U vreme kada smo svi bili jedna armija i obveznici narodne vojske, odnosi između civila i vojnika bili su s razlogom prisni. Svako je u svoje vreme „vraćao dug domovini“ ili je imao nekog svog koga je tamo pratio ili ga dočekivao. Odlazilo se na zakletve, ispraćaje ili posete, deca u kasarne za 22. decembar a nedeljom popodne je bio izlazak u grad pa su gušteri bili svuda po varoši.
Pre 20 godina je dozvoljeno da vojnici u grad izlaze u civilnom odelu a i oficira u uniformama, koji uvek nekud žure, više nije bilo na ulici. Ipak, u rezervi smo obnovili uspomene na dragu nam uniformu i vojničke dane.
A onda se, najpre garnizon povukao iz grada, da bi i obveznici prestali da odlaze na odsluženje. Armija je profesionalizovana.
Sada smo dva različita staleža i kako vreme bude prolazilo, sve ćemo se slabije poznavati i razumeti. Istina je da još nas, rezerviste, vode tamo na njihovim spiskovima koji su savršeniji od svakog biračkog spiska ili popisne liste ili kakve druge evidencije (nikad nikog nisu propustili da pozovu na služenje), ali će vreme svakako učiniti svoje i simpatije više neće biti kao nekad.
To može biti jedan od motiva Ministra vojnog, da se vrati jednoj staroj vojničkoj tradiciji, a to je parada i egzicir. U JNA nije bilo dana da se nije radila strojeva obuka ali je to bilo najobičnije ubijanje vremena jer gotovo nikad nije bilo prilike da se naučeno demonstrira i izvan kasarne.
Danas su Subotičani posle dugo vremena imali prilike da vide tako nešto i to od Garde.
Bele rukavice, svijetlo oružje i savršena uniforma – to je Gardijska počasna četa. Vojnom orkestru ritam su davali i udarci puške o tlo i oštre komande.
Vežbe sa puškom i paradni defile, oduševili su brojne građane koji su se skupili po lepom danu da obeleže ovaj značajan datum 10. oktobar, dan kada je pre 67 godina Subotica oslobođena od fašista.
Nekad
Nešto malo gledalaca, zar nije bilo objavljeno da će se „desiti“ Garda u Subotici.
Samo vojska u rasulu, bežaniji i predaji nastupa bez zastave.
Da li je ovo bio dan kada je na trgu morala biti podignuta (i) državna zastava ili je paradnu gardijsku jedinica kao formalnog učesnika svečanog obeležavanja godišnjice pobede nad fašizmom zbog nekog nepoznatog? razloga, neko tretirao kao četu mažoretkinja?
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Znači, većina je ostala kod kuće. Što? Reakcija na restituciju, reforma revolucije, restauracija restipulacije, rezignacija nacije… šta ja znam šta bi moglo biti od svega toga. U svetlu debate oko restitucije neko će reći da je danas obeležena 67. godišnjica pobede nad (lokalnim) snagama fašizma (globalno je fašizam pao nešto kasnije), a neko bi rekao da je to 67. godišnjica kako je počelo otimanje onoga što danas neće da nam vrate.
Ama, čisti čas istorije na Trgu Slobode povodom oslobođenja ali je interesantno da škole nisu znale da se danas obečležava ta antifašistička godišnjica ili je procenjeno da đaci ne treba da se mešaju u tu stvar i negovanje takve tradicije.
Čak mi se čini da nisu bili na trgu ni svi članovi onog „Open tima“ koji nastupa svake nedelje odavde do Minhena.