavi sa radom ako bi mu se namestila nova sajla.
Gradska najamna palata, Nušićeva br 2
Strah od liftova
Strah od liftova je samo jedna od fobija koje mogu da snađu čoveka. Napad panike izaziva pomisao da bi lift mogao da se otkači ili da se zaglavi. Da li bi neki od brojnih subotičkih liftova mogao da padne? Stručnjaci kažu da je to isključeno ako se radi redovno održavanje. U naselju Tokio, u Šenoinoj, pamte da se upravo to desilo dok je njihov lift bio još relativno nov (5 -6 godina). Polovinom osamdesetih se kabina sjurila sa trećeg sprata do dna. U njoj je bila četrnaestogodišnja devojčica koja je dobro prošla, ako ne računamo dugo i mučno izvlačenje iz podruma odnosno betonskog ležišta.
Nažalost, bilo je i tragičnih događaja. Žrtva prve nesreće bio je radnik na održavanju. U dvanaestospratnici na Palićkom putu, dva majstora su radila servis kada je nesmotrenošću spušten lift dok je jedan od njih bio u dnu kućišta. Čovek je zgnječen.
Druga nesreća desila se na Prozivci. Žena je ostala zaglavljena kada se kabina zaustavila baš između dva sprata. U želji da pomognu komšinici, dva starija čoveka su otvorila vrata, iako je lift svojom gornjom polovinom bio na spratu više. Žena iz lifta je procenila da može jednostavno da iskoči iz kabine i to je i učinila. Tada se desilo ono na šta troje ljudi nije bilo spremno. Pri doskoku, nesretnica se zateturala unazad, spotakla se i upala u ponor ispod kabine.
Sužavanje prozora
Majstori su došli jednog dana i bez objašnjenja zavarili sve prozore na vratima od lifta. Stanari onih zgrada na Prozivci, čiji liftovi su doživeli ovu promenu, samo su nagađali da bi to morao biti neki novi zakon koji propisuje određenu širinu vertikalnog prozora na svakim vratima kroz koja se sa spratova ulazi u kabinu. Jer zavarene ploče nisu potpuno zatvorile okno već su ga samo suzile do određene mere. Razlog zbog čega je ova mera sprovedena jeste usklađivanje sa merama koje važe u Evropskoj uniji. Ono što je nama sada zanimljivo, jeste saznanje da je domaće zakonodavstvo ovaj propis uskladilo još 1986. godine. Usledilo je to nakon jednog događaja…
Na tim jednim vratima, prozor širine 45 cm bio je delom probijen već neko vreme ali, iako je zjapila rupa u mrak kućišta, prozor je bio od armiranog stakla pa nije izgledalo da bi preostali deo mogao da se slomi pre nego se ugradi novi. Kada je taj čovek pozvao lift, iza njega je čekala još jedna žena. I najbistriji ljudi ponekad urade nešto u trenutku sužene pameti, što se kaže „kao bez glave“. Dotični je iz nekog razloga proturio glavu kroz onaj razbijeni prozor i pogledao u ponor kućišta lifta, možda nestrpljiv, znatiželjan, dekoncentrisan… U tom sekundu je stigao lift – ali od gore, i kao giljotina odsekao nesretniku glavu. Njegovo telo je ostalo još tren na nogama i lagano se okrenulo prema ženi koja je stajala iza. Mlazovi krvi špricali su po njoj sa mesta gde je sekundu pre stajala dobro poznata glava njenog kolege…
Sve se ovo desilo u zgradi „Saponie“ u Osijeku. Kažu da je ovaj događaj samo ubrzao donošenje propisa o sužavanju prozora gde oni nisu bili dovoljno uski. Otvori su suženi prvenstveno zbog toga što su učestali slučajevi da ih oni koji se nađu zaglavljeni, razbijaju i pokušavaju da izađu, te se tako izlažu riziku. Dakle, ko je zaglavljen, ima da ostane zaglavljen dok ne dođe pomoć.
LANSKY
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Kod starijih modela liftova, za novije ne znam, generalno je problem bila slaba ventilacija kabine.
Naime, ako je u lift pre vas ušao pušač sa zapaljenom cigaretom, što je već davno zabranjeno, vi ste miris dima cigarete čak i posle pola sata mogli da osetite u kabini lifta.
Isto se dešavalo ako je u lift ušla neka dama namirisana parfemom izuzetno jakog mirisa, to se još dugo osetilo u kabini.
Sad ekstremnije slučajeve neću da spominjem, jer je neukusno, a ne znam, neko bi se možda smejao tome, a neko bi plakao. 🙂
Bravo Lansky
Stvarno nas lepim stvarima informisete sto nam nikada nebi palo na pamet da pitamo.
Gospodine Lansky uvek nas iznenadite informacijama o stvarima pored kojih svakodnevno prolazimo i ne zapitamo se o njihovom nastanku. Pišući o njima u nama se bude sećanja i uspomene na prijatne i neprijatne događaje. Tako se sedamdesetih godina grupa đaka na izletu zaglavila u liftu jer nisu vodili računa o nosivosti lifta.Razrednik je pozvao majstora, govorio je deci da ostanu mirni. On je brzo stigao, stručno odradio posao i sve se sretno završilo. Ne znam kad je donet zakon da se u zgrade visine do 4 sprata ne ugrađuje lift. Na te zgrade je posle nadograđen još 1 sprat. Selidbe u takve zgrade nisu uopšte jednostavne.
Objekat u kome sam radio zadnjih 30 godina mog radnog veka, imao je 18 spratova i osam liftova. Jednog dana nekih par meseci pred penzionisanje cekam na lift u prizemlju. Pored mene dve mlade lepuskaste pripravnice takodje cekaju lift, cupkaju u mestu i nestrpljivo pritiskuju dugme za poziv lifta. Kazem ja njima – kada sam ja bio mlad svih 18 spratova sam prujurio peske. Odgovor sam dobio ekspresno – Pa naravno kad u vasoj mladosti jos nije bilo liftova. 😉 Da je cutanje zlato uverio sam se po ko zna koji puta.
Moj prvi lift sam doziveo, a gde bi drugde, u Gradskoj kuci u Subotici. Iz perspektive klinca u nizim razredima osnovne skole izgledala mi je njegova kabina jako velika i prostrana. Imala je i Lift-boya, koji bio sve samo ne „Boy“ Odrastao i stalozen covek odeven u decentno sivu uniformu i sa obaveznom sapkom na glavi kakvu su nosili svi portiri i kuriri u Gradskoj kuci i to mu je davalo naprikosnoveni autoritet sluzbene osobe. Njegovo prvo pitanje upuceno meni je bilo „a di ces ti mali?“ Odgovorio bih mu – kod moga tate. A ko je tvoj tata? Rekao bih ime moga oca i to je bilo dovoljno da bi se svaka dalja diskusija prekinula. Izbegavao sam obicno lift i radje koristio stepenice jer sam u stvari odlazio u Gradsku kucu da bi lutao po tom fascinantnom objektu i ni na kraj pameti mi nije bilo da dosadjujem ocu na poslu. Dobar izgovor zlata vredi.
Stepenista i liftove u uzem centru grada sam manje vise kompletno poznavao jer sam tu i tamo imao u tim objektima ponekog druga iz razreda. Medjutim vecinu sam upoznao zahvaljujuci Nedelji Crvenog krsta. Nas nekoliko ucenika iz nizih razreda bi dobilo odgovarajucu kasicu i onda zaredjali od kuce do kuce, od stana do stana, sakupljali dobrovoljni prilog i tako upoznali skoro sve ulaze i sva stepenista u centru grada i okolnim ulicama.
Po dolasku u Nemacku imao sam mnogo cesce dodir sa liftovima. Posto ne patim od klaustrofobie njihovo koriscenje nikada za mene nije bilo neki problem. A onda jednog dana usledio je sok. Usao sam u zgradu „Volkshochschule“ ( to je nesto kao kod nas Narodni Univerzitet) i spazo nesto sto jos nikada u zivotu nisam video. Tamo su bila dva lifta. Otvoreni i bez vrata, samo kabine i koje su se neprestano kretale i to sa jedne strane samo prema gore a sa druge strane prema dole. Mislio sam u prvi mah da se radi o dva lifta. Stanem malo sa strane i posmatram kako ta skalamerija zapravo funkcionise i kako je ostali koriste. Sistem je bio vrlo prost. kabine se krecu malom brzinom stalno u krug (nesto u sirem smislu kao pokretne stepenice) i ljudi ulaze (da ne kazem uskacu) zapravo jednostavno zakorace u kabinu koja je dovoljno spora da se to bezbedno uradi, ali i dovoljno komotna da se ne mora ici po stepenicama. U medjuvremenu je ugradnja takvih liftova zabranjena. Njihova upotreba je dozvoljena tamo gde jos postoje, a postoje tu i tamo vise zbog istorije tehnike ali i izvesne nostalgije. Njihov popularni naziv je Paternoster = Ocenas. Ne zbog toga sto se treba pomoliti pre njihovog koristenja, nego jednostavno sto funcionisu po principu molitve „krunice“ kada se molitva (ocenas) redja jedna za drugom u neprekidnom nizu.
@Kertvaroš
Pozdrav svima…
Verovali ili ne, kod nas u Srbiji, u Beogradu još uvek postoji lift tipa „Očenaš“, kakav Vi opisujete u svom komentaru ili sličan, u zgradi Uprave Železnica Srbije u Nemanjinoj 6.
Pre desetak godina sam i ja imao prilike da ga isprobam, vrlo neobičan je osećaj bio voziti se njime.
https://www.danas.rs/kultura/cudo-tehnike-oce-nas-jedno-od-dva-u-svetu-nalazi-se-u-beogradu/
Ovaj članak opisuje izgled i način funkcionisanja ove vrste lifta.
Navodi se podatak da na svetu postoje još samo dva ovakva lifta, što je netačno.
Ima sličan takav i u Minhenu, i u Berlinu, i u Pragu, a skoro sam siguran da takav ima i u Budimpešti.
I još ponegde…
@Kertvaros…Nevezano za temu, jedna pecaroska montaza se takodje zove Paternoster (otezanje na dnu, a udica na bocnom predvezu). Navodno ju je koristio sveti Petar koji je izgovarao molitvu svaki put kada bi zabacivao.
@ Avet
Patrernoster – elevatori su imali jednu veliku prednost. Naime njih se nije moralo cekati da stignu na odredjenu etazu nego su istovremeno bili dostupni na svim etazama i to u oba pravca. Njihova mana odnosno nedostatak je bio u nepovoljnosti koristenja za starije, decu ili invalide. Zbog toga su izbaceni iz upotrebe i sa njihovom proizvodnjom i ugradjivanjem se je prestalo. Koliko takvih liftova sirom sveta jos ima u upotrebi nije mi poznato ali ih ima u svakom slucaju. To su solidne cisto mehanicke masine napravljene za vecnost, iz vremena kada su se se proizvodjaci jos smatrali odgovornim za svoju firmu i svoj proizvod. Liftovi su uopste tek omogucili gradnju visespratnica odnosno oblakodera. pre toga niko nije ni razmisljao o gradnji objekata visih od 5-6 spratova. osim toga postoji jos i jedna mala pikanterija iz pocetnog doba prvih modela sa zatvorenom kabinom. U jednu takvu napravu kao sto je zatvoreni lift – nikada jedna dama koja bar malo drzi do sebe ne bi usla u takvo nesto, pogotovo sama ili nedaj Boze jos sa nekakvim nepoznatim muskarcem ili jos veca strahota da se nadje u istom lifu sa kocijasem, fijakeristom ili kakvim nosacem prtlaga i slicnim personalom. To je bio i glavni razlog sto su tadasnje visespratnice u USA imale uvek odvojene liftove za dame i gospodu i posebne za ostali proletrijat koji je istina bio neophodan ali nije morao bas sa njima da se vozi u istom liftu i siri oko sebi svoj vonj jeftinog duvana, znoja i alkohola. Tu je zato nastala nova profesija zvana Lift-boy, kojem je zadatak bio ne samo da stavlja lift u pokret i funkciju, nego i da
strogo pazi na drustvenu etiketu i vodi racuna da se slucajno ne bi pomesali razni drustveni stalezi. Isto kao sto se je na zeleznici strogo pazilo na putnike prve , druge ili trece klase, tako ni u liftovima nije bilo drugacije.
Takvog kljuca za lift se secam i ja iz detinjstva,AMT 23 ,posle su zamenili kvake pa vise nije trebao kljuc!!Zgrada je useljena 1971…imao sam 3 godine,znaci kljuc je izbacen krajem 70-ih verovatno.
Izvesni S.D. sa prozivke je obavezno prdno kada je izlazio iz lifta, teško onome ko posle njega uđe u lift 🙂
@X-MEN
Zasto samo inicijali tog prdonje, mogo si napisati puno ime i prezime i adresu njegovu, da citav grad zna ko je to stalno prdio tamo na prozivki u liftovima. 🙂
Anonimni*
Taj više ne živi na prozivci a admini ne dozvoljavaju puno ime i prezime da se stavi , brišu komentar