Mc Gregor – prvi subotički “Mek”

U vreme kada se na kulturnom i privrednom planu Jugoslavija otvarala prema Zapadu, subotička privreda zatekla se sa imenima preduzeća koja su birana u vreme revolucionarnog zanosa, odmah posle rata. Tako se tu našla La Pasionaria, Prva petoljetka, Jovan Mikić, Titovka, Prehrana, Bratstvo, Nova budućnost…Neki su za inostrano tržište promenili “brend name” kao što je to bio slučaj sa fabrikom „29. Novembar“ (za strance – SAVA) a neki su vremenom osavremenili svoja imena.

Nekako su najbolje  ispala imena koja su u stvari bila skraćenica nekih socijalističkih motiva (SIMPO – Sima Pogačarević). Isto je i sa retkim prezimenima  kao BAGAT (Vlado Bagat), ŠTARK (Nada Štark) ili KLUZ (Franjo Kluz).

Jugoslovenska tekstilna industrija je po nekoj nemaštovitoj matrici nazive fabrika gradila iz prvih slova grada i nastavka teks. Vuteks (Vukovar), Beteks (Beograd), Teteks (Tetovo), Varteks (Varaždin)…

Tako stižemo i do lanca prodavnica u Subotici koji svoj naziv NA MA duguje sovjetskom maniru da sve ima svoju skraćenicu sastavljenu od prvih slogova, u ovom slučaju Narodni Magazin (NA MA).

narodni magacin

 

 

Kada su se „Namateks“ (udružena NAMA i „Tekstil“) i poznata slovenačka firma “Tovarna perila” (vešto skraćenog imena TOPER) dogovorili da zajedno otvore trgovinu na subotičkom korzou, bila je 1978. godina. Potpuno preuređen lokal napunjen kvalitetnom garderobom dobio je ime Mc Gregor. Strana firma za koju je TOPER radio uglavnom “lon” poslove (jeftina radna snaga za sastavljanje gotovih proizvoda) imala je to kaubojsko ime koje je posedovalo  snagu da ceo taj deo korzoa postane “kod MekGregora”.

mc-gregor-1

mc-gregor-2

mc-gregor-3

Stara prodavnica, pre Mek Gregora

namateks-3

 

namateks-4

Da li je neka krpica nosila ime Mc Gregora, slabo se ko seća ali TOPER je postao obavezni deo garderobe nekoliko generacija. Pogotovo one zimske.

 

NON STOP

Gradski toponim “kod MekGregora” danas koriste još samo neki od starijih kojima je davno stao sat, ali kovanica non stop ostala je u našem jeziku i dobila široku upotrebu, doduše ne više kada je u pitanju radno vreme jer sve prodavnice već decenijama rade non – stop  pa se to podrazumeva.

 Prodavnice NA MA imale su dvokratno radno vreme. Pre podne od 8 do 12 i popodne od 16 do 19 časova. Namina prodavnica Univerzal ispod Gradske kuće, radila je non-stop od 7,30 do 19,30h.

Šezdesete u Namateksovom izlogu

razglednica-na-ma

namateks-2

radno vreme

namateks-1

 

Muja hasa Mek a Hasa tvrd

Danas su strana imena na gotovo svim radnjama. Gledajući samo njih, teško bi neko mogao da pogodi u kojoj zemlji se nalazi. Ko bi sada prodavnici dao ime Fruška gora, kao što se decenijama zvala prodavnica cipela na korzou.

“Lepo stoji partizanska bluza” – pevao je Boris Bizetić sedamdesetih godina ali je malo  bilo onih koji bi tada prodavali bluze pod firmom “Prvi partizan” ili slično, i da uz to imaju ambiciju da budu MODERNI.

U segmentu koji čini popularna kultura i moda, jugoslovensko društvo je sedamdesetih bilo uveliko okrenuto Zapadu. Da li je naša zemlja bila Trojanski konj za socijalistički blok ili smo mi koristili svoj položaj da od Zapada dobijemo što je moguće više ?

 

Radina Vučetić u svojoj knjizi “Koka-kola socijalizam”, tvrdi da je svako  tu profitirao. “To je neka lepa strana hladnog rata. Obično se ratovi, pa čak i hladni, ne slikaju lepim bojama, ali to jeste bila jedna dobra strana. Amerika šalje svoje kulturne uticaje i vrši i amerikanizaciju. Jednim delom i kao rat protiv ideološkog protivnika. Za Ameriku je bilo odlično što je Jugoslavija, zbog svoje spoljne politike i svog položaja između Istoka i Zapada, spremna da prihvati sve to što joj se nudi.

Jugoslavija, ne samo da je dobijala sve najbolje stvari, kada je kultura u pitanju, dobijala je i ogromne finansije. Tako je s jedne strane slala, ne samo Americi, nego celom Zapadu, sliku kako je ona najliberalnija i najbolja od svih zemalja sa komunističkom ideologijom.”

I Mek Gregor i Mek Đerović, bili su  “karaula” na istočnoj granici zapadne pop kulture. Danas kada je ta granica pomerena do Moskve i dalje, razmišljamo da nije bio cool samo Steve Mc Queen, nego je to bio i Bata Živojnović. Poslednjih godina smo imali nekoliko modnih kolekcija koje su za motive imale zvezdu petokraku, Tita ili pionire. Ako jednom u budućnosti budemo opet imali “Titovku” na korzou, neka ovo bude proročanstvo.

1978. korzo

mcgregor 58 logo mc gregor

Lansky



KOMENTARI

  1. Stipane,siti se... kaže:

    …ta sta kaz'ti,bila su to lipa vrimena!!! Al,i danas ima,zar ne???Samo triba uc i obuc,istu tu odicu u SEKEND HENDICU.Prijatno celjadi.Kod mene je morkaca slomila nogu…Bog da joj  prosti…al zato corba mrisi…

  2. Aleksa kaže:

    Pošto se na mnogim slikama na na pročelju nekih prodavnica nalazi naziv NA-MA, a na drugima naziv NAMATEKS,ovaj drugi naziv je nastao kada su se spojila dva preduzeća Narodni Magazin i Tekstil.

    Robne kuće Samoizbor, Univerzal ispod Gradske kuće, Subotički magazin. Robna kuća korzo, tzv Crvena Nama su u to vreme bile pune robe i kupaca.

    Sada će se javiti dežurni protivnici toga vremena, pa i "robu i plate" smo "dobijali" od Zapada, bilo je i moglo se. Kamo sreće da su danas ta vremena, ali tu su šeici i Rusija, nema zime.

  3. Kertvaros kaže:

    Majka svih nasih kratica i skracenica, je bila i sama jedna skracenica. AGITPROP  –  agitacija i propaganda. Na njenom celu je bio Milovan Djilas glavni cuvar revolucije i njen ideolog. Centrala agitpropa je bila u Beogradu a odatle je njegova ruka dosezala do najzabacenijeg opstinskog komiteta KP. Neku originalnost nisu morali da razvijaju jer je sve bilo jedan prema jedan prepisano od SSSR-a. Do tada su preduzeca i prodavnice jednostavno nosile imena svojih vlasnika. Nakon sto su vlasnici ostali bez imovine a ona nacionalizovana, eksproprisana,, oduzeta, podrustvljavana, vec prema prilici i statusu prijasnjeg vlasnika, odnosno razloga zasto mu se posed oduzima. Stare firme dobijaju nova imena, uglavnom narodni heroji i prvoborci koji su tako postali posthumni fabrikanti. To nije uvek islo bas glatko, jer kako nazvati recimo jednu parfimeriju? "Mlada partizanka"  "Traktoristkinja"  "Prva udarnica"  ili "Brigadirka" to jednostavno ne ide, i onda se nasao kompromis – po cvecu. "Ruza" "Jorgovan" "Dalija". Takvi nazivi su bili ideoloski konformni i cuvari tekovina… itd bi ih onda prihvatali. Dugacka i rogobatna imena su pretstavljla izvesnu teskocu u svakodnevnoj trgovackoj korespondencij pa se preslo na pocetne inicijale pocastvovanih i vremenom niko vise nije ni znao o kome se tu  zapravo radi. Najbolje su jos prosli  Italijansko prezime Bagat, i dva Nemacka,  Stark i Kluz. Firme u Subotici a narocito po Korzu dozivljavaju radikalne promene. Ipak dve uspevaju da spase svoje nazive i nakon rata. Teri i Jozi i Peko. Peko je skracenica jos iz vremena izmedju dva rata odnosi se na ime tadasnjeg trgovca i fabrikanta cipela iz Slovenije po imenu Peter Kozina. Zasto je naziv Peko ostao postoje razna nagadjanja ali o tome mozda jednom drugom prilikom. Otvaranjem samoposluga pocinje radno vreme non-stop sto je bila velika inovacija, jer je do tada bila u podne dugacka pauza za rucak. Pristojan covek je jeo svoj hleb u svojo kuci i za svojim stolom, okruzen svojom porodicom. Non -stop radno vreme ( Bunjevci bi rekli furtom-furt)  postaje sve ucestalije i menja iz korena dotadasnje navike gradjanstva. U medjuvremenu su i oni iz agitpropa i ostalih drzavnih istitucija poceli polako da shvataju da od centralistickog (partijskog) upravljanja nema hleba i da nesto mora da se menja. Dobili smo privrednu reformu, denominaciju dinara itd. Nazalost reforma je sprovedena traljavo i polovicno jer je u samoj zemlji ali i u partiji postojao jaki otpor prema trzisnoj privredi jer je jednostavno ekonomska moc izmedju republika bila vrlo nejednaka i jedni su isli napred i imali iz dana u dan bolji standard dok su oni drugi u svakom pogledu nazadovali i onda se javila zelja za uravnilovkom po principu jedni rade i zaradjuju , a njihova zarada je svima zajednicka i bratski se deli. Sama ideja je vrlo plemenita, narocito za onoga ko nista nema, ali nazalost trzisna privreda tako ne funkcionise. Inace Jugoslavija je u hladnom ratu bila pufer odnosno tampon zona sto je za oba bloka vrlo odgovaralo jer nisu imali direktnu granicu nego brdoviti Balkan izmedju sebe  sto je donosilo i jednima i drugima strateske koristi. Legende o velikm novcima koje su delili  i davali Amerikanci ne odgovaraju cinjenicama i njih danas trube i telale polt-kriminalci koji su na vlasti u propalim republikama propale SFRJ  i tu bajku i legendu prepricavaju i koriste kao izgovor za svoju neznanje i opravdanje za bedu u koju su stanovnistvo uvalili svojom nesposobnoscu. SFRJ nije zivela od kredita, a jos manje od nekakvih poklona. Ona je zivela od svog rada a krediti su normalna i nuzna stvar svake drzave i njene ekonomije. Jugoslaviju su unistili mangupi u njenim vlastitim redovima.

  4. Test kaže:

    Jako dobro napisan tekst!

  5. djurdjica rudic kaže:

    mozete li nesto vise o La Pasionariji napisati?bila bh i vam jako zahvalna

Ostavite komentar za Kertvaros Otkaži komentar