Polovinom šezdesetih godina, “Subotičke novine” pišu o lift-boju u Gradskoj kući i jednom njegovom radnom danu u liftu sa starim mehanizmom. Andrija Kopilović tada već desetu godinu radi na tom mestu i po stotinu puta dnevno ode gore i dole. Ništa manje nije važan njegov zadatak da informiše građane o broju kancelarije ili službe zbog koje su došli u centar gradske administracije.
Kada je sagrađena, Gradska kuća je imala čak tri lifta. Kako teretni, tako i kabine za građanstvo u kojima su klupe tapacirane somotom. Potrošilo ih je vreme i modernija tehnologija, koja je u penziju poslala i lift-boja.
Koji je najstariji lift u gradu
Liftovi su u Subotici postali uobičajeni kada je počela izgradnja solitera šezdesetih godina. Prva posleratna zgrada koja je dobila elevator, bila je petospratnica u ulici Maksima Gorkog 1953. godine. Imao je malu kabinu, iznutra obloženu lakiranim drvetom. U njega se ulazilo pomoću ključa koji su posedovali stanari. U međuvremenu, taj lift iz pedesetih godina je zamenjen novim, modernijim.
Slične ključeve su imali i oni u “Antićevim” soliterima na Aleji Maršala Tita.
Čemu ključ u vreme kada se nisu zaključavale ni zgrade, a ni mnogi stanovi ? Može biti da je to tada bilo toliko novo i zanimljivo, da bi se njime vozali mnogi nezvani gosti, znatiželjnici, pogotovo klinci.
Pored petospratnice u ulici Maksima Gorkog, nalazi se trospratna zgrada izgrađena za vreme rata, koja jednim svojim ulazom gleda na zgradu nove Opštine. Ona je na toj strani imala lift ali je on odnešen u posleratnim godinama.
Pre rata, u ravničarskom gradu se nisu zidale građevine sa puno spratova pa su i liftovi bili retkost.
Po rečima istoričara Geze Vaša, postojao je jedan u kasarni na Senćanskom putu (na mestu današnjeg suda), ugrađen 1899. godine. Zgrada je srušena u bombardovanju 1944. pa se o njemu ne zna više od toga.
Ovde treba pomenuti visoku dvospratnicu – Vojnić palatu na krzou, koja u svom atrijumu ima prastari teretni lift koji, zahvaljujući svojoj jednostavnosti (čekrk), i dalje služi. Radnici ga i danas koriste prilikom radova na renoviranju i održavanju zgrade. Susedna Nićin palata, izgrađena polovinom tridesetih, imala je dizalo u originalnom projektu, ali je i tamo danas moderan lift.
Za koji onda može da se kaže da je najstariji u gradu koji je sačuvan? Odgovor donosi jedno prijatno iznenađenje. On je i dalje tamo gde je postavljen 1913. godine, i to u staroj gradskoj najamnoj palati u Nušićevoj broj 2 (u njenom prizemlju je nekad bila poslastičarnica “Ravel”). Tamo postoji potpuno očuvan drveni lift ukrašen secesijskim šarama. Majstori kažu da bi bez problema mogao da nastavi sa radom ako bi mu se namestila nova sajla.
Gradska najamna palata, Nušićeva br 2
Strah od liftova
Strah od liftova je samo jedna od fobija koje mogu da snađu čoveka. Napad panike izaziva pomisao da bi lift mogao da se otkači ili da se zaglavi. Da li bi neki od brojnih subotičkih liftova mogao da padne? Stručnjaci kažu da je to isključeno ako se radi redovno održavanje. U naselju Tokio, u Šenoinoj, pamte da se upravo to desilo dok je njihov lift bio još relativno nov (5 -6 godina). Polovinom osamdesetih se kabina sjurila sa trećeg sprata do dna. U njoj je bila četrnaestogodišnja devojčica koja je dobro prošla, ako ne računamo dugo i mučno izvlačenje iz podruma odnosno betonskog ležišta.
Nažalost, bilo je i tragičnih događaja. Žrtva prve nesreće bio je radnik na održavanju. U dvanaestospratnici na Palićkom putu, dva majstora su radila servis kada je nesmotrenošću spušten lift dok je jedan od njih bio u dnu kućišta. Čovek je zgnječen.
Druga nesreća desila se na Prozivci. Žena je ostala zaglavljena kada se kabina zaustavila baš između dva sprata. U želji da pomognu komšinici, dva starija čoveka su otvorila vrata, iako je lift svojom gornjom polovinom bio na spratu više. Žena iz lifta je procenila da može jednostavno da iskoči iz kabine i to je i učinila. Tada se desilo ono na šta troje ljudi nije bilo spremno. Pri doskoku, nesretnica se zateturala unazad, spotakla se i upala u ponor ispod kabine.
Sužavanje prozora
Majstori su došli jednog dana i bez objašnjenja zavarili sve prozore na vratima od lifta. Stanari onih zgrada na Prozivci, čiji liftovi su doživeli ovu promenu, samo su nagađali da bi to morao biti neki novi zakon koji propisuje određenu širinu vertikalnog prozora na svakim vratima kroz koja se sa spratova ulazi u kabinu. Jer zavarene ploče nisu potpuno zatvorile okno već su ga samo suzile do određene mere. Razlog zbog čega je ova mera sprovedena jeste usklađivanje sa merama koje važe u Evropskoj uniji. Ono što je nama sada zanimljivo, jeste saznanje da je domaće zakonodavstvo ovaj propis uskladilo još 1986. godine. Usledilo je to nakon jednog događaja…
Na tim jednim vratima, prozor širine 45 cm bio je delom probijen već neko vreme ali, iako je zjapila rupa u mrak kućišta, prozor je bio od armiranog stakla pa nije izgledalo da bi preostali deo mogao da se slomi pre nego se ugradi novi. Kada je taj čovek pozvao lift, iza njega je čekala još jedna žena. I najbistriji ljudi ponekad urade nešto u trenutku sužene pameti, što se kaže „kao bez glave“. Dotični je iz nekog razloga proturio glavu kroz onaj razbijeni prozor i pogledao u ponor kućišta lifta, možda nestrpljiv, znatiželjan, dekoncentrisan… U tom sekundu je stigao lift – ali od gore, i kao giljotina odsekao nesretniku glavu. Njegovo telo je ostalo još tren na nogama i lagano se okrenulo prema ženi koja je stajala iza. Mlazovi krvi špricali su po njoj sa mesta gde je sekundu pre stajala dobro poznata glava njenog kolege…
Sve se ovo desilo u zgradi „Saponie“ u Osijeku. Kažu da je ovaj događaj samo ubrzao donošenje propisa o sužavanju prozora gde oni nisu bili dovoljno uski. Otvori su suženi prvenstveno zbog toga što su učestali slučajevi da ih oni koji se nađu zaglavljeni, razbijaju i pokušavaju da izađu, te se tako izlažu riziku. Dakle, ko je zaglavljen, ima da ostane zaglavljen dok ne dođe pomoć.
LANSKY
