Marin Piuković (23): Mladi su tolerantni i teže boljoj budućnosti

Mladi, u kojoj god državi živeli, mahom imaju slične potrebe, stavove, probleme. Takav je slučaj i sa mladim Hrvatima koji žive u Vojvodini, kaže nam predsenik Mladeži demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Marin Piuković (23) iz Subotice.

Foto: Dnevnik.rs

Kao apsolvent na Ekonomskom fakultetu, angažovan je u Zavodu za kulturu vojvođanskih Hrvata i svakodnevno se trudi da bude od pomoći svojim vršnjacima, da ih poveže i sa ostalom omladinom kojom su okruženi.

– Glavna misija nas mladeži je da se umrežimo sa svim mladim Hrvatima iz područja cele Vojvodine, ali i šire, iz cele Srbije, da ostvarimo neke kontakte, da se bolje upoznamo, da mladi vide prisutnost nekih institucija, da nisu ostavljeni sami, da se uvek mogu obratiti zbog bilo kakvih problema, s bilo kakvim pitanjima – navodi naš sagovornik.

Kakve probleme i pitanja imaju mladi Hrvati u Vojvodini?

– Mladi Hrvati u Vojvodini imaju iste probleme kao i svi mladi u Republici Srbiji, a najviše je to problem ekonomske prirode. Teško dolaze do posla, s tim što je mladom Hrvatu znatno teže, jer biti pripadnik hrvatske nacionalne manjine nije ovde najslavnije, pa mu je još teže da dođe do posla, naročito kada je reč o javnom sektoru.

Da li budu neka obrazloženja pri odbijanju ili mladi po difoltu ni ne traže posao na takvim mestima jer pretpostavljaju da će biti odbijeni?

– Neke konkretne stvari, da li ima nekog odbijanja, to ne znam. Koliko sam upoznat, mladi u mom okruženju su još studenti i nisu ni pokušali da nađu posao, ali iz iskustva starijih smo saznali da je mladom Hrvatu dosta teško da dođe do nekog položaja u javnom sektoru.

Spomenuo si da nije najslavnije biti Hrvat u Srbiji, odnosno u Vojvodini, da li u tom smislu nailazite na i probleme u kontekstu omladine koju čine pripadnici i drugih nacionalnosti?

– Najbolje ti govore istraživanja koja su sprovedena prošle godine, kada su Hrvati proglašeni kao najomraženiji narod u Srbiji. Ali, mladi, naše generacije, mislim da se dobro slažu sa svojim vršnjacima, sunarodnicima. Naravno, uvek ima nekih zatezanja, ali generalno mislim da su Hrvati dosta dobro uključeni u društveni život ovde.

I, koliko mladi, onda, rade na tome da se prevaziđe ta netrpeljivost?

– Mislim da najviše zavisi od osobe do osobe i nekog kućnog odgoja i stava koji se nasledi. Mislim da su mladi, koji su rođeni krajem devedesetih godina, nekako tolerantni i nisu opterećeni nacionalnom pripadnošću, već su više demokratski opredeljeni.

Hoćeš da kažeš da ima nade da se odnosi izglade?

– Svakako! Ima nade da se u budućnosti ti zategnuti odnosi ublaže i da se krene napred sa nekim boljitkom.

Budući da imaš priliku da se družiš i sa mladim Hrvatima i iz Hrvatske i Srbije, postoje li neke razlike?

– Mogu reći da ne. Mladi Hrvati iz obe države imaju slične stavove, bar što se tiče tih nekih međunacionalnih odnosa. Svi žele da se to ostavi iza i da krenu u bolju budućnost, gde neće biti zategnutih odnosa.

A, postoje li neke razlike i sličnosti između mladih Hrvata i Srba?

– Recimo, Hrvata ima znatno manje u Srbiji, nego Srba u Hrvatskoj. Ali svi smo slični. Istu muziku slušamo, iste filmove gledamo, naravno da postoje kulturološke i verske razlike, ali svi smo ljudi i nema nekih veliki odstupanja.

Kakvi su vam dalji planovi za Mladež?

– Planiramo najpre aktivnosti na jesen, a to je kratka škola za mlade Hrvate, gde će moći da se upoznaju sa čelnim institucijama Hrvata u Srbiji, steći će znanja i veštine iz oblasti PR-a, kao i javnog nastupa. To će biti škola iz dva modula, prvi je jesenji ove godine, a drugi će biti na proleće 2020. godine.

Šta je ono čime se ti baviš mimo svega ovoga, ali i koliko u slobodno vreme radiš na izglađivanju svih odnosa?

– Već dugo godina sam uključen u folklor, igram u Hrvatskom kulturnom centru „Bunjevačko kolo” i to mi dođe kao dobra rekreacija nakon posla i ventil za opuštanje. S druge strane, redovno pratim medije i ono što se piše o hrvatskoj zajednici, trudim se da ispratim sve poruke, da budem u toku i znam šta se dešava kako bih raspolagao sa ažuriranim i proverenim podacima koji dolaze i iz Hrvatske i iz Srbije. A kako radim na boljitku… Najbolje je tako što osluškujem i vidim šta mlade muči i šta ih tišti, pa se trudim da ih uputim ka nekome ko im može pomoći i dati savet. Trudim se da budem tu uz njih.

 

Dnevnik



KOMENTARI

  1. Peđa kaže:

    Pa da,sve što je ovaj mladi čovek rekao je na svom mestu.

  2. Volimljude kaže:

    Pametan momak, normalnih, modernih shvatanja. No,mislim da ne raspolaže u potpunosti tačnim podacima. Nasuprot starijima koji savetuju hrvatsku omladinu,ja znam mnogo Hrvata koji rade u javnom sektoru, naročito u Gradskoj kući i u PU “Naša radost”. Takođe, u školama,u bolnici, pogrebnom i gerontoloskom. Nije istina da Hrvati teže dolaze do posla u javnom sektoru u Subotici.

  3. Indijanac kaže:

    @Volimljude
    Ti Hrvati koji rade u javnom sektoru, u Gradskoj kući, u PU „Naša radost“, u školama, u bolnici, pogrebnom i gerontološkom, a lako dolaze do posla u ovim ustanovama NA DOBRO PLAĆENA RADNA MESTA su uglavnom Hrvati pravoslavne vere.
    Mislim da sam ti onda sve rekao.
    Dali je po tebi broj direktora hrvatske nacionalnosti u javnom sektoru ogledalo broja stanovnika Hrvata u opštini Subotica????
    A na ona radna mesta gde se krvavo i teško radi za jako malu platu, gotovo da i nije bitna nacionalnost, samo dođi, javi se i izigravaj roba za sitnu crkavicu.

  4. Iljo kaže:

    Da li neko može objasniti koji je najdubinskiji razlog antagonizma(da ne kažem mržnje jer je to jako ružna reč) između Hrvata i Srba?O čemu se tu radi?Ako je u pitanju vera,onda otkud da taj antagonizam ne postoji između n.pr.Srba i Italijana,ili Hrvata i Rusa?Možda je u pitanju činjenica da se istorija Srba u srednjem veku događala u današnjoj Makedoniji i Grčkoj,a u novom veku u BiH,”krajinama”.Pa koliko je to daleko jedno od drugog.Jeli možda taj pomak na zapad izazvao istorijske konflikte?I zašto je do tog pomaka došlo?Zašto danas više nema Srba u Grčkoj i Makedoniji?Srbija se nekako olako odrekla tog svoj istorijskog prostora,a posezala je za prostorom daleko na zapadu koji istorijski pripada Hrvatima i hrvatskoj državi i gde nema nikakvog istorijskog događanja Srba u Srednjem veku.Tu spada i područje današnje Vojvodine koje nije historijski nacionalni prostor Srba.Prvo prisustvo Srba počinje s manastirima u Fruškoj Gori,a tek kasnije Srbi naseljavaju ovaj prostor.Dakle,čini se da su migracije,a ne verske razlike dovodile do sukoba i antagonizama koji se vuku unedogled.

  5. X-MEN kaže:

    Iljo @
    Pitaj vatikan , oni su od hrvata napravili to što jesu , srbomrzci a vremenom pošto je mnogo Srba prisilno pokatoličeno moralo je biti ” veći hrvat odsamog pape” pa činiti najveće zločine i mrziti Srbe više od čistih hrvata kojih nema mnogo, o hrvatskoj ” uzvištenosti ” najviše govori i njihov pozdrav ili kako bi to već nazvao ” bog pa Hrvati ” ma hajde, ni manje ni više !Inače mali piuković lupeta mnogo je hrvata u državnim sektorima i mnogo hrvata imaju privatan biznis koji država Srbija njima kao hrvatima ničim ne sankcioniše , radi plati porez i niko te neće ” dirati ” što je i ok !

OSTAVITE KOMENTAR