Nema toga ko ne poznaje ovog baticu. Čini se da je oduvek tu, od početka vremena, ili bar od kad mi znamo za sebe.
Napravljen je tehnikom kovanja crnog lima, tehnikom koja je do danas pala u zaborav, a ni odgovarajućeg materijala više nema. Bilo je to u Debrecenu 1882. godine. Četiri godine kasnije, autor je figuru prodao subotičkom trgovcu Baboliju koji ju je ustoličio na mesto na kome je i danas. Radnja je menjala vlasnike (Molcerovi, Sekelji, Senešovi, METEOR) ali je uvek uz nju išao i “mali šegrt”, koji je postao zaštitnik subotičke gvožđare.
Godine 1946-te je bio simbol izložbe dostignuća male privrede u Subotici.
Za 135 godina svog postojanja, mali šegrt stoji kao prvog dana, možda i zato što je na bezbednoj udaljenosti od prolaznika.
Lansky
Uvek sam ga se na neki nacin bojao kao mali klinja..kao da je oduvek ziv… 🙂
Inače Malog Šegrta je prvo postavio na svoju gvoždaru, kao svoju maskotu koja je bia simbol poslovne saradnje sa svojim ortakom koji je isto koristio tu maskotu upravo gore spomenuti vlanik te prodavnice Gosp. Molcer.
Moja deca obožavaju ovaj detalj. Uvek smo u toku, znamo kad ima kod sebe čekić, i kad ne… Dosta često neko to pozajmi 🙂
Zanimljivo da svi ovde govore o „Malom segrtu“ a ja sam ga za mene licno uvek dozivljavao kao nekog svesnog, samopouzdanog mladog kalfu, koji siri oko sebe sigurnost, ponos na svoj zanat i nekoga ko je siguran u sebe i sa optimizmom gleda pravo i sa cvrstim pogledom u svoju buducnost. Segrt je poslednja karika u lancu. Ne zovu segrta tek tako „Klinac“. Dakle segrt je jos samo jedan mali klin koji tek treba da izraste u pravi i veliki „Klin“ Vizuelnu percepciju svako dozivljava na svoj nacin. Kao skromni poznavalac ekonomske propagande i reklame, misljenja sam da firme obicno sebe ne reklimarijau segrtima, jer bi to kod musterija asociralo na nedovoljno iskustvo i nedovoljnu kompetentnost u poslu. Jednoj gvozdjarskoj radnji nisu segrti musterije, nego kalfe i majstori, metalci, bravari i kovaci. Jos dugo godina nakon WW2 po Subotici su se mogle videti bicikle sa metalnom figurom divljeg vepra na prednjem blatobranu. Bio je to vlastiti zastitni znak gvozdjarske radnje Senes, kao simbol i dokaz da su te bicikle vrlo solidne stvari (sto su stvarno i bile) kupljene u gvozdjari Senes, i da gvozdjara garantuje za kvalitet svoje robe.
Od cega je napravljen, moda cink lima?
Vidim na fotografiji da do šegrta vodi neka električna žica.
Da to nije možda tajna dugovečnosti ove skulpture, strujna zaštita od 220 V protiv sakupljača sekundarnih sirovina?
Obzirom da je pre par godina izgubio cekic, grad bi mogao da mo nadoknadi.
Neko mi je davno pricao da ima jos jedan isti takav na nekoj radnji u Budimpesti
..nažalost, familiji Molczer, je sve oduzeto posle WW2, i do dan danas ništa nije vraćeno. imali su 3 ciglane,preko 150ha zelje , nekoliko secesijskih kuća itd.. oni su došli iz Austrije,(kada se gradio strogi centar grada , kao što su:gradska kuća, pozorište,današnju biblioteku itd..i još mnogog toga..) kao građevinci, radili,gradili i ostali bez ičega,..to je odnos ozbiljne države ? ciglane su već nekoliko puta menjali vlasnike, a nikako da se sete čije je bilo..?